Izvor: Politika, 04.Jul.2011, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banjalučani brane stari hrast
Jedan od simbola Banjaluke počeo je da se suši, jer je površina oko njegovog debla asfaltirana
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Zavičajno društvo „Sa Ovčara i Kablara”, Turistička organizacija grada Banjaluke, Ekološko društvo „Iskra života” i Štamparsko-izdavačka kuća „Art-print” započeli su akciju spasavanja jednog od simbola grada na Vrbasu – hrasta starog više od 200 godina. Da bi ukazali na ozbiljnost problema, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oni su u četvrtak uveče organizovali performans „U spomen starom hrastu”.
Hrast je počeo da se suši, jer je u njegovoj blizini napravljena zgrada ispred koje je asfaltiran prilaz. To je, po oceni stručnjaka, dovelo do toga da korenje ovog gorostasnost drveta ostane bez vode i da se počne da se suši. Stručnjaci Šumarskog fakulteta su procenili da je moguće spasavanje gorostasnog stabla od sušenja, pod uslovom da se oko njega otkopa deo asfalta i zemlja oko stabla i da se odmah počne sa zalivanjem.
Iako je Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa od Gradske uprave zatražio da se hrast stavi na listu zaštićenih dobara, gradska administracija nije odgovorila na ovaj zahtev.
Performans je pokazao da Banjalučani – od najmlađih do najstarijih – zaista žele da se dvovekovni hrast, ako je ikako moguće, sačuva. U njemu su učestvovala i deca iz vrtića „Bambi” koja su na asfaltu, pored hrasta, crtala kako je nekada izgledala livada na kojoj je, osim ovog stabla, bilo borova, breza, lipa i ukrasnog bilja.
Posetioce su zabavljali Tamburaški orkestar Zdravka Ćosića i Izvorna grupa „Male šnale” KUD-a „Rudi Čajavec”, a stihove posvećene hrastu govorili su pesnici Ranko Pavlović, Mirko Ljubanić i Ljiljana Mačkić. Pesmu pokojnog Dragana Studena recitovala je njegova kćerka Natalija. Posetioci su mogli da vide i dve izložbe fotografija – hrasta iz prošlosti, čiji je autor Miodrag Dakić, i sadašnji izgled najstarijeg stabla u Banjaluci, koje je napravio Goran Terzić.
Istovremeno, hrast su slikali, svako na svoj način, slikari – Mihajlo Rakita i Srđan Kosić iz Banjaluke, Gergana Rahneva iz Bugarske, Jurij Smolski iz Ukrajine, Tijana Holpert iz Novog Sada i Miroslav Biuković iz Sremske Mitrovice.
„Ovo je primer sve vidljivije bahatosti savremenih urbanista i građevinaca, kojima na ruku idu nadležni za izdavanje dozvola. Hrast je simbol čvrstine, istrajnosti i dugovečnosti ne samo kod srpskog naroda, nego i ostalih slovenskih naroda. Nisam preterani optimista, ali mislim da je izuzetno važno da i ovim činom stavimo do znanja nadležnim organima da moramo sačuvati ono po čemu je Banjaluka prepoznatljiva – njene aleje i zelenilo uopšte”, rekao nam je slikar Mihajlo Rakita.
Predsednik Zavičajnog društva „Sa Ovčara i Kablara” književnik Tihomir Levajac je u besedi „Oproštaj starog hrasta” rekao: „Ne mogu se više ispovedati, jer je život, koji nije ništa drugo do jedno beskonačno kretanje, kratak. Čak i meni koji sam večnost iskusio. U dve reči, umirem. Ne mogu sam, smrti da se oduprem. Trebali su vekovi da odrastem, da postanem ponos grada, a preko noći su me srušili.”
Na kraju, Levajac je, u ime starog hrasta, upozorio: „Ono što je u ovom haosu tranzicije zadesilo mene, zadesiće i vas. Ja se spasavam. Odlazim zauvek. Vi ostajete. Teško vama.” Posle ove rečenice trubač Marko Popović je odsvirao kompoziciju „Odavde do večnosti”.
Boro Marić
objavljeno: 04.07.2011.
