Izvor: Politika, 08.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brčko se odreklo Ulice dvanaest beba
Brčko – Jedan od poteza po kojima je u distriktu Brčko ostala upamćena vladavina drugog supervizora Henrija Klarka bila je odluka o promeni naziva ulica i trgova koju su, po njegovom nalogu, doneli poslanici tadašnje tzv. prelazne Skupštine 2001. godine i ostali da simuliraju zakonodavnu vlast sve do oktobra 2004. godine. Pod presijom bošnjačkih i hrvatskih povratnika u Brčko, po kratkom postupku skinute su sve table sa imenima iz dalje i bliže srpske prošlosti, a umesto njih postavljene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nove koje će, kako je tada obrazlagano, "da izražavaju i simbolizuju karakter višenacionalne zajednice".
U preraspodeli naziva ulica i trgova u Brčkom po novouspostavljenom nacionalnom kalauzu najviše je dobio najmalobrojniji narod – hrvatski. Gotovo sve ulice koje se granaju od centralnog gradskog trga, čije je ime Boško Perić Peša nedugo po proglašenju predratne opštine distriktom preinačeno u Trg mladih, počev od Bosne Srebrne, nedavno popločane i pretvorene u šetalište, "pripale su" Hrvatima. Bezmalo celi centralni saobraćajni čvor u gradu u znaku je latinice i hrvatskih imena: Nadbiskupa J. J. Štrosmajera, Miroslava Krleže, Tina Ujevića, Ljudevita Gaja... Tu je i ulica neobičnog naziva – Klosterska (Samostanska).
Za mnoga imena na uličnim tablama ni najstariji Brčaci ne znaju čime su zaslužila takvu počast. Neki od naziva, poput ulica Uzunovića, Mehmedagića, Kantardžića, upućuju na pomisao da je reč o nekakvim lokalnim dinastijama. Zanimljivo je da nazivi ulica koji se ne odnose na konkretne ličnosti, niti na geografski i istorijski verifikovane pojmove, pripadaju Srbima, pa su dobili privilegiju da na gornjem delu table budu upisani ćiriličnim pismom. U novoj nominaciji ćirilica dominira u nazivima ulica Osmog marta, Šetalište, Studentska, Željeznička...
Neki od naziva zbunjuju, pa i zasmejavaju. Primer su table na zgradama pored magistralnog puta Bijeljina–Banjaluka koji prolazi posred Brčkog. Saobraćajnica na ulazu u grad prvo je ulica Uzunovića, a onda, od prvog semafora do savskog mosta, gde je i granični prelaz između BiH i Hrvatske, biva unapređena u bulevar. Na Bulevar mira, koji nije duži od trista metara, nadovezuje se deonica magistralnog puta preimenovana u Savsku ulicu, pa slede redom: ulica Pere Marjana, reisa Džemaludina Čauševića, a onda od krivine u neposrednoj blizini bolnice počinju prvi metri Banjalučke ulice.
Ako je preimenovanjem naziva ulica u Brčkom pre nego što je postao distrikt igde učinjena nepravda, to je zamena table na kojoj je pisalo: Ulica dvanaest beba. Ona se sada zove – Banjalučka. Nekome je smetalo da ostane, makar u putokaznom značenju, beleg sramnom i bezdušnom činu, kada u jednom danu ratnog zlovremena bebama nije dopremljen kiseonik u inkubatorima u banjalučkom porodilištu (trinaesta, Slađana Kobaš, jedina tada preživela, umrla je pre nešto više od pola godine).
Srpski pesnik Laza Kostić je, sudeći po delu grada koji je obeležen njegovim imenom, bio dovoljno veliko ime da mu se "dodeli" ulica u samom centru. Međutim, to je i najkraća ulica u Brčkom. Njen putni pravac presečen je ulicom Bosne Srebrne, a sledi ulica desetostruko duža – Mehmedagića. Ulice Danila Kiša i Kantardžića čine jedan putni pravac. Kišu je pripalo stotinak metara do deonice magistralnog puta Bijeljina–Banjaluka. Kantardžićima – 63 kućna broja.
Ulica Ive Andrića, poslednjih meseci veliko gradilište, trostruko je kraća od bočne nekad Kozaračke, preimenovane u Branislava Nušića. Tu je i deo grada zvani Kolobara, nastanjen pretežno Bošnjacima, čija je ulica nazvana po slikaru Rizahu Štetiću. Bočne ulice se "okitiše" tablama na kojima piše: S. S. Kranjčević i Miloš Crnjanski. U istom tom kvartu grada je i strmo sokače poviše rečice Brke, sa desetak kuća, pod nazivom Ulica Svetozara Ćorovića. Ime doktora Abdulaha Bukvice "ponela" je ulica koja sa 62 kućne numere opasuje prestižni deo u samom centru Brčkog. A najznamenitija ličnost iz prošlosti ovog grada – Vaso Pelagić dobio je jednu sporednu ulicu, "slepu" i prašnjavu (dok se gimnazija koja je zadržala ime tog čuvenog narodnog učitelja nije preselila na drugo mesto, taj naziv je imao smisla i nije je činio beznačajnom).
[objavljeno: ]
