Izvor: RTS, 06.Okt.2013, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH, popis i "na reč"
Skupštinski odbor za dijasporu i Srbe u regionu uputio poziv institucijama Srbije da pripadnicima srpskog naroda u BiH pruže pomoć, kako bi popis odrazio objektivnu brojnost srpskog naroda u oba entiteta BiH. Političari iz Republike Srpske ukazuju na brojne nepravilnosti na popisu. Građani mogu "na reč" da daju podatke o sebi i svom domaćinstvu.
Na posebnoj sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije, upućen je poziv institucijama Srbije da pripadnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << srpskog naroda pruže pomoć, kako bi popis koji se održava od 1. do 15. oktobra odrazio objektivnu brojnost srpskog naroda u oba entiteta Bosne i Hercegovine.
Kako javlja dopisnik RTS-a iz Banjaluke osim poziva Bošnjacima iz inostranstva da za vreme popisa dođu u BiH, veliki problem i to što se građanima koji daju podatke veruje "na reč", bez zakonskih sankcija.
Zakon o popisu kaže da se mogu popisati samo oni koji duže od godinu dana žive u BiH, ali i da oni koji su odsutni duže od godinu dana nisu stanovnici zemlje.
Ima i slučajeva da su građani sami dolazili kod popisivača, kao da se podaci za popis uzimaju od ljudi u kafićima.
Kao još jedan ozbiljan problem pojavilo se i pitanje čuvanja materijala, koji popisivači mogu da nose kući.
Kancelarija Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu i Koalicija udruženja izbeglica u Beogradu pozivaju sve Srbe iz dijaspore i regiona koji imaju pravo učešća da se odazovu popisu stanovništva u Bosni i Hercegovini.
"Popis je izuzetno važan iz dva razloga, prvi je on će biti osnova društveno ekonomskog razvoja tih krajeva u narednih deset godina, a s druge strane je važan jer će 2015, prema tom popisu biti formirane lokalne i centralne vlasti u BiH", kaže Miodrag Linta predsednik Koalicije udruženja izbeglica.
Popisom se utvrđuje stalno nastanjeno stanovništvo, a to su građani koji žive u BiH, ili su odsutni manje od 12 meseci. Građani koji su odsutni više od 11 meseci mogu se popisati na posebnom obrascu.
Aleksandra Pandurević poslanik SDS u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH kaže da je osnovni problem popisa nezakonitost i popis bošnjačke dijaspore.
"Bošnjačka dijaspora se poziva da se ne popisuje na listićima za dijasporu, nego da se popisuju kao stalni stanovnici BiH, a sve sa ciljem da se na tom popisu rezultat bude što veći procenat Bošnjaka", ukazuje Pandurevićeva.
Drago Kalabić, šef Poslaničkog kluba SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH kaže da će popis dati rezultate o kojima će ćutati i zapad i Sarajevo.
"I svi ćute i svi ćete imati priliku da je to jedno neviđeno etničko čišćenje i ponovi naglašavam ono što je ostalo od ljudi ne žive životom dostojnim čoveka", kaže Kalabić.
Srbija i Federacija BiH imaju dobre odnose, ali je neophodno poboljšati položaj srpskog naroda koji živi u Federaciji, rečeno je na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.
"Iako je srpski narod konstitutivni narod u BiH, problemi postoje u osnovnim ljudskim pravima počev od toga da imovina nije vraćena, da je uzurpirana, da su nerešena stambena pitanja, da je nerešen povratak, da su nerešena sva radna pitanja i pitanja iz radnog statusa, penzije", objašnjava, Slavka Drašković direktorka Kancelarije za dijasporu.
Aleksandar Čotrić predsednik Skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionu, ističe da je od predratnih 630 hiljada Srba koliko ih je živelo u današnjoj Federaciji BiH, ostalo ih je svega 50 hiljada, sa tendencijom da Srbi potpuno nestanu sa tog dela BiH.
"Danas oni predstavljaju svega dva odsto stanovništva Federacije BiH. A u institucijama, organima i telima ovog entiteta zastupljeni su sa svega jedan odsto", kaže Čotrić.
Loš ekonomski položaj opština u zapadnom delu Federacije BiH, kako je rečeno, posledica je i neulaganja u privredu i infrastrukturu. To je dovelo do velike nezaposlenosti i niskog standarda, ali i nevraćanja prognanog stanovništva i pojačanog iseljavanja i posle rata.
