Izvor: Politika, 24.Mar.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH je u krizi, takoreći od postanka
Potrebna nam je evolucija koja podrazumeva igru sa minimumom konsenzusa, a ne sa osećajem – sve, ili ništa
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 24. marta – Nisam spreman da uradim bilo šta što je protiv globalnog interesa zemlje koju predstavljam, kao što nisam spreman da uradim bilo šta što bi usložilo odnose BiH i regiona. Otuda ne vidim razloga za reakcije na moj odlazak i prisustvo na prošlonedeljnoj konferenciji o evropskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << budućnosti zapadnog Balkana koja je održana na Brdu kod Kranja – kaže u intervjuu za „Politiku” predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, naglašavajući da bi, osim prisustva, svaki drugi potez bio greška.
– U obraćanju učesnicima rekao sam da ću se ponašati u skladu sa odlukom BiH o nepriznavanju Kosova i da u potpunosti razumem razloge Srbije zbog kojih je odbila da prisustvuje ovom skupu. Smatram da je ova moja rečenica bila vetar u leđa i Srbiji i jasnom stavu BiH prema Kosova.
Znači li to da i nakon svih reakcija mislite da je trebalo tamo da idete?
Da. Prazna stolica više bi govorila o BiH, nego stolica koja je rekla to što je rekla, naprosto zato što mi nemamo razloga da ne budemo prisutni i kažemo svoj stav. Nažalost, politička elita iz sarajevske čaršije je i u ovom slučaju pokazala nezrelost, jer ona je, umesto da pozdravi moj odlazak, kao i gest ignorisanja govora „premijera” Kosova, sve to osudila uz sugestiju da BiH treba da prizna Kosovo. Iz Republike Srpske uzvraćeno je: Zašto bi priznala Kosovo, šta je sa Republikom Srpskom? To je ta nezrelost o kojoj govorim.
Srbija je jedina zemlja u regionu kojoj Hrvatska nije uručila prevode pravnih tekovina EU. Kako to komentarišete?
Ja ne mogu da govorim u ime Srbije. Znam da postoje dva realna konzumenta tog dokumenta, a to su BiH i Srbija. Ne znam da li ga je Srbija tražila i koliko joj on treba, ali ne vidim razloga da se dokument da BiH, a ne i Srbiji, jer to ne bi bilo na liniji izgradnje boljih odnosa Beograda i Zagreba.
Postoji li dogovor u BiH na koliko jezika će ovaj dokument biti preveden, jer Vi ste dobili hrvatsku verziju?
U BiH postoji ravnopravnost jezika i sve ono što je bazični dokument mora biti prevedeno na jezike svih konstitutivnih naroda.
Da li je BiH u svojevrsnoj političkoj krizi s obzirom na činjenicu da dogovori o bilo kojoj smislenoj reformi teško idu?
BiH je u krizi, takoreći od postanka, latentnoj krizi sa izvesnim istorijskim pauzama koje su u fazama mira trajale od 10 do 50 godina. To govori o složenosti prostora na kojem živimo, o sukobu različitih globalnih izazova s kojima ne može da se nosi jedna mala zemlja koja ima unutrašnju neiskrenost, kao što je ima BiH. Iz tog razloga ubeđen sam da je jedini pravi spoljno-politički cilj BiH članstvo u EU i NATO. Dostizanje tog cilja značilo bi da smo demokratski potpuno zreli, a ujedno bi relativiziralo sve slabosti iz prethodnog perioda. Međutim, nećemo mi lako doći do punopravnog članstva u NATO upravo zbog ovih nesporazuma unutar BiH, nećemo lako ni do EU, a nećemo lako ni svi zajedno zbog nesporazuma u regionu.
Najaktuelnija politička pitanja u BiH su ustavne promene u svetlu odluke Suda u Strazburu i tranzicija OHR-a.
BiH je potrebna evolucija koja podrazumeva igru sa minimumom konsenzusa, a ne sa osećajem sve ili ništa, jer kad god je bilo tako dobili smo – ništa. To nam se dešava i na ustavnoj reformi i na tranziciji OHR-a. Kad je u pitanju ustavna reforma smatram da treba napraviti prvi korak, a to je implementacija odluke Suda u Strazburu u slučaju „Finci-Sejdić”. Kad bi sarajevska politička elita pokazala spremnost i prihvatila minimum koji nudi RS, u vezi sa sudskom odlukom, uspeli bismo da implementiramo presudu, dakle napravili bismo taj prvi korak. Međutim, sada imamo različite političke priče, jer idemo u izbornu kampanju i BiH, nažalost, postaje moneta za potkusurivanje.
Da li je BiH, u ovakvom političkom raspoloženju, održiva?
Mislim da treba stvoriti uslove za civilizacijski dijalog o svim pitanjima, jer kretanje BiH je ono što jeste politički konsenzus. Nažalost, deo političkih elita se i danas bavi prošlošću BiH i traži krivca za sudbinu koja nam se svima desila. To otvara dilemu da li smo svi posvećeni evropskom putu.
Je li BiH zemlja u kojoj se vodi politika inata?
U BiH se ne vodi nikakva politika, vodi se jednosmeran dijalog sa bitnim političkim ljudima i međunarodnom zajednicom i OHR-om. To je proizvelo najveću dozu političkog parazitizma koji razdire zemlju. Sve dok u BiH postoje političke opcije koje se zalažu za povećanje kompetencija OHR-a i visokog predstavnika, a ne kompetencije države koju predstavljaju, BiH će biti zemlja gordog posrtanja, a ne demokratska i uspešna.
Kada će građani BiH putovati bez viza?
Ispunili smo sve obaveze, dodatnih neće biti, i nadam se da ćemo u ovoj godini biti stavljeni na beli šengen.
Koliko Savetu ministara nanosi štetu to što se vodi istraga protiv ministra bezbednosti Sadika Ahmetovića?
Voleo bih da o tome ne govorim, neka institucije rade svoj posao. Voleo bih, takođe, da ovo što mu se stavlja na teret nije istina i da on to dokaže, jer može nam se desiti najgore, a to je da imamo ministra i da je isto kao da ga nemamo, jer će on morati da se nosi sa onim zašto je osumnjičen, umesto da se bavi evropskim putem države.
Hoće li deklaracija o Srebrenici, ukoliko je usvoji Skupština Srbije, opteretiti buduće generacije Srba?
Ne sporim da Skupština Srbije može doneti rezoluciju, i to će biti njena odluka. Ali moj lični stav je da kakvu god donese ona Srbiji neće pomoći, a nama će sigurno odmoći.
Dušanka Stanišić
[objavljeno: 25/03/2010]
.jpg)
