Izvor: Politika, 15.Maj.2011, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beton „pregazio” crnogorske plaže
Da su se naši preci ponašali kao mi, Bokokotorski zaliv bi odavno bio običan kanalizacioni odvod, kaže Nevenka Bajković
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Prelepe peščane plaže, koje su vekovima stvarali more i oblikovali talasi, proteklih petnaestak godina nestaju, ne samo iz turističkih ponuda već i sa geografske mape crnogorskog primorja. Reč je o njihovom uništenju i pretvaranju u betonske plaže, u temelje stambenih zgrada, dokove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za čamce i jahte, navodno „po ugledu na neke čuvene svetske turističke destinacije”.
Ni nedavna izjava profesora Univerziteta u Beogradu dr Sava Petkovića da je na crnogorskom primorju za nekoliko poslednjih decenija znatno smanjena širina mnogih plaža i da se „može desiti da neke plaže potpuno nestanu ako se na vreme nešto ne učini”, kao da nikoga nije zabrinula.
„Kao primere nestajanja plaža pomenuo bih Mogren, koji je za nekoliko poslednjih decenija izgubio jednu trećinu svoje širine. To je toliko očigledno da je dovoljno uporediti slike plaže iz 1931. godine, kada je bila spojena kopnom širokim desetak metara i današnju gde praktično imamo dve odvojene plaže. Slično je u Sutomoru i Petrovcu gde su ljudi prvo napravili kuće blizu mora, pa su šetalištem i obalnim zidom praktično pregradili plažu”, istakao je profesor Petković.
On je ocenio da u Crnoj Gori niko „od Austrougarske ne radi ništa ozbiljno i planski na zaštiti divnih plaža”, kao i da je problem nestajanja crnogorskih plaža „uglavnom izazvan ljudskim postupcima”. „To ne mogu raditi privatnici koji na kratki period zakupe parče obale. Oni za to nemaju ni interesa, ni novca, ni znanja. To nije ozbiljan pristup. To država treba da radi jer je valjda nesporno da je turizam njen veliki potencijal i valjda niko razuman ne misli da je moguć turizam bez plaža.”
On kaže da su pre šest godina Nemci za potrebe Albanije radili studiju u vezi sa ekološkim prilikama na njihovom delu obale, istočno od ušća Bojane, i da je u njoj našao podatak da je plaža na Adi od 1975. godine do tada smanjena sa 60 na 10 metara širine.
Za Petkovića je posebno problematična pojava takozvanih betonskih plaža kao na primer u Herceg Novom, gde su u polovini slučajeva plaže betonski platoi. „Nema šanse da ćete nekog ekskluzivnog gosta dovesti da se na tom betonu peče kao na ringli od šporeta.”
To što se broj betonskih plaža u Herceg Novom udvostručio mnogo ne zabrinjava one koji njima gazduju, pre svih nadležne u lokalnoj upravi i Javnom preduzeću „Morsko dobro”. Takvom „razmnožavanju” betonskih plaža protive se građani, ekološki aktivisti...
Od Njivica do Kamenara, preko jedanaest i po kilometara su plaže – 21 je peščana, isto toliko je betonskih, sedam je mešovitih, šest kamenitih – a svake godine se izgradi nekoliko novih, uglavnom betonskih.
„Najsvežiji je primer gradnja nove plaže na Savini, kod hotela ’Plaža’, gde se deo stare peščane plaže betonira. Razočarali smo se kada smo videli da su investitori snabdeveni svim potrebnim papirima”, kaže nam predsednica Ekološkog društva Boke Kotorske Olivera Doklestić.
Iz kotorskog Instituta za biologiju mora Nevenka Bajković poručuje: „Da su se naši preci ponašali kao mi, zaliv bi odavno bio običan kanalizacioni odvod”.
I Budvanske plaže sve više iščezavaju. Zahvaljujući građanima zaustavljeno je betoniranje plaže Ričardova glava u Budvi pokraj zidina Starog grada. Na povraćaj plaže u prvobitno stanje kompaniju „Bepler i Džejkobson”, vlasnika hotela „Avala”, primoralo je i JP „Morsko dobro”.
Meštani Svetog Stefana i Pržna tvrde, a među njima najstariji osamdesetogodišnji Stanko Mitrović, da se uz blagoslov pojedinaca iz vlasti u opštini Budva i državnog vrha uništava obala u najlepšem delu crnogorskog primorja.
„Deo obale je gotovo potpuno uništen i tu se više ne može ništa popraviti. Čak je i revizijom detaljnog urbanističkog plana 2009. godine opština Budva dozvolila gradnju objekata sa četiri ili pet spratova na samoj obali. Plaža Pržno je takvom gradnjom izgubila izgled koji je ranije imala. Jednostavno, postala je mala”, kaže Mitrović i za stanje okrivljuje planere opštinskih službi i Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine.
U nekoliko navrata protestovali su žitelji Miločera zbog istoimenog hotela i Kraljičine plaže – decenijama najpoznatijeg crnogorskog letovališta, koje je procesom privatizacije dobilo nove gazde koji ne mare ni za plaže ni za jedinstveni prirodni ambijent.
Za proteklih desetak godina ova dva dragulja crnogorskog turizma promenila su nekoliko gazda i svi su najavljivali gradnju tridesetak vila u jedinstvenom ambijentu, zaleđu čuvene miločerske plaže. U gustoj borovoj šumi, između hotela „Miločer” i vile „Topliš”, kojom gazduje Vlada Crne Gore, planirana je gradnja turističkog naselja u kome će svaka vila biti ograđena kako bi se obezbedila privatnost bogatih vlasnika.
Mada prostorni plan ove zone, koji važi do 2015. godine, ne predviđa takvu mogućnost, arhitekti su napravili idejne projekte za vile u mediteranskom parku koji je formirala i negovala dinastija Karađorđević, kojoj je pripadao letnjikovac u zaleđu Kraljeve plaže. Naslednici porodice Karađorđević vode sudski spor oko hotela „Miločer”, ostalih objekata koji su im pripadali, kao i zemljišta koje su svojevremeno kupili od meštana za gradnju letnjikovca.
U nadležnim opštinskim službama, od Herceg Novog do Ulcinja, horski pevaju kako se sve, na plažama i oko njih, radi u „skladu sa planom i izdatim dozvolama”, ali nije jasno kako onda nestaju pojedine plaže ispod temelja stambenih zgrada, u dokovima za čamce i jahte, a nemali broj njih je preliven betonom.
Novica Đurić
objavljeno: 16.05.2011
