Izvor: Politika, 21.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarin može sve
Malo ko u Prijedoru nije čuo za Krstu Pančeva, čoveka sitne građe, ali bogatog duha, maratonca, muzičara, člana streljačke sekcije, glumca, dobrovoljnog davaoca krvi...
Prijedor – Kada je pedesetih godina proteklog veka Krsta Penčev iz Dimitrovgrada, zvani Bugarin, dobio vest da će vojni rok služiti u Banjaluci, ni sanjao nije da će ceo život tu ostati. Rođen je pre 76 godina u Perniku, u Bugarskoj, a sećanja sežu i do sela Prače, mesta u kome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su ostali njegovi najbliži.
– Imao sam roditelje, brata i sestru. Na žalost, oni više nisu među živima, ali i dalje sam u kontaktu sa porodicom u rodnom kraju, kazuje Krsta i podseća na splet događaja koje je odredila sudbina. Nakon vojske čvrsto je odlučio da uputi zahtev tadašnjim vlastima da ostane u Bosni, gde se potom zaposlio kao prosvetni radnik i tu zaradio penziju.
– Ništa lepše u životu nije moglo da mi se desi. Selio sam se iz škole u školu jer je u to doba bilo mnogo nepismenih, seća se Penčev i veli da je na početku službovanja u mestu Brestovo, na tromeđi Prnjavora, Doboja i Dervente, učio 120 đaka. Tu je sreo i prvu ljubav, Ruskinju Irenu sa kojom je kasnije sklopio brak i dobio kćerku. Igrom sudbine, Krsta će, kasnije, nakon Irenine smrti, sresti Branislavu, današnju suprugu, i sa njome steći dve kćerke i unučad.
Malo ko u Prijedoru nije čuo za ovog čoveka, sitne građe, ali bogatog duha. On je univerzalac, pravo „pozitivno čudo”. Imao je još kao mlad, navodi, dara za tehniku i muziku i svira mnogo instrumenta. Dugo je bio član prijedorskog Kulturno-umetničkog društva „Dr Mladen Stojanović”, član streljačke sekcije, glumac u prijedorskom pozorištu, dobrovoljni davalac krvi, bavi se i rezbarenjem, prikupljanjem lekovitog bilja, poljoprivredom, stočarstvom, skokovima uvis i dalj, hipnozom... Krsta je ranih pedesetih, dok je radio sa decom, od sigurnog utapanja spasao dve devojke.
Penčev je jedan od najpoznatijih maratonaca u ovom kraju. Nijedna ulična trka u gradu na Sani ne može proći a da Krsta, bez obzira na godine, ne učestvuje i obavezno uzme neku od medalja.
– Trčanje je moja velika ljubav. Time se bavim od malih nogu pa i dan-danas, kaže i pokazuje priznanja i medalje osvojene na maratonima, u doba rane mladosti, u Bugarskoj, potom na balkanijadama, sa kojih je uvek donosio po neko od priznanja.
Krsta nema jedan bubreg, a pre nekoliko meseci je doživeo tešku saobraćajnu nesreću iz koje je izašao sa dvadesetak lomova. Međutim, njegov bogati duh ga ne napušta. Ako nije na biciklu onda trčkara i ne prođe dan a da se ne priprema za nova takmičenja. Veruje da energiju koju poseduje, pozitivan odnos prema životu i ljudima crpi iz gena jer su, kazuje i njegovi preci takvi bili. Nije zanemarljiv podatak da je njegov deda po majci živeo čak 116, baka 114, a majka 103 godine.
Krsta kaže da u Potkozarju ostaje jer je tu, naglašava, proveo najlepše dane života, upoznao mnoge ljude ali i naučio najčistiju gramatiku i izvorni srpski jezik.
I. Kotlić
[objavljeno: 22/12/2008]
