Izvor: B92, 18.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Basesku: Srbija da prizna RPC
Beograd -- Predsednik Rumunije smatra da zakon o crkvama Srbije treba da prizna Rumunsku pravoslavnu crkvu kao tradicionalnu u Srbiji.
Trajan Basesku je izjavio da bi to priznanje bilo značajan korak ka afirmisanju rumunske manjine i odrazilo bi nespornu istorijsku realnost za obe države. Basesku je izjavio da bi taj gest bio izraz zrelog i tolerantnog stava vlasti Srbije i jasan znak angažovanja u poštovanju evropskih vrednosti.
On i predsednik SCG Svetozar Marović >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << složili su se da bi Rumunskoj pravoslavnoj crkvi u Srbiji trebalo obezbediti isti status kakav Srpska pravoslavna crkva ima u Rumuniji. "Ako postoji u Rumuniji Srpska pravoslavna crkva, mislim da bi crkvene vlasti o tome trebalo posebno da vode računa, a predstavnici svetovne vlasti da zakonom obezbede jednaka prava za sve", izjavio je Marović posle razgovora sa Baseskuom.
Na konferenciji za štampu u Palati državne zajednice Basesku je rekao da bi srpske vlasti pri donošenju novog zakona o verskim zajednicama i crkvama trebalo da imaju u vidu položaj koji u Rumuniji ima Srpska pravoslavna crkva.
Skupština Srbije juče je počela raspravu o Predlogu Zakona o crkvama i verskim zajednicama, a deo javnosti oštro je kritikovao delove Predloga. Kao tradicionalne crkve u Predlogu Zakona definisane su one koje u Srbiji imaju "viševekovni istorijski kontinuitet" i čiji je "pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona", a to su: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelička crkva, Hrišćanska reformatska crkva i Evangelička hrišćanska crkva. Pored tradicionalnih crkava, definisane su i tradicionalne verske zajednice, u koje su obrojane Islamska verska zajednica i Jevrejska zajednica.
GSS neće glasati za zakon o crkvama
Građanski savez Srbije u republičkom parlamentu neće podržati Predlog Zakona o crkvama i verskim zajednicama. U saopštenju te stranke navodi se da predloženi zakon predstavlja "finalizaciju projekta klerikalizacije Srbije i stapanja države i Srpske pravoslavne crkve" i dodaje da se crkva tim predlogom stavlja u povlašćeni položaj u odnosu na državu.
"Posebno brine činjenica da se tim zakonom sveštena lica izuzimaju od odgovornosti za postupke tokom služenja obreda, što znači legalizaciju do sada mnogo puta viđenih zloupotreba crkvenih službi u političke i druge nečasne svrhe", navodi GSS i dodaje da Predlog Zakona nije usklađen sa standardima Saveta Evrope. GSS, takođe, smatra da bi usvajanje takvog predloga zakona doprinelo da se poveća broj zloupotreba u crkvi i prevlast crkvenih nad državnim institucijama.
