Izvor: Politika, 22.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojkot je „in”
Razmirice Ljubljane i Zagreba podsećaju na epizodu iz desetodnevnog rata za osamostaljenje Slovenije, kada je vojnik JNA,na pitanje, šta se dešava, odgovorio: „Oni kao hoće da se otcepe, a mi im kao ne damo”
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Na Balkanu je bojkotovanje baš moderna stvar – u vreme Miloševića su bili na programu mitinzi koje nije bilo teško režirati, a sad su „in” razni bojkoti koji od organizatora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iziskuju još manje napora, piše na temu zaoštravanja slovenačko-hrvatskih odnosa kolumnista Boris Jež u „Delu”.
„Meta je obično Slovenija, verovatno iz zavisti”, objašnjava Jež razloge za „slovenački bojkot Hrvatske u njenom priključivanju EU” i uzvratni „bojkot suseda svega što je slovenačko”. Dodaje da sve to podseća na „epizodu iz desetodnevnog rata za osamostaljenje Slovenije, juna 1991, kada su novinari vojnika JNA pitali šta se dešava, a on odgovorio: ’Ne znam, oni kao hoće da se otcepe, a mi im kao ne damo’”. Autor tvrdi da „izgleda da Hrvatska želi da uvede nekakav tutorski odnos prema Sloveniji kao što je to radila Srbija prema svima u vreme SFRJ”. Jež poput ostalih slovenačkih kolumnista tvrdi da „najviši političari u Zagrebu nisu sposobni da shvate da severnim komšijama ne mogu da nametnu svoja pravila i da im naređuju”, osuđujući stav hrvatskog premijera Ive Sanadera jer se „tokom pregovora (sa Slovenijom) ponašao kao da je u svom kabinetu gde može da udari pesnicom o sto, a Slovenci će odmah da pokleknu”.
Ježeva retorika je odraz medijske slike u Sloveniji, gde su novinari upregnuti u cilj „zaštite nacionalnog interesa”, kako je premijer Borut Pahor objasnio stopiranje Hrvatske na putu evrointegracija. Ovdašnji političari i mediji povlače paralelu između aktuelne situacije Ljubljane i Zagreba sa onom između slovenačke prestonice i Beograda 1990, kada su slovenački novinari, na čelu sa Ježom, pisali da „se slovenački komunisti ne vraćaju kući (sa 14. Kongresa SKJ) ako popuste Miloševiću”.
„Slovenija je na ispitu odlučnosti – ako u pregovorima o uključivanju Hrvatske popusti Sanaderu i Mesiću, odrećiće se zauvek svojih teritorijalnih prava, ali i svog ponosa”, piše „Delo” u analizi „hrvatskog ekspanzionizma”, i podseća kako je „lako izmanipulisati narod da učestvuje na masovnim mitinzima, poput onog ’Trst je naš!’, a kasnije ’Slobo je sloboda!’”. Za Sloveniju nema razlike između hrvatskog i srpskog ekspanzionizma koji buja „čim se tamo neka Slovenija usudi da postavlja pravila igre”.
Slovenački mediji zabrinuto izveštavaju o ratu protiv domaćih brendova koji vode potrošači u dućanima susedne države, što preporučuje i posebno formirana internetna strana „bojkotslovenije.tk”. Na strani je objavljen spisak slovenačkih preduzeća na hrvatskom tržištu. Nekoliko hrvatskih sajtova huška na bojkot robe iz Slovenije i savetuje potrebne korake: „Prestani kupovati slovenačke proizvode i prestani kupovati u slovenačkim trgovinskim lancima dok god slovenački političari ne promene jezik prema Hrvatskoj – o tome obavesti svoje poznanike koji nisu na internetu; šalji ovo svim prijateljima, pošalji i prijateljima u Sloveniji da znaju da njihova radna mesta zavise od hrvatskih potrošača”.
Dopisnici slovenačkih medija iz Zagreba javljaju da tamošnje javno mnjenje krivicu za zaoštravanje odnosa između dve države pronalazi, izuzev u slovenačkom blokiranju hrvatskih pristupnih pregovora sa EU, u uvođenju vinjeta za slovenačke autoputeve u izgradnji (polugodišnja 35 evra, godišnja 55), „pljački” hrvatskih štediša Ljubljanske banke, brisanju stalnog prebivališta građanima poreklom iz drugih republika nekadašnje SFRJ (izbrisani), kao i u govoru mržnje slovenačkih političara. Otkrivaju da je jedan od razloga za animozitet Ljubljane što Hrvatska nije dopustila da slovenačke banke uđu na njeno tržište.
Ministar spoljnih poslova Slovenije Samuel Žbogar podvlači, međutim, da je Slovenija morala da pozove Zagreb da poštuje Brionsku izjavu kojom su se države obavezale da će poštovati stanje na dan 25. juna 1991. (kada se Slovenija otcepila od SFRJ), inače bi u suprotnom, da je Ljubljana oćutala prejudiciranje granica, to bilo shvaćeno kao njen pristanak odnosno da se ne protivi hrvatskom pomeranju međa u dubinu slovenačke teritorije, posle čega bi to postali dokumenti EU i Ljubljana bi izgubila polazište za demarkaciju sa Hrvatskom.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 23/12/2008]
.jpg)
