Izvor: Politika, 11.Jun.2010, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bošnjacima marama važnija od bezbednosti
U BiH obnovljene polemike koje su vođene još u vreme SFRJ zbog Zakona o zabrani nošenja zara i feredže
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 10. juna – Bošnjakinji Maidi Burajić, reprezentativki BiH u karateu, nije dozvoljen nastup na Evropskom prvenstvu u Beogradu, jer je imala maramu na glavi, što nije u skladu sa pravilima Međunarodnog olimpijskog komiteta koja su dobro poznata, kako njoj, tako i njenim trenerima i stručnom rukovodstvu reprezentacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bosne i Hercegovine. Ovaj „slučaj” sarajevska štampa predstavila je kao „skandal u Beogradu”, dok ga Burajićeva naziva „diskriminacijom”.
„U Beogradu sam svašta očekivala, ali ovo ne. Ovo je za mene diskriminacija”, izjavila je Burajićeva „Dnevnom avazu”, priznavši da je odbila i ponuđeni kompromis da „u salu uđe s marom na glavi a da je skine na borilištu”, jer je to, kako je kazala, za nju poniženje.
Logiku da je zabrana nošenja marame na javnim mestima „diskriminacija” i atak „na ljudska prava” slede i predstavnici Bošnjaka u parlamentu BiH zbog čega se i protive donošenju zakona o zabrani nošenja odeće koja onemogućava identifikaciju. Predlog ovog zakona u parlamentarnu proceduru uputio je Klub poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu i o njemu će se raspravljati na prvom narednom zasedanju.
„Zakon će pasti, jer ga neće podržati bošnjački poslanici”, procenjuje poslanik Slavko Jovičić i najavljuje da će predložiti Narodnoj skupštini RS da ona usvoji identičan zakon koji bi se primenjivao samo na području Republike Srpske.
Tvrdnje koje dolaze iz bošnjačkih krugova da je „inicijativa SNSD-a usmerena protiv jednog naroda”, da predstavlja „udar na islam”, Jovičić odbacuje i ponavlja da je osnovni motiv za donošenje zakona „povećanje bezbednosti”, s obzirom na „sve češće probleme policije sa osobama koje je nemoguće identifikovati zbog potpuno pokrivenog lica”. Nedopustivo je, naglašava on, da „u institucijama BiH rade osobe koje su potpuno zabrađene”.
Predlagač spornog zakona, poslanik Drago Kalabić poziva se na iskustva drugih zemalja koje su „zabranile nošenje feredže i burki”, nakon što su njihove bezbednosne agencije upozorile da „ne mogu da vode kvalitetnu borbu protiv terorizma ukoliko nemaju mogućnost da u svakom trenutku identifikuju svaku osobu”.
„Ako je ovo jedini prostor u Evropi gde će se gajiti vrednosti koje predstavljaju opasnost, onda Bošnjaci moraju da se suoče s tim. Ako su u Turskoj zabranjene feredže, zašto ne bi bile zabranjene i u BiH”, pita se Kalabić.
Profesor ustavnog prava Kasim Trnka nedavno je, komentarišući inicijativu SNSD-a, podsetio da je u BiH još 1950. godine donesen Zakon o zabrani prekrivanja lica na javnom mestu koji nikada nije stavljen van snage, a koji, smatra on, „ne bi trebalo primenjivati”.
„Ne može se selektivno birati, pa samo jedan zakon primenjivati, a ostale ignorisati. Ako bi se jedan ovakav zakona, kao što je ovaj o zabrani nošenja zarova i feredža, primenjivao, onda bi trebalo da se primenjuju i zakoni o praznicima, te brojni drugi”, upozorio je Trnka, misleći, najverovatnije, na sve zakone koji su doneseni pre 60 godina.
Oni koji više pamte sećaju se da se o Zakonu o zabrani nošenja zara i feredže polemisalo i u vreme socijalizma. Jedan od uvaženih i poznatijih sarajevskih akademskih profesora, inače Bošnjak, i tada je tvrdio da „ovaj zakon nije oslobodio žene muslimanke, nego ih je zarobio”, jer one i dalje, kako to on objasnio, „nose zar u svojoj kući i skidaju ga samo kad izlaze na ulicu”.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 11.06.2010.
