Izvor: Večernje novosti, 14.Sep.2013, 22:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banjaluka: Mladi proizvode i doniraju zdravo povrće

Šesnaest mladih iz Banjaluke, bez ranijeg iskustva u poljoprivedi, u proteklih sedam meseci rame uz rame, vrednim radom i zalaganjem, uspeli su da u plasteniku, nedaleko od centra grada, do sada proizvedu blizu tri tone povrća - najviše paprike i paradajza. Ovi mladi, urbani poljoprivrednici dokaz su da gradska dece ne beže od teškog rada, zemlje i motike, nego da uživaju u tom radu i njegovom "lepim plodovima", koji su osnova za dobar biznis. Aleksandar Perendić (35), veb-dizajner i jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << od pokretača ovog projekta, za naš list kaže da je ovu grupu mladih ljudi sa gradskog asfalta nemogućnost da nađu posao u struci motivisala da pokrenu vlastiti posao i to u oblasti organske poljoprivredne proizvodnje. - Diplome ovde i danas ništa ne vrede, jeftine su! Tako da smo odlučili da se vratimo proizvodnji hrane koja je osnova za život! A o samoj proizvodnji učili smo u hodu. Hranimo ovako sami sebe i doniramo naše proizvode - ispričao nam je Aleksandar i dodao da je proizvodanja zdravog povrća i voća ugrožena u našoj zemlji i tu je sigurno moguće ostvariti uspeh. - Naša vizija je da ubuduće imamo toliki obim proizvodnje da zdravim povrćem možemo napuniti tržnicu u Banjaluci.DIREKTNO IZ VRBASA Mladi urbani poljoprivrednici problem navodnjavanja su rešili bez potrošnje vode gradskog vodovoda, jer nemaju novac da plaćaju vodu. - Cev smo proveli ispod zemlje, imamo ovaj mali mehanizam i crpimo vodu direktno iz Vrbasa, što nam je velika ušteda s obzirom na svakodnevno zalivanje - ispričao ja Aleksandar i dodao da su tako i uspeli da očuvaju rod od protekle suše. Plastenik od oko 600 metara kvadratnih se nalazi iza gradskog parka Mladen Stojanović u Banjaluci, a 250 metara je od zgrade Vlade Republike Srpske. Ovi mladi ljudi, koji cene rad, prijateljstvo i zajedničko zalaganje, plastenik su dobili od vlasnika na upotrebu bez naknade, jer on nije u mogućnosti da se bavi uzgojem. Sadnice povrća su kupili zahvaljujući donatorskim sredstvima preduzeća "Medija market" Banjaluka, koji je podržao ovu dobru ideju, a sa radovima su počeli već u februaru. Plastenik je, kako kaže Aleksandar, bio prazan sedam godina, a sada je u njemu pravi povrtarski raj. - Nismo očekivali da ćemo već u julu imati prvi rod. Naša paprika rađa neprestano i biće je dosta i u novembru! U plastenicima paprika rađa sve dok je temperatura iznad 15 stepeci Celzijusa - dodao je Aleksandar i naglasio da deluju sada kao Udruženje "Bez granica". Posla oko povrća bilo je puno tokom proleća, letnjih suša, a ima ga i sada u septembru. O njemu vodi briga tri do četiri sata ujutro i par uveče. Iza same ideje pored Aleksandra stoje Jelena, Slavica, Teodora, Goran, Bojan, Taca, Nikola, Ilija, Branko, Maja, Aco, Nenad, Gruja, Nikolas, Mladen... Aleksandar sa pravom hvali plodove rada sebe i svojih radnih kolega. Paprika im je zrela, zdrava, mirisna, ukusna. - Podseća na predratne paprike koje su gajile naše bake i deke sa sele i koje isto nisu bile tretirane pesticidima - priča nam je Aleksandar.PODRŠKA SledeĆe godine članovi "Bez granica" planiraju da prošire proizvodnju, omoguće izvor prihoda za sve članove i zaposle nove radnike. Očekuju podršku gradskih vlasti, jer su 11. septembra imali sastanak sa gradonačelnikom Slobodanom Gavranovićem, kome se dopalo to što rade. - Možda nas neko napokon i uoči sa obližnje zgrade Vlade - kažu ovi mladi entuzijasti. U oktobru u Banjaluci ovo Udruženje organizuju Sajam i festival organske hrane i proizvoda gde će široj javnosti predstaviti svoj rad i dalje planove. Mladi zaljubljenik u poljoprivredu precizirao je da su sadnice paprike na oko 500 metara kvadratnih plastenika, dok je oko 100 metara kvadranih paradajz, tikvice, drugo povrće i začinsko bilje. On dodaje da su do sada ostvarili rod paprike od 2,5 tone, a paradajza oko 200 kilograma, - Mi smo neprofitna organizacija i tako da ne prodajemo legalno svoje proizvode, nego eto, ako nam neko da nešto novca iz komšiluku kada dođe po povrće. Doniramo naše povrće socijalno ugroženim kategorijama stanovništva u Banjaluci - kaže Aleksandar. BUBAMARE I KOPRIVE Umesto "hemije", vredni omladinci skupljali su bubamare gde god su stigli, donosili ih u plastenik dok se nisu namnožile u dovoljnoj meri da unište biljne vaši. Kažu: - Nismo od početka hteli da tretiramo hemijski naše povrće. Raspitivali smo se i tražili druge, prirodne načine kako da povrće odbranimo od štetočina. Protiv štetočina se bore i sa zovom i koprivom. U ovom Udruženju kažu da se dobili informaciju da se proizvodnja zdrave hrane finansira i iz stranih fonova. - Uzorak naših proizvoda smo poslali u Nemačku, u jednu laboratoriju. Ta analiza će nam omogućiti da uskoro dobijemo sertifikat da smo organski proizvođači hrane - planiraju mladi povrtari.

Nastavak na Večernje novosti...