Izvor: B92, 16.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH: Lecima protiv slovenačke robe
Sarajevo, Ljubljana -- Neka udruženja u BiH s pola miliona letaka bačenih iz vazduha građane pozvala na bojkot slovenačkih proizvoda.
Udruženje za zaštitu deviznih štediša, Udruženje za kupovanje domaćih proizvoda i Udruženje nezaposlenih juče su organizovala bacanje pola miliona letaka iznad 53 veća grada u Bosni i Hercegovini.
Pomenuta udruženja su revoltirana odnosom slovenačkih vlasti prema nerešenom pitanju stare devizne štednje bosanskih štediša >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u bivšoj Ljubljanskoj banci, prenose slovenački mediji. Udruženja zahtevaju da naslednica Ljubljanske banke, Nova ljubljanska banka, vrati bosanskim štedišama više od 400 miliona dolara njihove štednje.
Predsednik Udruženja za zaštitu deviznih štediša, koje ima oko 35.000 članova, Miro Kožul je, tim povodom, izjavio da se Slovenci bogate otvaranjem trgovačkih centara u kojima prodaju svoje proizvode, dok na hiljade državljana BiH ne može da dođe do svoje devizne štednje. Zbog toga Kožul zahteva da vlasti BiH konačno zaštite svoje državljane.
U lecima piše: "Neka slovenački proizvodi više ne ulaze u naše domove jer nam ne daju ni penzije, ni našu deviznu štednju. Ako svaki dan za domaće proizvode odbrojimo dve marke više, obezbedićemo posao za 100.000 ljudi u BiH. Pomozimo jedni drugima. Svojim novcem kupujmo svoje proizvode."
S druge strane, slovenačke vlasti insistiraju na tome da pitanje stare devizne štednje spada u okvir pitanja nasledstva SFRJ i da je pregovore o tom pitanju trebalo rešavati sporazumom o sukcesiji. Ti pregovori su, posle nekoliko krugova, zamrli, a pratila ih je Banka za međunarodna poravnanja iz Bazela.
Slovenački premijer Janez Janša se, tokom februara, u okviru zvanične posete BiH, dogovorio da se pregovori o nerešenom pitanju stare devizne štednje nastave na nivou stručnjaka, naglasivši da ta devizna štednja nikada nije ni bila u Sloveniji, kao da tamo nije ni potrošena.
Tom prilikom Janša je rekao da se devizna štednja u SFRJ skupljala u centralnoj banci te države, a neko vreme i u republičkim centralnim bankama. Prema njegovim rečima, posle osamostaljivanja Slovenije, u bilansima Ljubljanske banke pokazao se negativan saldo.
Tadašnju posetu slovenačkog premijera pratili su mirni protesti bosanskih štediša, koji su, na ulicama, javno uništavali i prosipali slovenačke proizvode.
