Izvor: B92, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cefta pod znakom pitanja
Beograd -- Trgovinski sporazum Cefta je u opasnosti da bude znatno oslabljen zbog problema oko međusobnih carina.
Cilj Cefte treba da bude da se podstakne privreda i privuku ulaganja na Balkan, ali je sporazum u opasnosti, kako ocenjuje agencija Rojters, ako Bosna i Srbija u naredne dve nedelje od svojih suseda ne dobiju ustupke koje se tiču carina na duvan i hranu.
Zvaničnici Srbije i Bosne, navodi danas Rojters, kažu da, u nedostatku bolje zaštite domaćih industrija, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oklevaju da potpišu Sporazum o centralnoevropskoj slobodnoj trgovini Cefta, koji se smatra poljem za uvežbavanje zemalja koje teže da uđu u Evropsku uniju.
Srbija, najveća država na prostoru koji bi bio tržište od 29 miliona ljudi, zabrinuta je za svoj duvanski sektor, koji je privukao ulog od preko jedne milijarde dolara od kompanija kao što su Filip Moris i Britiš Amerikan Tobako.
Trenutno Srbija ima relatavno nisku carinu od 15 odsto na uvoz cigareta, ali svoje proizvođače štiti visokim akcizama.
Vlatko Sekulović, iz srpskog pregovaračkog tima, kaže da nije pošteno tražiti od Beograda da smanji carine bez ustupaka drugih strana.
On kaže da Hrvatska treba da smanji svoj carinski namet od 38 proceneta koji štiti njenu fabriku cigareta u Rovinju, koja tamo praktično drži monopol. Zagreb je do sada odbijao taj zahtev.
"Da bi smo se mi otvorili, druge zemlje moraju takođe da se otvore," rekao je Sekulović Rojtersu. "Cilj mora da bude stvaranje usklađenih i jasnih pravila za industriju duvana u celom regionu, od Hrvatske do Moldavije."
Rumunija i Bugarska će napustiti Ceftu u januaru kada uđu u EU, što ostavlja Hrvatsku i Makedoniju kao jedine potpisnike.
Novodošli u sporazum - Albanija, Bosna, Srbija, Crna Gora, Moldavija i Kosovo - imaju rok da do ceremonije potpisivanja 19. decembra sklope sporazum, koji posle toga treba da ratifikuju njihove vlade.
Bosanski pregovarač, Duljko Hasić, kaže da će Bosna imati više štete ako se pridruži Cefti nego ako se odluči da ostane izvan, jer će njeni poljoprivrednici biti teško pogođeni nepoštenom konkurencijom unutar bloka.
Hasić kaže da Srbija i Hrvatska obilno dotiraju svoje sektore hrane, dižu necarinske zapreke i čak blokiraju bosanski izvoz u tranzitu ka Sloveniji i Makedoniji.
Potpis Sarajeva je sada uslovljen pristankom suseda da dozvole Bosni da zadrži carine na neke proizvode, kao što su meso i mlečni proizvodi, u neredne dve godine - što je zahtev koji je dosad odbijan.
"Bila bi sramota ako ne postignemo sporazum," kaže Hasić. "Ali, ako Hrvatska odbije da popusti, mi ćemo verovatno ostati izvan."
Sporazum Cefta, od 370 stranica, koji će zameniti 31 bilaterlani ugovor, zamišljen je da proširi ekonomsko delovanje i privuče ulagače koji bi inače izbegli mala tržišta poznata po birokratiji, slaboj infrastrukturi i lošoj robi.
Bez obzira na sporna pitanja, sam dijalog među zemljama koje su bile u ratu pre jedne decenije viđen je kao korak napred. Kada bude potpisan, proširena Cefta bi važila dok sve zemlje ne uđu u EU. Hrvatska se nada učlanjenju 2010. godine, dok je malo verovatno da će drugima to poći za rukom pre 2012. godine.
