Izvor: Vesti-online.com, 05.Apr.2017, 21:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bakir bi da posvađa Srbe i Hrvate

Politički uticaj Bakira Izetbegovića oslabio je posle odbacivanja jednostrano podnete tužbe Međunarodnog suda pravde protiv Srbije i on sada traži nove političke saveznike. Želi li Izetbegović izjavom da će podržati hrvatske zahteve za izmenom izbornog zakona da potkopa srpsko-hrvatsku osovinu u BiH?

Kriza oko izmena izbornog zakona u BiH tinja više od deset godina, otkako je 2006.

Željko Komšić prvi put izabran za hrvatskog člana Predsedništva BiH >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << bošnjačkim glasovima.

Politički predstavnici Hrvata od tada traže izmene izbornog zakona, kako bi u Predsedništvu sedeli njihovi legitimni predstavnici.

Sada, posle više od deset godina odbijanja, bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović kaže da će "podržati Hrvate u nameri da dobiju legitimne predstavnike u vlasti, ali pod uslovom da prestanu priče o podelama i nekim novim entitetima".

Analitičari smatraju da je ovakav zaokret u Izetbegovićevoj politici znak njegove slabosti.

Izetbegović je izgubio dosta od političkog uticaja u BiH, ali i u bošnjačkom nacionalnom telu posle propasti pokušaja revizije tužbe protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu, smatra Miloš Šolaja, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banja Luci.

Očigledno je da priča koju su bošnjački politički lideri pričali od početka devedesetih više ne pije vodu, smatra on.

- Međunarodna zajednica neće tako lako gutati svaku žalbu i svaku žalopojku koja ide iz bošnjačkog tela, bošnjačkih partija, bošnjačkih institucija, bošnjačkih predstavnika, kao što je to radila od početka devedesetih do, praktično, odbijanja tužbe protiv Srbije - kaže Šolaja.

Da je Izetbegovićev politički uticaj oslabio, slaže se i bivši član Ustavnog suda BiH Krstan Simić, koji dodaje da on sada traži pomoć bilo kog političkog faktora u BiH.

- Izborni zakon je "rak rana" Hrvata, jer uporno žele promenom izbornog zakona obezbediti da im je garantovano da, kako oni navode, oni sami biraju svog člana Predsedništva i delegate u Dom naroda, mada se to u suštini u sadašnjem stanju svodi da to bude delegat, figurativno rečeno, iz HDZ - kaže Simić.

Ono što je prepoznatljivo u političkim igrama u BiH je obrazac "dva protiv jednog", odnosno političko suprotstavljanje dva konstitutivna naroda protiv trećeg.

Tako su, za vreme rata, Hrvati i Bošnjaci sarađivali protiv Srba, sve dok se situacija nije preokrenula, pa su Srbi i Hrvati u nekim situacijama sarađivali protiv Bošnjaka.

Posle uspostavljanja mira, Bošnjaci i Hrvati uglavnom su nastupali kao jedinstven politički blok, sve do "slučaja Komšić", kada se politički predstavnici Hrvata lagano okreću ka saradnji sa Republikom Srpskom i njenim institucijama.

* Bilt bi opet agresiju na Balkan?

* Bošnjački generali spremni za rat

* Bštro: Bakir Izetbegović je "čovek-hulja"

Postojanje tri naroda kao tri konstituenta, tri stuba koji čine Ustav BiH, jeste činjenica, kaže Šolaja, a svako varanje, kao što je bio "slučaj Komšić", unosi novu nesigurnost u ovu bivšu jugoslovensku republiku.

- Čini mi se da nakon revizije presude koju je odbio MSP praktično počinje primena Dejtonskog sporazuma u onome što čini njegov duh. Jer duh podrazumeva da postoje tri naroda koji čine Ustav, njihovi predstavnici. Svako legalističko izvrtanje činjenice da se politički legitimitet tako oduzima, predstavlja kasniji problem - zaključuje Šolaja.

Prema rečima Krstana Simića, promena izbornog zakona nemoguća je bez saglasnosti srpskih poslanika u Domu naroda i Predstavničkom domu.

- Pitanje je koliko će srpske političke partije shvatiti tu ideju da može doći do saveza između HDZ i SDA, a to bi opet značilo da bi na nekim drugim pitanjima, koja bi bila puno bolnija za Srbe, mogli postići taj kompromis i ostvariti tu ideju majorizacije dvojice prema trećem - kaže Simić.

Prema rečima novinara Igora Gajića, opasnosti od majorizacije srpskog naroda nema dok su političari u RS jedinstveni i dok se, kako kaže, Republika Srpska drži.

- Što god uradili u Federaciji BiH, za sve moraju da pitaju Republiku Srpsku. Ako se političari u Republici Srpskoj i predstavnici srpskog naroda drže zajedno, ne postoji nikakva realna opasnost. Jedina opasnost, a to može biti čak i pozitivno za RS, jeste da se ta osovina (bošnjačko-hrvatska) napravi, i da RS istupi iz BiH - kaže Gajić.

Nastavak na Vesti-online.com...