Izvor: S media, 25.Maj.2010, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Armija BiH koristila bojne otrove
Armija Bosne i Hercegovine je tokom rata 90-tih godina proizvodila bojne otrove i koristila ih protiv Vojske Republike Srpske, a izveštaj o tome, potkrepljen obimnom dokumentacijom, Timu za istraživanje ratnih zločina MUP-a Republike Srpske predaće sutra Boračka organizacija Republike Srpske.
Kako je rekao predsednik te boračke organizacije Pantelija Ćurguz dokumentacija će biti podneta šefu tog tima Simu Tuševljaku kao i da je informaciju o postojanju fabrike za proizvodnju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << hemijskog oružja dobio anaonimnim putem. Nakon toga on očekuje da će MUP podneti izveštaj tužilaštvu BiH.
Prema toj dokumentaciji, u koju je Tanjug imao uvid, odluku o formiranju ratne radionice u Sarajevu su potpisali ratni komandant bosanskih muslimana Alija Izetbegović, ministar MUP-a RBiH Jusuf Pušina i ministar u Vladi RBiH za namensku industriju Rusmir Mahmutčehajić.
Radionica je funkcionisala pod šifrovanim nazivom "Behar" i proizvodila je i druga sredstva koja su upotrebljavana u ratnim dejstvima protiv bosanskih Srba, a bila su suprotna Ženevskim konvencijama. Ovaj objekat je bio smešten u podrumu Medicinskog fakulteta u Sarajevu, a prostorije, a prostorije su bile moderno opremljene tehnologijom za hemijska istraživanja.
U ratnoj radinoci za proizovdnju nervnih otrova, navodi se u dokaznom materijalu koji će biti dostavljen MUP-u, bila su angažovana četiri doktora hemijskih nauka - Berislav Toperić, Vladimir MIličević, Branka Mikulin i izvesni Puljić, čije se ime ne navodi, a koji je, kaže se, bio vrhunski stručnjak za atomsku energiju. Pored njih, u fabrici je bilo angažovano i više tehničkog i drugog osoblja.
Prvih 100 kilograma nervnog otrova u radionicu je dopremio Zlatko Mujezinović koji je u generalštabu radio kao pripadnik ABH. Otrov je dopremljen kao suzavac koji, medjutim, nije imao ni slične karakteristike sa suzavcem.
Otrovom su punjene tzv "strele" koje je JNA koristila kao sredstvo za markiranje cilja kod artiljerijskih bojevih gadjanja, a zbog mera predostrožnosti, koje su bile primenjene prilikom punjenja, bilo je, tvrdi se, jasno da nije reč o suzavcu. Otrovom su bili punjeni i projektili drugih oblika.
Prva isporuka hemijskog otrova je, po odobrenju generalstaba Armije RBiH bila realizovana sa braćom Kodžo, od kojih se jedan zove Nedžad, a po naredbama dobijenim od Sefera Halilovića i Faika Kulenovića, sa dobijenom smesom proizvedeno je 200 "strela".
Efekat primene hemijskih projektila sniman je VHS kamerama pa su se na jednoj od tih kaseta mogli videti pripadnici, najverovatnije, Vojske Republike Srpske, njih više od desetak, čija su tela potpuno ugljenisana. Snimatelji tih scena su bili Sulejaman Mulaomerović, sada zaposlen kao snimatelj na Bosanskom javnom servisu i Mirsad Varakin, takodje, snimatelj na javnom servisu BiH.
Od dejstva "strele", očevidno, nije bilo spasa, osim za one koji su u trenutku pada na tlo imali već stavljenu zaštitnu masku ili ako su bili sposobni da je stave u roku od tri sekunde, što je fizički neizvodljivo.
Zadovoljni, kako se navodi, fantastičim učinkom "strele", radionica hemijskih nervnih otrova dobila je dozvolu da nastavi proizvodnju.
Polovinom 1993. godine ta radionica je, ipak, prestala da radi, ali je na Gradjevinskom fakultetu istovremeno otvorena druga pod šiforvanim nazivom "Behar 2".
Početkom 1993. godine Mujezinović je, kako se tvrdi, u radionicu "Behar" doneo sanduk sa kvarcnim peskom u kome su bile četiri staklene bočice. Zaposleni su iz straha tražili da se te bočice iznesu i po njih je, nakon nekog vremena, došao pripadnik francuskog Unprofora.
Ćurguz, medjutim, ima odredjenu rezervu kada je reč o masovnim stradanjima Srba na području BiH.
"Iskustvo je pokazalo da se primenjuju dupli aršini i da odredjeni predmeti sa čistom argumentacijom se stavljaju na stranu i dovode u nepovoljan položaj, svedoci nestaju, umiru...Nasa iskustva do sada su vrlo negativna i deprimirujuća, ali bez obzira na to mi ćemo na ovom slučaju insistirati", kazao je Ćurguz.
