Izvor: Večernje novosti, 31.Mar.2014, 04:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CG: Manjine “zakuvale“ izbore

PODGORICA - Da li će deo izbornih zakona, koji će se primeniti na lokalnim izborima 25. maja, pomoći da izjašnjavanje građana bude poštenije i transparentnije, kako očekuje opozicija, ili će uzrokovati mnogobrojne probleme, kao što to smatraju u Demokratskoj partiji socijalista? Zasada je izvesno da je krovni izborni zakon, o izboru poslanika i odbornika, podelio vladajuću koaliciju, ali i opozicione partije. O ustavnosti nekih zakona i odredbi, izjašnjavaće se Ustavni sud, a ključni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << element podele je amandman o afirmativnoj akciji za manjine, ali i izbor i zadaci Državne izborne komisije. Po rečima Miodraga Vukovića iz DPS, novo zakonodavstvo, usvojeno neposredno pred izbore, izvesno će proizvesti velike probleme. - Neki članovi zakona su i neustavni, a to može izazvati probleme u samoj izbornoj proceduri.U praksi može da se dogodi takav galimatijas, da ukoliko Ustavni sud izbriše neke norme, a po njima su rađene neke predizborne radnje, onda ostaju i važe posledice tih radnji, jer se odluke Ustavnog suda ne mogu primenjivati retroaktivno - smatra Vuković. Ipak, on se nada da to neće dovesti u pitanje legitimitet izbora i da će, kako je rekao, svi učesnici izbornih radnji voditi računa da bude što manje konfliktnih situacija koje će tražiti arbitriranje. Izborni zakon, u koji je uvršćen amandaman o afirmativnoj akciji, izglasao je, uz DPS i manjinske partije, i Demokratski front, koji je zbog toga ušao u „sukob“ sa Socijalističkom narodnom partijom. U SNP tvrde da će upravo princip afirmativne akcije obezbediti DPS tri ili četiri mandata manjina u Podgorici i omogućiti im da formiraju vlast. Slično misle i u Pozitivnoj Crnoj Gori, odakle su optužili DF za „političku trgovinu“ sa DPS. U Socijaldemokratskoj partiji smatraju da je rešenje afirmativne akcije neustavno. - Time se ruši koncept građanske države, i mi na to nećemo pristati - tvrdi Džavid Šabović iz SDP. On je insinuirao da Bošnjačka partija na tome insistira isključivo kako bi ušla u vlast u Podgorici, pomažući DPS. Šabović tvrdi i da je ovakav izborni zakon „ad hok zakon napravljen samo za izbore u Podgorici“ i da je neodrživ. Goran Danilović iz DF, međutim, tvrdi da afirmativna akcija sa donjim pragom od 1,5 odsto neće omogućiti manjinama da dođu do jeftinijeg mandata. Partije su podeljene i po pitanju DIK, koja po zakonu treba da bude izabrana najkasnije do 21. aprila, odnosno mesec dana pre održavanja izbora. Vuković tvrdi da će doći do sukoba nadležnosti, jer se, kako kaže, neće znati ko će početi, a ko završiti posao. - Ni u prelaznim rešenjima nema odredbe da li postojeći DIK treba da odradi predizborne radnje, da usvoji mnoga akta, donese određene propise, konstituiše određene postupke. Onda DIK-u prestaje mandat, a u međuvremenu parlament radi na konstituisanju novog. Nadležnosti jednog i drugog su vrlo različite. Postavlja se pitanje i da li će za novi DIK, ukoliko i bude izabran u roku od 30 dana, biti prihvatljivo ono što je u međuvremenu uradio postojeći - objašnjava Vuković. DO TUŽIOCA I PREČICOM U IŠČEKIVANjU trećeg kruga glasanja za vrhovnog državnog tužioca, kada je ostao samo jedna kandidat, advokat Goran Rodić, Akcija za ljudska prava je podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe Poslovnika Skupštine. Njom je propisano treće glasanje, a u ovoj NVO objašnjavaju da to nije u skladu sa Ustavom koji propisuje dva kruga glasanja. Neven Gošović, poslanik SNP, kaže da će o tome odlučiti Ustavni sud, a da je namera Skupštine bila da izabere VDT i prekine v.d. stanje koje traje gotovo godinu dana. - Kada se već izbor sveo na jednog kandidata, doneli smo takvu odluku da bismo pokušali da dođemo do neophodne tri petine za izbor tužioca - kaže Gošović. - U suprotnom, ponavljanje celog procesa trajalo bi mesecima.

Nastavak na Večernje novosti...