Izvor: Press, 11.Avg.2010, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena pšenice i do 22,5 dinara
Procenjuje se da bi cena žita toliko narasla ukoliko država ne ukine carinu na uvoz pšenice
Cena pšenice neće silaziti ispod 16 dinara po kilogramu, a najverovatnije će biti još skuplja, ocenjuju stručnjaci. Nakon naglog skoka zbog ruske zabrane izvoza, cene na svetskom tržištu su se stabilizovale, a hlebno žito u Srbiji još uvek je jeftinije nego u okruženju i realno je očekivati da se cene izjednače.Predsednik udruženja „Žita Srbije" >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Vukosav Saković kaže za Press da seljaci sada mogu da dobiju 16 dinara, možda i nešto više.
I kukuruz poskupeo
- To zavisi od trgovačke računice, prevoza, skladištenja, gde se obračunava PDV i drugih troškova, ali odstupanja nisu velika. Ali realno je očekivati da se izjednačimo sa cenama u regionu. U Mađarskoj je, recimo, cena danas 18 dinara po kilogramu. Maksimalna cena koju bi pšenica mogla da dostigne kod nas je mađarska cena plus 25 odsto, kolika je carina. To znači da bi, ukoliko država u tom slučaju ne ukine carinu na uvoz pšenice, kod nas mogla da košta i 22,5 dinara. Donja granica će zavisiti od kretanja na svetskom tržištu. To je sadašnjih 16-17 dinara i neće biti jeftinija do nove žetve, pod uslovom da svetske cene drastično ne padnu, što je teško očekivati - objašnjava Saković.
I direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin ocenjuje da će cena pšenice blago porasti.
- Mi se uvek ravnamo prema svetskoj ceni pšenice, ali to nije sasvim kompatibilno. Cena na čikaškoj ili budimpeštanskoj berzi je određena za prvu klasu pšenice utovarenu na brod. Naša pšenica nije klasifikovana i u nju nisu uračunati manipulativni troškovi, koji iznose 10-12 odsto. Ali ima prostora da ide gore, pogotovo što je i kukuruz poskupeo, a te dve kulture funkcionišu po principu spojenih posuda. S druge strane, na Produktnoj berzi imamo ponude pšenice, uz obračun kvaliteta, od 18,5 do 19 dinara. Još nemamo potražnju za takvom robom, ali je neki pokazatelj blagog rasta - kaže Galetin.
Ovo je za paore više nego dobra vest. Većina nije prodala žito odmah posle žetve.
- Skok cene pšenice na 16 dinara, koliko je dostigla u trgovanju na Produktnoj berzi u Novom Sadu, samo je potvrda da smo bili u pravu kada smo početkom jula organizovali proteste i sprečili državu i mešetare da nas opljačkaju - izjavio je predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije Bogdan Šuljmanac, mladi paor iz Laćarka kod Sremske Mitrovice.
Rod manji za trećinu
On veruje da će cena žita i dalje rasti i da će biti između 18 i 20 dinara, i dodaje da je to odraz realnog stanja na tržištu žitarica. Šuljmanac objašnjava da je stasala nova generacija poljoprivrednika koji na internetu prate šta se dešava na berzama, ali i kakvo je stanje useva u okruženju.
- Svi su videli da su kiše desetkovale prinose, potom su poplave uništile deo roda, ali niko to nije hteo da prizna. Hteli su da nam uzmu žito po 8,5 ili devet dinara, a na kraju je ispala i smešna cena od 12 dinara, koliko je ponudila država - navodi Šuljmanac. On kaže da će poskupljenje pšenice opet ići na ruku monopolistima, a seljak će, zbog malog roda, možda tek pokriti osnovna ulaganja.
Primera radi, na 41.500 hektara pšenice u Sremu ostvaren je prosečan prinos od 3,6 tona po hektaru, za trećinu manje nego lane. Kvalitet zrna je bio izuzetno loš, neka pšenica čak nije zadovoljavala standarde kvaliteta za ljudsku ishranu, pa je odmah završila kao stočna hrana, a zbog poplava i podzemnih voda u neke njive mehanizacija nije ni ušla, pa je rod propao.
Prema rečima Bogdana Šuljmanca, pšenicu je prodao samo ko je morao, a najveći broj seljaka je pšenicu u silosima ostavio na konsignaciji čekajući bolju cenu. Istina, još uvek ima mlinova koji nude samo 10 dinara za kilogram pšenice, ali takvi mlinovi ne otkupljuju ni kilogram žita.
