Izvor: B92, 01.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH (i Crna Gora?) vraća carine
Sarajevo, Podgorica -- BiH ukinula je nulte carinske stope, pa će proizvođači mesa i mleka iz Srbije prilikom izvoza u Bosnu plaćati carinu od 40 odsto.
Odluka Veća ministara BiH o ukidanju bescarinskog uvoza je, kako tvrde u Veću, u skladu sa Sporazumom o slobodnoj trgovini, a ranije je usvojena i za istu grupu proizvoda iz Hrvatske. Umesto dosadašnje primene nulte carinske stope, primenjivaće se odluka prema kojoj se za tu grupu proizvoda plaća carina u iznosu od 40 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto vrednosti navedene u carinskoj tarifi.
Iako je sporazum o bescarinskoj razmeni između Srbije i Bosne potpisan pre četiri godine, vlasti u Sarajevu često su uvodile mere zaštite za svoje proizvode jer je uvoz iz Srbije bio veći od bosanskog izvoza.
Zbog toga najnovije uvođenje carina za meso i mleko iz Srbije nije iznenađenje za vlasti u Beogradu, koje će ponuditi dva načina za rešenje problema uz posredovanje Pakta za stabilnost. "Mi imamo dve mogućnosti - da primenimo sličnu meru na njihove proizvode, kao što su čelični proizvodi iz Zenice, ili da u konstruktivnom duhu reše to pitanje", kaže Vlatko Sekulović, pomoćnik ministra za ekonomske veze sa inostranstvom.
Srbija najviše mesa i mleka izvozi upravo u Bosnu, pa uvođenje carine poskupljuje te proizvode i smanjuje njihovu konkurentnost na bosanskom tržištu. "Ova mera neće zaustaviti kretanje roba, naši proizvođači će se preračunavati, ali će biti gubitaka", kaže Milan Prostran, predsednik Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Nema sumnje da se ova odluka neće svideti proizvođačima iz Srbije i Crne Gore, ali Veće ministara je saopštilo da jednostavno nije imalo izbora. Poljoprivreda i stočarstvo u BiH su na izdisaju zbog prekomernog uvoza, koji nije ugrozio samo domaće proizvođače, nego je, kako je obrazloženo u odluci, dramatično poremetio tržište BiH. Uprkos zavidnim kapacitetima i idealnim uslovima za poljoprivredu i stočarstvo, Bosna i Hercegovina beleži zabrinjavajući deficit u razmeni sa Srbijom i Crnom Gorom.
Posle Italije, Srbija najviše izvozi u Bosnu i ukupna godišnja razmena dveju zemalja je 900 miliona evra. Bosanske vlasti ostaju pri svojoj odluci o uvođenju carina, iako su razapeti između zahteva međunarodne zajednice da se pripreme za proširenje Sporazuma o slobodnoj trgovini s jedne i optužbi i zahteva njihovih poljoprivrednika sa druge strane.
Pitanje odnosa vlasti prema domaćoj proizvodnji već mesecima je politički problem, a pred samim ulazom u zgradu Veća ministara još od prošlog leta nalazi se šatorsko naselje poljoprivrednika i stočara koji demonstriraju na smenu. Demonstranti, koji izazivaju pažnju i zbunjenost mnogobrojnih međunarodnih delegacija, optužuju Vladu i njene pojedine funkcionere da različitim merama favorizuju uvoznike i tako svesno uništavaju domaću proizvodnju. Mnoge farme su ugašene jer ne mogu da izdrže konkurenciju proizvođača iz susednih zemalja. Poljoprivrednici BiH smatraju da ih država ničim ne stimuliše i da je njihova sudbina u rukama ljudi kojima su na umu samo lični interesi.
Blizina oktobarskih opštih izbora verovatno je jedan od ključnih razloga za uvođenje carinskih stopa. Veliko je pitanje koliko će ove mere imati privremeni karakter. Veće ministara najavilo je da bi moglo da donese odluku o njenom ukidanju tek kada to bude u interesu privrede BiH, odnosno kad proizvodnja bude u stanju da se nosi sa proizvođačima susednih država. Sudeći prema sadašnjem stanju ove grane privrede i raspoloženju vlasti da joj otvori put za napredak, u dogledno vreme teško se mogu očekivati značajniji pomaci.
Srbija je sklopila sporazum o slobodnoj trgovini sa osam zemlja i do sada je u njihovoj primeni većih problema bilo samo sa BiH.
Zvaničnici Srbije: Nije dobro
Bosna i Hercegovina ponovo krši bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom i principe na kojima je zasnovana zona slobodne trgovine, ocenio je srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.
On je uputio apel bosanskoj vlasti da preispita odluku o ukidanju bescarinskog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, ističući da "takva odluka može da dovede do urušavanja sistema slobodne trgovine koji Srbija strpljivo gradi u korist celog regiona".
On je naveo da je Vlada Srbije "nesklona" da prema BiH preduzme iste mere zabrane bescarinskog uvoza i da je najbolje da se razgovorima razreše problemi u sprovođenju Sporazuma o slobodnoj trgovini. Tim sporazumom, kako je dodao, precizirano je šta se preduzima u situciji kad prekomerni uvoz ugrožava domaću prozivodnju. "Iz BiH nismo dobili nikakve dokaze da je došlo do prekomernog uvoza, niti smo konsultovani o merama koje će se preduzeti", rekao je Parivodić, naglašavajući da su i zvaničnici Evropske unije upoznati sa nelegitimnim odlukama vlasti u BiH.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Srbije Goran Živkov za B92 kaže da su jednostrane odluke veoma loše i da će reakcija uslediti kada odluka stigne u Beograd: "Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja zapadnog Balkana doneo je puno dobrih stvari za region. Prvo je povećao konkurentnost svih ovih zemalja. Tačno je da su neke zemlje više, a neke manje profitirale; oni koji imaju bolju poljoprivredu, imali su veći izvoz. Zato je bitno da ovaj sporazum ostane kakav jeste, jer svi imaju koristi od njega. Ukoliko neko samostalno krši sporazum, do sada je bila praksa da se o tome zajednički raspravlja, i to ćemo sigurno uraditi i sada, da sa bilateralnim sporazumom, i sa Paktom za stabilnost, dođemo do rešenja problema."
I direktor Uprave za veterinu Srbije Dejan Krnjajić ocenio je da zabrana bescarinskog izvoza mesa i mleka iz Srbije u BIH "nije dobar potez, jer ne ide na ruku stvaranju zone slobodne trgovine u regionu". On je na konferenciji za novinare rekao da je uveren da će dve države naći "adekvatan jezik" i dodao da neće biti potrebe da Srbija preduzima retroaktivne mere. Prema njegovim rečima, ta odluka Veća ministara BIH još nije zvanično dobijena niti je rezultat konsultovanja srpske strane. "Verujem da ćemo ovih dana dobiti jasno objašnjenje za takvu odluku", zaključio je Krnjajić.
I Crna Gora uvodi carinu za mleko iz Srbije?
I crnogorski mlekari očekuju da će Vlada Crne Gore kao nezavisne države primeniti zakone prema Srbiji kao i prema ostalim zemljama u okruženju i uvesti carinu i prelevmane na mleko i mlečne proizvode - da bi zaštitila crnogorski mlekarski sektor. "Nadamo se da će Vlada primeniti mere kao i prema svim drugim susedima, koje joj dozvoljavaju borbu protiv dampinga, odnosno prodaje uvoznih proizvoda iz Srbije ispod realnih cena na srpskom tržištu", rekao je potpredsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Crne Gore Dragoljub Nenezić.
Na proizvode iz Srbije Crna Gora do sada nije naplaćivala carinu, jer su imali status domaće robe, a važilo je i obrnuto. Carina i prelevman bi povećali cene mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije, koji su sada jeftiniji od crnogorskih i do 30 odsto. Ukoliko Srbija bude imala isti tretman kao i druge zemlje u okruženju, na njene proizvode bi se, osim carine, naplaćivali i prelevmani, koji su za mleko 10 centi, a za jogurt 17 centi za litar.
Iz Vlade Crne Gore, međutim, za sada nema zvaničnih reakcija na zahteve Udruženja poljoprivrednih proizvođača.
Makedonija bez carina od danas
Pšenica i mleko iz Srbije od danas ulaze u Makedoniju slobodno, bez carina i kvota, javila je makedonska televizija A1.
Do sada se mleko carinilo sa 25 odsto i pet evrocenti po litru, a pšenica sa 15 odsto i deset evrocenti po kilogramu. Makedonski poljoprivrednici strahuju od velikih gubitaka jer očekuju da jevtinije mleko i pšenica iz Srbije preplave tržište. Otvaranje tržišta posebno će pogoditi makedonske proizvođače žita, koji ni do sada nisu mogli da konkurišu u okruženju.
