Izvor: Politika, 19.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bela knjiga za struju
Podgorica – Nacrt strategije energetike u Crnoj Gori do 2025. godine, nakon višemesečne javne rasprave, prema procenama stručnjaka, neće biti znatno promenjen. Na ovaj dokument podneto je oko 330 predloga, sugestija i komentara koje obrađivač strategije ljubljanski institut IREET treba da sistematizuje.
Sugestije se odnose i na dinamiku, obim i lokacije izgradnje novih proizvodnih elektroenergetskih objekata, naročito hidroelektrana, korišćenje novih izvora energije, usklađenosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nacrta strategije sa Prostornim planom.
– Ni nakon primedbi neće biti bitnijih promena suštine Nacrta strategije – kazao je novinarima direktor IREET-a Đani Brečevič.
Pomoćnik ministra za ekonomski razvoj Miodrag Čanović saopštio je da se najviše komentara odnosi na buduću potrošnju finalne energije, a naročito električne, obim energetske efikasnosti kod krajnjih potrošača, kao i na smanjenje gubitaka u sistemu.
– Cilj nam je da do kraja meseca, na osnovu usvojenih komentara, obrađivač dostavi Ministarstvu prvi nacrt "bele knjige" koji će do oktobra analizirati stručne službe, nakon čega će Strategija biti dostavljena Vladi na usvajanje – objasnio je Čanović. – Paralelno sa završetkom "bele knjige" do kraja septembra će početi i izrada akcionog plana implementacije Strategije za prvih pet godina.
– Realizacija Strategije zahteva ulaganja od oko 1,8 milijardi evra. Krajem novembra planirano je da se održi konferencija za potencijalne investitore, donatore i ostalu stručnu javnost – najavio je Čanović. – Strategija je napravljena po meri Crne Gore, ona je realna i ostvarljiva. Crna Gora ne sme da zavisi od uvoza.
Nacrtom energetske strategije predviđeno je da u narednih 20 godina bude obezbeđeno novih 700 megavat-sati struje.
Do 2011. godine treba da se realizuje nekoliko projekata iz oblasti vetroelektrana i malih hidroelektrana, kao i izgradnja drugog bloka Termoelektrane Pljevlja.
Nakon toga u naredne dve godine treba da se realizuju projekti koji su vezani za Hidroelektranu Andrijevo (kanjon Platije) i Zlatica, a 2014. godine i takav objekat u Rastovićima. U 2015. godini očekuje se završetak i stavljanje u punu funkciju hidroelektrane Komarnica i Milunovići.
Koordinator za energetiku Pokreta za promene Milutin Ostojić kaže da Nacrtom strategije razvoja energetike do 2025. godine nisu predviđena najbolja rešenja za prevazilaženje energetskog deficita u Crnoj Gori.
– I ČEZ predlaže modernizaciju prvog bloka Termoelektrane Pljevlja i izgradnju drugog, kao i hidroelektrane Kruševo – rekao je Ostojić na konferenciji za novinare.
On tvrdi da je predložena izgradnja vetroelektrana od po pet megavata loše rešenje, kao ni da se ne zna gde će se graditi.
– Nema ni jedne jedine ruže vetrova što je osnovna stvar prilikom projektovanja i odlučivanja o izgradnji neke vetrenjače – kaže Ostojić. – Osim toga, generisanje energije iz vetroelektrana je promenljivo i nema dokaza da je na mestima gde su one izgrađene smanjena potrošnja iz komercijalnih izvora.
On ceni da izgradnja hidroelektrana na Morači, Andrijevo i Zlatica, nije dobro rešenje.
– Pokret za promene se zalaže za iskorišćavanje hidropotencijala reke Pive, jer ima mnogo tehničkih i ekonomskih razloga da se tu grade elektrane, a ne na Morači – rekao je Ostojić. – Iz elektrana na Morači, Andrijevo i Zlatica, dobilo bi se 470 gigavat-sati struje godišnje, a u njihovu izgradnju treba uložiti 270 miliona evra. Sa druge strane, izgradnjom HE Kruševo na Pivi dobija se 330 gigavat-sati struje godišnje uz ulaganje 116 miliona evra.
Uzvodno je, pojašnjava on, Komarnica, gde je moguće napraviti elektranu za 134 miliona evra a koja godišnje može da proizvodi 230 gigavat-sati struje.
– Prema tome, gradnjom hidroenergetskog sistema na Pivi dobilo bi se novih 560 gigavat-sati za 250 miliona evra, dok je u Strategiji predložena izgradnja skupljih elektrana manje proizvodnje – smatra Ostojić. – Pored toga, izgradnjom sistema na Pivi, za razliku od onog na Morači, ne potapaju se putevi, zemljište i nema iseljavanja stanovništva.
[objavljeno: ]
