Izvor: Politika, 18.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH uvozi i inflaciju
Kad finansijska kriza pređe u ekonomsku, tad će BiH, kao zemlja koja malo izvozi a mnogo uvozi, zapasti u ozbiljne teškoće, reči su profesora Ekonomskog fakulteta u Banjaluci dr Rajka Tomaša
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Prvi udar finansijske krize nije se značajnije odrazio na Republiku Srpsku, ali na osnovu toga ne smemo izvući zaključak da će ekonomska kriza zaobići ovo područje, upozorio je na početku razgovora za naš list profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci dr Rajko Tomaš. Globalni finansijski potres, objašnjava on, nije ozbiljnije uzdrmao Republiku Srpsku, jer je njen bankarski sistem, kao i cele Bosne i Hercegovine, mali i nije učestvovao u špekulativnim poslovima koji su izazvali krizu.
„Na osnovu toga ne smemo izvlačiti zaključak da ovde neće biti krize i da će ona, ako je i bude, biti blaga. Ovde, dakle neće biti opšte finansijske krize kao u Americi i zapadnoevropskim zemljama. Ali, kada ona pređe u ekonomsku krizu, koja nam se neumitno približava, to će se i ovde osetiti. A ovo je malo tržište na kome se proizvodi malo roba i koje vrlo malo izvozi, a mnogo uvozi. Velikim delom, ovde sve funkcioniše na bazi uvoza roba. Preko uvoza roba, obezbeđuje se najveći deo javnih prihoda”, istakao je dr Tomaš.
On kaže da je i izvozni sektor u Republici Srpskoj i izuzetno osetljiv na ekonomske poremećaja na svetskom tržištu. „Krizu u metalskoj industriji već su osetili Rudnici železne rude ’Arselor Mital Prijedor’ koji su u ovoj godini, zbog manje potražnje i pada cene železne rude, smanjili proizvodnju za 20 procenata. U sličnim problemima je i Fabrika glinice ’Birač’ iz Zvornika. Očekujem da će doći i do pada proizvodnje nameštaja, pa će se pogoršati i uslovi izvoza drveta. Međutim, najveći udar vrlo brzo se može osetiti u tekstilnoj, obućarskoj i kožarskoj industriji, u kojima naša preduzeća rade uslužne poslove za inostrane partnere. Po prirodi stvari, kada se smanji potražnja za njihovim proizvodima u svetu, prvo gde će oni smanjiti porodžbine su ona područja gde se, kao ovde, rade određene usluge”, obrazlaže naš sagovornik.
Svetska finansijska kriza već je prouzrokovala rast kamata na kredite koje su već premašile devet procenata na dugoročne, odnosno 10 odsto na kratkoročne pozajmice. To će, navodi dr Tomaš, uticati na smanjenje potrošnje. „Najveće probleme će prouzrokovati pad potražnje za stanovima, jer će dovesti do smanjivanja proizvodnje u svim delatnostima koje su povezane sa građevinarstvom. Na sve ovo treba dodati i enorman rast cena u BiH. Podaci kažu da su u evrozoni do avgusta cene porasle za 3,8 odsto, u Evropskoj uniji 4,2 odsto, u SAD 5,4 a u BiH 9,4 odsto. Vlasti su povećanje cena objašnjavale poskupljenjem nafte i energenata. To je, naravno, imalo uticaja na rast cena. Ali, to je samo jedna strana medalje. Druga je fakat da mi uvozimo mnogo roba iz susednih zemalja. Iz njih, ujedno, uvozimo i inflaciju koja je veća nego u evrozoni. Ako ne možemo uticati na cenu nafte, mogli smo uticati na to odakle uzvozimo. Međutim, cela BiH je tržište predala stranim trgovcima koji nam sa robama iz susednih zemalja uvoze i njihovu inflaciju”, naglasio je dr Rajko Tomaš.
Boro Marić
[objavljeno: 19/11/2008]
