Izvor: Večernje novosti, 12.Nov.2012, 18:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bokeljski pomorci pali u zaborav

HERCEG NOVI - Novljani su, kao i svi Bokelji, oduvek vezani za more - od njega su živeli, odlazili u svet, primali razne kulturne uticaje, donosili ih u zavičaj i zavičaj predstavljali svetu, ali se o slavnoj novljanskoj pomorskoj prošlosti još malo zna, a čuvenim pomorskim kapetanima nije dato adekvatno priznanje. Ovo je potvrdio i ciklus predavanja koja su organizovana u okviru izložbe “Kapetani reka i mora - Srbija i Boka Kotorska”, koja će do 18. novembra biti otvorena u galeriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << “Josip Bepo Benković”. Završno predavanje održaće Gordana Karović, savetnik Muzeja nauke i tehnike u Beogradu sa kojim su hercegnovska gradska galerija i Konzulat Srbije zajedno priredili ceo program. Prvo predavanje održao je Goran Komar koji je govorio o novskim zlićima-piratima, na osnovu ćiriličnih dokumenata Dubrovačkog arhiva u koju nisu imali uvid oni koji su se ranije bavili ovim temama, poput Bogumila Hrabaka i Vesne Mijović Pejović. “ARSENAL” PREDAVANjE o brodu-krstarici “Franc Jozef” održao je instruktor ronjenja Dragan Gačević. Brod-krstarica je potopljen u oktobru 1919. na ulazu u Boku, gde i danas leži, na dubini od 44 metra, uprkos pokušajima da se podigne sa dna. - Za Bokelje brod ima poseban značaj jer je, baš na njemu, potpisan ugovor o dodeli zemljišta za izgradnju tadašnjeg tivatskog “Arsenala” - rekao je Gačević. Naziv zlić, objasnio je Komar, označava ozbiljnog prestupnika ali je on uglavnom u Dubrovniku označavao grupe Turaka iz Herceg Novog, pa su i tadašnji turski zvaničnici u korespondenciji sa zvaničnim Dubrovnikom koristili ovaj termin i uvek razgovetno osuđivali njihovu delatnost. Delatnost zlića dostigla je vrhunac u 17. veku i u periodima mletačko-turskih ratova, ali su oni delovali i u miru i u smiraju Kandijskog rata. O pomorstvu Herceg Novog i znamenitim pomorcima govorili su tokom naredna dva predavanja kustos kotorskog Pomorskog muzeja Petar Palavršić i pomorski kapetan Tomo Katurić. Posebno mesto obojica su dala Petru Zambeliću, Marku Vojnoviću i Petru Želaliću. Zambelić koji je rođen na Luštici, na more se otisnuo sa 12 godina, a vremenom je stekao svestrano obrazovanje iz matematike, astronomije, nautike, meteorologije i međunarodnog pomorskog prava. Govorio je sedam jezika. Bio je glavni stručni ekspert čileanske ratne mornarice i član Državne komisije za organizaciju plovidbe i obeležavanje plovnih puteva kroz Magelanove tesnace, uključujući izgradnju pristaništa, lučkih objekata, svetionika i signalizacije u oblasti Punta Arenasa i Ognjene zemlje, područja koje se smatra najkomplikovanijim za navigaciju. Petar Želalić iz Bijele bio je jedini Sloven, vitez Malteškog reda. Titulu je stekao nakon zarobljavanja velikog turskog ratnog broda “Sultanija”. Među dvanaest Bokelja, koji su bili ruski admirali i generali, izdvaja se grof Marko Vojnović, koji je za mnogobrojne zasluge u razvoju ruskog ratnog pomorstva godine 1797. bio je unapređen u čin viceadmirala, potom admirala ruske flote. I ŽENE BILE MORNARI U DRUGOJ polovini 18. veka i žene hercegnovskog kraja plovile su kao mornari. Zapisana su imena Katarine Lazović, Jane Tripković, Anete Jovović i Margarete Bertuči. Izazovu plovidbe nisu odoleli ni neki sveštenici. Od polovine 18. do polovine 19. veka - na sopstvenim, ali i tuđim jedrenjacima plovilo je više od 200 kapetana - patruna iz hercegnovskog kraja, a u doba francuske uprave Novljani su bili vlasnici čak 28 brodova duge plovidbe. Neverovatne su bile hrabrost, izdržljivost, snalažljivost novskih pomoraca koji su barkama na vesla, polovinom 18. veka stizali do dalmatinskih, italijanskih i albanskih luka, a kasnije većim jedrenjacima i do mnogih luka u Mediteranu i u Crnom moru. ŠKOLA JOVANA BOŠKOVIĆA POMORCI koji su svetom pronosili slavu svoje Boke nisu nikada zaboravljali svoj kraj. U hercegnovskom naselju Srbina 1858. godine osnovali su “Srpsku pomorsku zakladnu školu” koja je bila temelj pomorskog obrazovanja i razvoja prosvete i kulture. Ideju i prva sredstva dao je 1826. godine Jovan Bošković, bogati trgovac u Smirni, a pridružile su se porodice Đurovića i Laketića. U Boškovićevom testamentu je zapisano da “sva svoja dobra u Boki ostavlja miloj otadžbini, da se osnuje i izdržava škola srpskog i italijanskog jezika i moreplovstva”. Premda pod austrijskom vlašću, Boškovićeva želja je ispunjena, đaci pomorske škole učili su na srpskom, a sva dokumentacija vođena je na ćirilici.

Nastavak na Večernje novosti...