Izvor: RTS, 14.Maj.2009, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajden stiže na Balkan
Sarajevo, Beograd i Priština sa različitim emocijama iščekuju posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena. SAD traže da EU integriše zapadni Balkan. Pojačane mere bezbednosti pred dolazak drugog čoveka Bele kuće.
Martin Slecinger, direktor za Istočnoevropske studije u vašingtonskom Vudro Vilson Centru veruje da će Bajden u Srbiju doneti poruku da Vašington podržava i ohrabruje buduće članstvo Srbije u EU i članstvo u NATO, kada i ukoliko Srbija to bude želela, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kao i da bilateralni odnosi dobro napreduju po većini pitanja izuzev Kosova.
Ukazujući na to da administracija predsednika Obame još nije do kraja definisala politiku prema Srbiji i Balkanu, delimično i zbog toga što neka ključna mesta u vladi još nisu popunjena, Slecinger ističe da je, sudeći po izjavama aktuelnih američkih zvaničnika, u toku donošenje pozitivne strategije.
"Prema ovoj poziciji jedini problem koji imamo je Kosovo i ne treba dozvoliti da to pitanje pomuti celokupne odnose," napomenuo je Slecinger, dodajući, ipak, da to neće biti lako.
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su u toku bezbednosne pripreme za najavljeni dolazak Bajdena i apelovao na građane da imaju razumevanje za te aktivnosti policije.
"Mere bezbednosti biće podignute na najveći mogući stepen" rekao je Dačić i objasnio da se pripremaju svi uslovi kako bi najavljena poseta Bajdena protekla u najboljem redu.
Aktivnosti policije podrazumevaju zatvaranje određenih ulica gde povorka automobila treba da prođe i zabranu javnih skupova na određenim mestima.
Zamenik premijera i ministar policije uveren je da će poseta Bajdena proteći bez ikakvih bezbednosih rizika i dodao da će na tom poslu biti angažovani uz policiju i svi ostali nadležni državni organi.
Dačić je rekao i da država ima obavezu da obezbedi sigurnost svim gostima koji dolaze u Srbiju navodeći da će u tim aktivnostima biti korišćena iskustva država u regionu uključujući i Hrvatsku, koju je prošle godine posetio tadašnji predsednik SAD Džordž Buš.
Drugi čovek Bele kuće, Džozef Bajden u ponedeljak počinje balkansku turneju, koja obuhvata posete Beogradu, Prištini i Sarajevu, što, kako su naveli zvaničnici 100 dana stare administracije Baraka Obame, predstavlja signal da će Balkan i u narednom periodu "ostati u fokusu" interesa Vašingtona.
Bajden najpre dolazi Sarajevo u društvu visokog predstavnika EU Havijera Solane, gde će pokušati da podstakne lokalne lidere da se ozbiljnije suoče sa spornim reformama, neophodnim kako bi ta država ubrzala malaksali proces evropskih integracija.
Solana će se iz Sarajeva vratiti u Brisel, dok će američki zvaničnik sam nastaviti posetu zapadnom Balkanu.
Zvaničnici i analitičari u Beogradu i Sarajevu prilično su rezervisani oko mogućih rezultata posete Obaminog zamenika, pre svega zbog pitanja statusa Kosova i međuentitetskih problema u Bosni, dok će Bajdena jedino na Kosovu dočekati nepodeljene simpatije tamošnjih lidera, koji su njegov dolazak unapred proglasili za "istorijski".
"Poseta američkog zvaničnika Prištini je podrška američke administracije kosovskoj samostalnosti, demokratiji i uspešnom ekonomskom razvoju regiona", smatra predsednik Kosova Fatmir Sejdiju i dodaje da je Bajdenova poseta mogućnost da se "podvuče linija i razmotre dalji bilateralnio odnosi dve zemlje".
Zajednička poseta Bajdena i Solane BiH ima za cilj da EU i SAD podstaknu tamošnje čelnike vlasti na opipljive napore za ubrzanje evroatlantskih integracija te zemlje.
U krugovima Evropske unije u Briselu se u poslednje vreme izražavala velika zabrinutost zbog zastoja u reformama i učvršćenju institucija vlasti u Bosni i Hercegovini, što koči pridruživanje te zemlje evropskoj dvadesetsedmorici.
Takođe je osuđivana "zapaljiva, nacionalistička retorika" koja stalno koči nagodbu o ključnim pitanjima, uprkos dogovoru prvaka glavnih političkih stranaka sva tri konstitutivna naroda u BiH.
Bajden dolazi u prvu posetu zapadnom Balkanu da bi na licu mesta utvrdio kako se može poboljšati ukupan proces pridruživanja regiona strukturama NATO i Evropskoj uniji, što bi moglo rezultirati modifikacijama u američkoj politici prema regionu, u kome poslednjih godina glavnu reč vodi EU.
Istovremeno, posle Bajdenove posete, najverovatnije, biće poznato da li će Vašington imenovati specijalnog izaslanika za Balkan, iako takve najave Brisel prati sa izvesnim rezervama, jer smatra da su poslednji događaji u regionu pokazatelj da EU drži sve konce u svojim rukama.
U Beogradu su, već uveliko, u toku bezbednosne pripreme za prijem američkog zvaničnika, a analitičari procenjuju da je Bajdenova poseta Srbiji od velikog značaja u kontekstu jačanja bilateralnih odnosa dve zemlje.
Reč je, o prvoj poseti jednog američkog zvaničnika tog ranga posle gotovo tri decenije, od kada je u Beogradu boravio bivši predsednik Džimi Karter, a ovu posetu analitičari vide kao podršku administracije predsednika Baraka Obame Srbiji na putu evropskih integracija.
Analitičari u Beogradu i Vašingtonu saglasni su u stavu da ne treba očekivati približavanje stavova Beograda i Vašingtona oko Kosova, niti da Vašington odustane od podrške Prištini.
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda u prvi plan ističe činjenicu da Bajdenova poseta označava početak jačanja bilateralnih odnosa posle proglašenja nezavisnosti Kosova.
"To je realan pristup u kome obe strane sagledavaju značaj bilateralnih odnosa u jednom širem kontekstu gde je ključni prioritet za sve zemlje Zapadnog Balkana da se što je pre moguće dovrši proces evropskih integracija i time stvore čvršći temelji za mir i stabilnost u regionu," smatra Vejvoda.
Bajden donosi dobre vesti
Analitičar Obrad Kesić smatra da Bajdenov dolazak već sam po sebi ima značaj, mimo činjenice da je pitanje koliko će dati značajne rezultate s obzirom na složene odnose dve zemlje.
Kesić očekuje da će Bajden u Beograd doneti pozitivnu poruku i istaći sve tačke oko kojih se Srbija i Amerika slažu, nastojeći da marginalizuje pitanje Kosova i da odvoji sporna pitanja i gradi odnose partnerstva na pitanjima oko kojih postoji saglasnost.
"Bajden će se, naravno, držati glavnih elemenata američke politike prema Balkanu, a to su podrška jedinstvenoj BiH, podrška za nezavisnost Kosova, podrška za ulazak celog zapadnog Balkana u EU i NATO i podrška reformama i umerenim političkim liderima u regionu," ocenio je Kesić.
Donedavni srpski ambasador u Vašingtonu, Ivan Vujačić iz Centra za demokratiju ukazao je da su se spoljnopolitički prioriteti SAD drastično promenili posle terorističkih napada u septembru 2001. godine i da Vašington više nije toliko usredsređen na Balkan.
Vujačić je ocenio da su odnosi Srbije i SAD posle oktobra 2000. godine bili u uzlaznoj putanji sve do 2005. godine kada su, prema njegovim rečima, SAD "prelomile o nezavisnosti Kosova", a Srbija usvajanjem deklaracije o neutralnosti zaustavila svoj put u NATO.
