Izvor: Politika, 04.Avg.2011, 01:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši parlamentarci ojadili državnu kasu
Zavisno od radnog staža, bivši poslanici mesečno su pojedinačno uzimali u proseku oko 2.000 evra
Od našeg dopisnika
Sarajevo – U Bosni i Hercegovini platu iz državne kase, osim aktuelnih parlamentaraca, primaju i 23 poslanika odnosno delegata iz prethodnog saziva, kojima je zakon omogućio da mogu po isteku mandata još 12 meseci živeti na takozvanom belom hlebu. Oni su samo u prvih šest meseci ove godine, praktično sedeći kod svoje kuće, olakšali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << budžet za ukupno pola miliona konvertibilnih maraka. Zavisno od radnog staža, mesečno su pojedinačno uzimali od 4.500 do 5.000 konvertibilnih maraka, ili u proseku oko 2.000 evra.
Ivica Čavar, konsultant u Centru civilnih inicijativa (CCI), smatra da je ova praksa, u situaciji u kojoj se BiH nalazi, neodrživa i najavljuje pokretanje inicijative za izmenu odluke po kojoj bivši parlamentarci primaju platu, a koja, kako kaže, odgovara samo njima i nikome više.
„To jeste u skladu sa zakonima i odlukama, ali postavlja se pitanje koliko je to i moralno u zemlji u kojoj je nezaposleno više od pola miliona ljudi, gde većina penzionera preživljava od minimalne penzije od 160 konvertibilnih maraka u RS, odnosno 300 maraka u FBiH, te u kojoj jedna četvrtina stanovništva živi na takozvanoj ivici siromaštva”, rekao je Čavar za „Politiku”.
Prema njegovim rečima, CCI će inicirati promenu dosadašnje prakse tako što će predložiti da se rok od 12 meseci smanji na šest i da se, eventualno, umanje mesečna primanja bivšim parlamentarcima.
Razlog više zbog kojeg u CCI procenjuju da su promene neminovnost jeste i činjenica da BiH devet meseci čeka na formiranje vlasti i da živi, takoreći, „na veresiju”, jer još uvek nema usvojen budžet za ovu godinu. Tri puta je produžavana odluka o privremenom finansiranju.
Paraliza procesa formiranja vlasti i evidentna neizvesnost da li će i kada on biti završen motivisala je odgovorne u CCI da aktueliziraju i davnašnju ideju o određivanju krajnjih rokova za konstituisanje vlasti i uvođenja sankcija ukoliko ti rokovi ne budu ispoštovani.
„Predložićemo da vlast mora biti formirana u roku od 90 dana od dana nakon službene objave rezultata izbora, s tim da se zakonodavna uspostavi za 60 dana, a izvršna za 30”, objašnjava Čavar i dodaje da bi probijanje ovih rokova bilo sankcionisano raspisivanjem vanrednih izbora.
Parlament BiH ranije je, takođe, na predlog CCI-a ukinuo nadoknadu parlamentarcima za rad u redovnim komisijama, nakon čega su oni pribegli masovnom osnivanju takozvanih ad hok komisija. Istovremeno uskraćeno im je i pravo učenja stranih jezika na račun državne kase, za šta su godišnje uzimali 300 maraka.
„Tražićemo analizu rada i u tim takozvanim ad hok komisijama koje se često osnivaju”, kaže Čavar i napominje da su pojedinci članovi više takvih komisija i da za rad u svakoj od njih mesečno naplaćuju po 500 maraka.
Ti i takvi, prema njegovim rečima, koji imaju platu u iznosu većem od 5.000 maraka, plus raznorazne beneficije, mesečno kasiraju ukupno više od 7.500 maraka.
Osvrćući se na rad bivših i sadašnjih parlamentaraca BiH, Čavar naglašava da je to priča za sebe i da je najbolje uopšte ne govoriti o njihovim rezultatima.
„U prošlom mandatu, realizovali su samo trećinu od onoga što su sami planirali, a ovi aktuelni, u prvih šest meseci ove godine, nisu usvojili ni jedan zakon, jer su se jedva uspeli konstituisati”, objašnjava on i dodaje: „Poređenja radi, Srbija je u prvom polugodištu 2011. godine, usvojila 61 zakon, a Hrvatska čak 152.”
Dušanka Stanišić
objavljeno: 04.08.2011.
