Izvor: Press, 07.Avg.2010, 00:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši radnici „Njegoša" traže otpremnine
Bivši radnici društvenog preduzeća „Njegoš" iz Lovćenca juče su protestovali ispred zgrade SO Mali Iđoš. Njih 230, koji su ostali bez posla pre tri godine posle pokretanja stečajnog postupka, zahteva da im se iz neraspoređenog viška stečajne mase isplate otpremnine.
DP „Njegoš" 2008. godine kupilo je preduzeće „DTD Food" iz Petrovaradina za 15 miliona evra, a bivši radnici kažu da je posle podmirenih dugovanja poveriocima ostalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << neraspoređeno šest miliona evra. Zaposleni ističu da su ostali bez posla bez ijednog ostvarenog prava i ukoliko im opštinska vlast ne ugovori sastanak sa rukovodiocima ministarstva i Agencije za privatizaciju u roku od sedam dana, oni će preduzeti radikalnije mere.Predstečajni direktor DP „Njegoš „Dragiša Vujović kaže da su uputili zahtev za nadoknadu od 200 evra po godini radnog staža, najviše do 35 godina, i pokrajinskim i republičkim vlastima, ali da nisu naišli na razumevanje.
- Radnike je na ovaj korak navelo siromaštvo i nedostatak perspektive u selu, ali i činjenica da je u stečajnoj masi ostalo neraspoređenih šest miliona evra. Mnogim drugim preduzećima ovo pravo nije uskraćeno iako se nije znalo da li će biti viška stečajne mase. Samo tražimo da isto pravo važi i za nas - kazao je Vujović.
Prema rečima Vasa Kaluđerovića, nekadašnjeg predsednika Upravnog odbora DP „Njegoš", stečaj u ovom nekadašnjem poljoprivrednom gigantu pokrenut je 2007. godine zbog sedam miliona evra duga. Stečaj je, tvrde bivši radnici, pokrenut bez osnova, jer je u to vreme preduzeće zapošljavalo 230 ljudi i ostvarivalo profit. DP „Njegoš" je, ističu, tada raspolagao sa 2.300 hektara svojih oranica, 1.200 hektara državne zemlje, farmom od 500 grla goveda, 600 ovaca i 9.000 kokošaka.
- Danas posla nema nigde osim u opštini, prosveti i zdravstvu. Ne samo da smo ostali bez glavnog privrednog subjekta u selu, već nemamo više ni zemlje. Lovćenac je jedno od retkih sela u kojima je gotovo sva zemlja bila u društvenom vlasništvu, jer su doseljenici predavali svoju zemlju zadrugama, misleći da ulažu u razvoj sela - objasnio je Kaluđerović.
