Izvor: Večernje novosti, 01.Dec.2012, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Berane: Kada jubileji nisu jednaki

Vek i po, istorijski gledano, kratak je period, ali dinamičnost istorijskih prilika u Beranama i Crnoj Gori daju ovom periodu karakter koji zavređuje punu pažnju i poštovanje. Berane, kao i mnogi prostori u Crnoj Gori, od svog nastanka često je bilo poprište žestokih borbi. Sudarali su se u tim borbama različiti svetovi, različite kulture i vere. Bilo je pobednika i poraženih, ali su na kraju, ostvarujući suživot i razumevajući jedni druge, svi pobedili. Ovo je na svečanoj akademiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << upriličenoj povodom trodnevnog obeležavanja 150 godina od osnivanja grada i 100 godina "Berana u Crnoj Gori" kazao odlazeći crnogorski premijer Igor Lukšić. Jubilej, koji je obeležen sa zakašnjenjem od mesec i po dana, lokalne vlasti su obeležile posle dosta odlaganja, želeći da u samom nazivu svečanosti "sakriju" da se obeležava vek od oslobođenja Berana od Turaka, odnosno dan kada je dalekog 16. oktobra 1912. slavna crnogorska vojska, na čelu sa brigadirom Jankom Vukotićem zasvagda oterala Turke sa ovih prostora. Veliki jubilej, po ugledu na "drugove" iz zvanične Podgorice, pokušali su da minimiziraju i zabašure i u Beranama, gde su zvaničnici i istoričari mogli da čuju da ovaj grad nije star samo 150 godina, već 432 godine! SLAVE AGE I BEGOVE - KOLIKO su organizatori proslave jubileja bili ozbiljni, pokazuje činjenica da su bili u dilemi kako se beg Jajčanin zvao. Oni su na nekim mestima istakli da je njegovo ime Rizvan, a na nekim Mehmed. Ma kako se on zvao i ma kakav navodni "dobročinitelj" bio, njemu nije mesto u zadužbini kralja Aleksandra, potomka velikog Karađorđa. Da stvar bude još tragičnija, organizatori su i program svečanosti štampali samo na latinici iako se zna da je dominantno pismo na ovim prostorima i u doba Turaka bila ćirilica - bila je reakcija Živka Bjelanovića, sekretara Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca. - Uz to, zašto da slavimo 150 godina od postanka Berana, kad se zna da je varoš nastala izgradnjom prve turske kasarne podignute od kamenja srušenog i spaljenog manastira Đurđevi stupovi. To govori da je nekome bio cilj da veliča age i begove i da zanemari duhovne i proverene istorijske vrednosti naroda Vasojevića. To je utvrdila profesorka Univerziteta u Prištini dr Tadžida Zupčević Hafiz. - Naselje Berane prvi put se pojavljuje u jednom od turskih popisa iz 1580. godine kao sresko mesto, ili centar sreza. Naš zadatak je bio da istražimo Berane u tursko-osmanlijskim izvorima, i to se pokazalo kao veoma dobro, jer smo došli do nekih podataka koji se razlikuju od ovih sa kojima se ovde raspolaže - kazala je profesorka Zupčević Hafiz, naglašavajući da se Berane pominju i 1800. godine u turskim godišnjacima, kazala je ona, što nije izazvalo reakciju nikoga od kolega istoričara i naučnika na skupu. Svečanosti u Beranama nastavljene su izložbom starih knjiga i promocijom monografije čiji je jedan od urednika i autora ministar zdravlja u Vladi Crne Gore dr Miodrag Bobo Radunović koji je rekao da je grad Berane "dovoljno star da se poštuje i voli, jer ima bogat prtljag prošlosti i koji ima čime da se podiči". - U monografiji smo pokušali da saopštimo sve ono što je relevantno i ona je namenjena sadašnjim i budućim generacijama koje će o njenim kvalitetima i propustima moći kritički i nepristrasno da prosuđuju. Ona će biti polazište za dalja istraživanja, ali i podstrek za izradu pojedinačnih monografija za svaku od oblasti obrađenih u monografiji - kazao je ministar Radunović. Inače, na crvenim koricama monografije utisnut je grb Crne Gore, umesto, kao što je i logično, da na njoj bude neko drugo obeležje, poput grba grada. Domaćini, koji su vidno želeli da ovoj proslavi daju obeležja spektakla, upriličili su na glavnom gradskom trgu otkrivanje spomenika prvom ministru inostranih dela Crne Gore, Gavru Vukoviću, i znamenitom igumanu Mojsiju Zečeviću. Dva velikana u bronzi stala su u red pored biste Miljana Vukova, oca Gavra Vukovića, a neupućeni bi mogli pomisliti da Beranci imaju novca u izobilju, jer bista Gavra Vukovića stoji pred njegovom rodnom kućom 90 metara dalje od mesta na kom je postavljena ova "nova". Za bistu oslobodioca Berana, brigadnog generala Janka Vukotića, nije bilo mesta, ili, po zamisli podgoričkog komiteta, nije trebalo nikoga podsećati na oslobođenje Berana i pripajanje Crnoj Gori, što je njoj donelo ogromno teritorijalno proširenje. Odmah posle ove, u odajama Polimskog muzeja, otkrivena je spomen-ploča Rizvan-begu Jajčaninu, kako reče gradonačelnik Berana "arhitekti, projektantu i urbanisti" koji je gradu dao obrise poput nekih tadašnjih evropskih centara. Nažalost, zahvaljujući potezima onih koji su došli ne mesto bega Jajčanina, tadašnjeg vojnog komandanta grada, posebno aktuelne vrhuške, Berane su danas ružnije nego u begovo vreme, posebno najuži centar grada.

Nastavak na Večernje novosti...