Izvor: Politika, 13.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barba od milion milja
Reč, zavet predaka se, kao malo gde, poštuju u Crnoj Gori. Tako su i mene preci „poterali” na pučinu, kaže penzionisani kapetan duge plovidbe Marko Kordić
Radanovići – Kapetan duge plovidbe, „barba” od poštovanja u celoj Boki Kotorskoj Marko Kordić, ceo život bio je na „pozornici”. Ali onoj otvorenoj, morskoj i okeanskoj, gde su se smenjivala žarka leta, jesenje i zimske bure. U zaseoku grbaljskog sela Šišići, zvanom Zelenci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sada provodi mirne dane sa suprugom Ljubicom koja ga je pratila na mnogim putovanjima tokom pet decenija braka. Tu su i deca i unučad, prijatelji, komšije. I tako između bašte, kuće koja liči na brod koji se ukotvio na suvom i knjiga, provodi vreme, kako veli, vrlo aktivno. Iako je okolo sve tiho.
– Reč, zavet predaka se, kao malo gde, poštuju u Crnoj Gori, priča za „Politiku” „barba” Marko. – Tako su i mene preci „poterali” napučinu. Deda Marko beše zaplovio još krajem 19. veka. Otac Kosto, iako je imao samo osnovnu školu, bio je kapetan male plovidbe. I pokojni brat Đorđije bio je kapetan, ali duge plovidbe. Tradicija se ne prekida – oba moja sina jeduh leb sa devet kora. Kosta je kormilar na brodovima kompanije „Dabinović”, a Aleksandar, koji je kapetan duge plovidbe, plovi „na strancu”, nemačkom brodu. Nekako sam uveren da će i unuci Marko i Đorđije istim stopama – đaci su pomorske škole. Samo će unuke Tijana i Ivana sreću tražiti na kopnu.
Kapetan Marko sređuje pomorski dnevnik u kom su sabrane uspome ne sa okeana i mora. Paralelno radi i na sređivanju dokumentacije iz istorije pomorstva Grblja.
– Prvo sam obradio, kako to i redn alaže, bratstvo Kordići, koje je dalo čak 33 pomorca, priča „barba”. – Selo Šišići, odakle smo, iznedrilo je stotinu „morskih vukova”. Samo je moja uža familija dala jednu solidnu posadu.
Markova plovidba je uzbudljiva priča. Završio je „nautiku”, kako su zvali srednju pomorsku školu. Njih šezdesetak je pošlo na brodarski smer i posle prve godine su se otisnuli namore, prvo na brod „Lika” „Jadroslobodne” iz Splita, pa na jedrenjak „Veli Jože”. Dve godine plovio je kao kadet na brodovima riječke „Jadrolinije”, a potom i kao treći oficir palube. U Kotoru je u Višoj pomorskoj školi dopunio znanja, a potom kreće njegova plovidba na brodovima „Jugooceanije” iz Kotora. Bio je treći pa drugi oficir palube, učio od starijih, živeo s morem. Položio je i za kapetana duge plovidbe. Na „Metohiji” je unapređen u prvog oficira. U luci Enden – toga se najbolje seća – 1971. postao je zapovednik broda „Kozara”, ostvarivši san svakog pomorca. Kapetan iz Grblja je kao zapovednik primio novoizgrađeni brod „Risan”. I pune dve decenije je komandovao brodovima, svedo 1991. kada je na „Orjenu” dočekao penziju.
Više puta je oplovio svet. Gotovo da nema značajnije luke u koju nije pristao. Na svih pet kontinenata. Izračunao je da je iza njega ostalo više od milion milja. Bilo je, dakako lepih trenutaka. No, bilo je bura i nedaća. Izdvaja događaje iz ranih osamdesetih. Za samo petnaest dana tri drame gde je bilo, spašenih, ali nažalost, i mrtvih.
– „Kotor” na kom sam bio zapovednik nasukao se na podvodne hridi kod italijanske luke Avgusta. Srećom niko nije povređen, brod je popravljen i nastavili smo put ka severnoj Evropi. U Biskajskom zalivu eksplodirao je grčki tanker „Galini”, čelni ljudi posade su poginuli. Bili smo u blizini i uspeli smo da njiht ridesetak spasemo i ukrcamo na naš brod, seća se Marko.
No, posle dan-dva nova nesreća: u „Kotor” je udario mali belgijski teretnjak „Jungers” i odmah potonuo. Nekoliko mornara je plutalo u blizini, a onda su nestali. Na palubu „Kotora” se ispela plavuša, Šveđanka. I srećno stigla na sever Evrope.
– Navigavanje je i zanat i hleb, posao koji se voli. Ipak je najviše strast. Onaj ko to radi „na silu” treba brzo da se iskrca, poručuje stari kapetan. I dodaje da je danas navigacija drugačija, digitalna, smanje romantike. More ipak ostaje isto – plavo, uzburkano, izazovno, tiho, lepo, opasno. Nedokučivo. Ljudi na njemu moraju, u to sam posve siguran, biti druželjubivi. U protivnom neka se šetaju na suvom. A meni ostaje da „plovim” u sećanjima starim brodovima kojih, nažalost, više nema.
Savo Gregović
[objavljeno: 14/12/2008]
