Izvor: VOA, 29.Jul.2021, 21:47

Beogradska reagovanja na krizu u BiH

Odluka visokog predstavnika Valentina Incka da u Krivičnom zakonu nametne norme kojima se kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca izazvala je gotovo momentalnu odluku političkih stranaka u Republici Srpskoj da bojkotuju rad državnih institucija u BiH. Naelektrisana situacija u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj nije prošla bez odjeka i reakcija u regionu, a pre svega u Srbiji. Beograd pažljivo prati situaciju u Sarajevu i Banja Luci poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz ocenu da je atmosfera u BiH najuzavrelija od Dejtonskog sporazuma. “Obavešteni smo, pratimo sve, a izvesno je da mi RS ne možemo da ostavimo u ekonomskom ili bilo kom drugom problemu", rekao je Vučić, dok Dragan Đukanović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ističe da uvek postoji neka vrsta komunikacije između Beograda i Banja Luke, ali da smatra da je odluka političara iz Republike Srpske o bojkotu neka vrsta, kako kaže, zajedničkog odgovora političkih partija u RS kada je u pitanju i visoki predstavnik i veći deo međunarodne zajednice koga on predstavlja. “Čini mi se da Beograd u ovom trenutku ne bi želeo da u potpunosti sledi ovu vrstu kursa koju ima RS i njene političke partije, odnosno da na neki način pokušava da izbegne neku vrstu nove političke izolacije, što bi bio rezultat upravo takvih aktivnosti. I u tom smislu se naglašava da su to, vidimo sada, unutrašnje prilike i BiH, a da će Srbija na neki način u skladu sa Dejtonskim sprazumom probati da pozitivno utiče na smirivanje tamošnjih prilika”, kaže Đukanović u razgovoru za Glas Amerike. Ono što se događa u Bosni i Hercegovini nije veliko iznenađenje, a političkim predstavnicima Republike Srpske u odluci Valentina Incka najviše smeta koja se navodi iz presude Međunarodnog suda pravde da je u Srebrenici počinjen genocid. “Jednostavno društvo u RS ne želi da prihvati i ne može da prihvati tu vrstu odrednice i u tom smislu mi se čini da su i ove reakcije gotovo unisone u samoj Banja Luci, uključujući sve političke partije”, ističe Đukanović i naglašava da odluku odlazećeg visokog predstavnika Valentina Incka treba tumačiti i kao pripremu terena za dolazak novog visokog predstavnika. “Mnogo toga zavisi i od novog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji od 1. avgusta preuzima funkciju visokog predstavnika, koji evidentno ima jednu čvršću agendu nego što je imao njegov prethodnik da ubrza unutrašnje reforme unutar BiH, i on to otvoreno ovih dana u intervjuima govori", kaže on. Đukanović ukazuje i reakcije Brisela i Vašingtona, koje su poručile da se bojkotom praktično ništa neće postići. “Nova američka administracija itekako je opredeljena na konsolidaciju prilika u BiH i na ubrzanje njenog evroatlantskog puta, što znači pre svega ulazak u NATO i deblokadu procesa evrointegracija , imajući u vidu da BiH još uvek kao jedina država u regiji nema status kandidata”, ističe Đukanović. Za razliku od uzdržanosti Aleksandra Vučića, predstavnici desnih političkih stranaka u Srbiji zahtevaju brzu i oštru reakciju Srbije, a koalicija Nada pozvala je danas političke stranke u Srbiji da potpišu zajedničku deklaraciju podrške Republici Srpskoj i tako se uključe u borbu za zaštitu srpskog naroda. Miloš Jovanović, predsednik DSS-a, stranke koja je članica ove koalicije, ocenjuje da je odluka Incka najviše destabilizovala BiH, da u Srebrenici nije počinjen genocid i da je nedopustivo da se srpskom narodu natura krivica za nešto što se nije dogodilo. Taj zakon se neće lako povući, ali to mora da bude cilj, kaže Jovanović. "Borba mora da bude da se zakon povuče, odnosno da se povuče ta odluka. Da li će to ići lako? Neće, ali će ići onoliko lako koliko pritisak sa strane Srba kao naroda bude velik. Što je veći i snažniji taj pritisak pre ćemo doći do toga", uverava Jovanović. Pokret Dosta je bilo ocenjuje da je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko uveo verbalni delikt, pokušavajući da tim zakonom na silu laž proglasi istinom. Pozivajući se na stavove Međunarodne komisije izraelskog istoričara Gideona Grajfa da se u Srebrenici nije dogodio genocid već zločin, u DJB ističu da je cilje svega slabljenje i ukidanje Republike Srpske. A na pitanje u kom smeru će se dalje razvijati situacija u BiH, Dragan Đukanović ne isključuje mogućnost daljeg zaoštravanja situacija, ali ipak više veruje da će doći do laganog smirivanja situacije: “Po meni će pre doći do neke vrste zajedničkog angažmana, pre svega SAD i EU da se ovi problemi prevaziđu i da BiH krene putem unutrašnjih reformi, unutrašnje konsolidacije i evroatlantskih integracija.” Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije koja prema mišljenju suda nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS). Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske, pred Haškim tribunalom pravosnažno je osuđen na doživotnu kaznu robije 2019. godine. Po jednoj tački optužnice proglašen je krivim za genocid u Srebrenici. Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, juna 2021. pravosnažno je osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid i druga krivična dela tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. To su najmanje tri presude međunarodnih sudskih institucija koje potvrđuju da je jula 1995. nad Bošnjačkim stanovništvom počinjen genocid.

Nastavak na VOA...