Izvor: Večernje novosti, 22.Sep.2013, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CG: Međe crta diplomatija

PODGORICA - Probleme razgraničenja Crna Gora će morati da rešava diplomatskim putem. Sadašnje granice su uspostavljene po geografskim konturama bivše SFRJ, kada njihove nelogičnosti nisu smatrane problemom, a da jesu, jedino tada su se i mogle rešiti.Pozicija Prevlake i strateški značaj koji ima za kontrolu crnogorske teritorije bio je argument ovoj istoj vlasti da pokrene masovnu mobilizaciju devedesetih godina prošlog veka i okupira deo hrvatske teritorije. Sada su pozicije iste, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su vremena druga. Međunarodna arbitraža, zbog specifičnosti položaja rta Oštro i same Prevlake, može u najboljem slučaju da utvrdi demilitarizovanu zonu kao konačno rešenje.Ovako u razgovoru za „Novosti“ Veljko Vasiljević, član skupštinskog Odbora za evropske integracije iz Demokratskog fronta, objašnjava situaciju oko „vrata neveste Jadrana“. Na pitanje da li u eventualnom sporu, Hrvatska kao članica EU ima prednost, odgovara potvrdno.- Ona je u poziciji da pokaže politiku jednog od regionalnih lidera ali nema interes za konfrontaciju. Interesi Crne Gore su takvi da nikoga u okruženju ne ugrožavaju. DOMAĆA JAVNOST DA SE OSVESTI * KOLIKO opozicija i NVO mogu Briselu da približe realnu sliku Crne Gore? - Rekao bih da je Briselu, odnosno glavnim članicama EU, sve jasno i poznato. Međutim, uticaj Crne Gore na međunarodne interese i integracije je mali, nemerljiv u bilo kakvim odnosima. Zbog toga je ona periferno pitanje za sve osim za nas. Opozicija i NVO treba da utiču na domaću javnost. Ona je postala autistična, što pod uticajem dugogodišnje propagande DPS, što zbog istorijske sklonosti da se rešenje čeka, a ne da se na njemu radi. U tom smislu može pomoći jasan stav EU. Ekonomska i socijalna pitanja, procesuiranje i kažnjavanje aktera organizovanog kriminala na vrhu vlasti i uspostavljanje pravne države su ciljevi opozicije i nevladinog sektora, a i svakog građanina koji misli na budućnost svoje države.* Tu je još jedan problem sa Zagrebom. Hrvati nisu dali odobrenje za polaganje visokonaponskog podmorskog elektroenergetskog kabla između Italije i Crne Gore. - Što se toga tiče, bitno je istaći da veći interes za postavljanje kabla imaju Italija i zemlje EU, nego Crna Gora. Zbog toga će se od nas tražiti da ispunimo sve uslove, uključujući i ekološke. Kada sve bude provereno, treba očekivati saglasnost svih zainteresovanih strana.* Neizvesno je i stanje na granici prema Albaniji i Kosovu. Tu je i međa sa BiH.- I ova pitanja će se rešavati kao i pitanje Prevlake, diplomatskim putem. Što bude veći nivo integracija i ekonomskog razvoja, pitanje granica će gubiti na važnosti.* Pitanje ratnih zločina na prostoru Hrvatske i BiH u kojima su devedesetih ubijani crnogorski građani takođe nije rešeno. - U Crnoj Gori su procesuirani osumnjičeni za ratne zločine i taj postupak ima svoj tok. Svi zločinci, nezavisno iz koje države potiču, treba da budu kažnjeni. Na zločinima se ne grade ni država, ni nacija, ni junaštvo. Ipak se mora reći istina, da u Crnoj Gori niko nije ubijen u ratnim logorima i zatvorima. Nečovečnog postupanja je sigurno bilo, ali to se ne može uporediti sa zverstvima koja su bila organizovana u Hrvatskoj i na teritoriji BiH. Takođe je važno da se svima sudi po istim merilima, što do sada nije bio slučaj.Crnogorska vlast, koja ima kontinuitet od 24 godine, odavno prikriva svoj deo odgovornosti za ratna stradanja i naknadne posledice. Vreme ne može, samo po sebi, da zaleči teške rane i traume koje su donele devedesete godine prošlog veka. Interesantno je da jedini akteri tih dešavanja, koji su i tada i sada na vlasti, pripadaju upravo Crnoj Gori. EU SVE ZNA* MOŽE li se očekivati otvaranje poglavlja 23 i 24, u okviru pregovora sa EU, do kraja godine? - Sigurno je da u EU znaju dovoljno o crnogorskom organizovanom kriminalu, korupciji, zloupotrebama državnih resursa i umešanosti određenih političkih krugova u zločine i nezakonite poslove. To definitivno usporava put Crne Gore. Vlast nije ispunila nijedan zahtev po tim pitanjima, naprotiv, prikriva se i ono što ceo svet zna. Nedavno je šef delegacije EU u Crnoj Gori, ambasador Mitja Drobnič, rekao da „EU bolje poznaje državu kandidata nego što ona poznaje samu sebe“. ...

Nastavak na Večernje novosti...