Izvor: Politika, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arizona usred Bosne
Brčko – Ne tako davno, Brčko je bilo nadaleko čuveno po izdašnim berbama i izvozu šljive "požegače", po veštim trgovcima, kakvi onomad behu braća Krsmanovići – Niko, Risto i Jovo, koji, između ostalog, kupiše i rodu svome u srpskoj prestonici, nasred Terazija, darovaše velelepno zdanje (u toj zgradi, koja je od 1918. do 1922. služila kao privremena kraljevska rezidencija, regent Aleksandar Karađorđević je pročitao proglas o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca i formiranju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zajedničke države). Vremenom, šljivici u podmajevičkim selima su zanemareni, mnoga stabla iskrčena, pa su etivaže (sušionice) u centru grada naprasno nestale, a tračnice kojima su vagoni sa modrim voćem stizali do mesta istovara zarđale i sasvim zarasle u travuljinu.
U minulih četvrt veka, Brčko je, osim po šljivama i sposobnim trgovcima, bilo na dobrom glasu i po svom kadrovskom izdanku, ili, rečeno novogovorom, ljudskom resursu, ako ne i brendu – Fahreti Jahić, Lepoj Breni. U međuvremenu, utihnu pesma, oružja i oruđa potmulo zagrmeše... Dogodi se građansko-versko-nacionalni rat i grad, kao i većina mesta širom bivše geografski središnje jugo-republike, posta čuven po bolnim traumama i ranama, po ljudskim tragedijama. Početkom novog veka i milenijuma, četiri godine po okončanju ratnih stradanja, međunarodna zajednica je, dosledna izvršenju nedovršenog posla, na mirovnoj konferenciji u američkoj vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson u Dejtonu krajem novembra 1995, najvećem mestu na desnoj, bosanskoj, obali Save dodelila za balkanske i evropske prilike netipičan teritorijalno-upravni status.
Brčanski Gordijev čvor presečen je tako što je Arbitražni tribunal zadatu dejtonsku temu da ispravi spornu međuentitetsku liniju razgraničenja u ovom delu BiH, upravo tu gde su Republiku Srpsku dejtonski crtači mapa zakinuli za nekih 250 kilometara kvadratnih, preinačio, pa se usredsredio na pomeranje spornih međa iz podmajevičkih sela do sredine vodotoka iz godine u godinu sve pliće i za plovidbu onemoćale Save.
Distrikt Brčko slovi za lokalnu zajednicu u kojoj se živi neuporedivo bolje nego u ostalim delovima BiH. Donedavno se širila fama kako bi u svim delovima ove bivše središnje republike trebalo da se implementira model multietničke zajednice u kojoj su brzo prevaziđene oštre podele i razlike među narodima, gde se ljudi brže oslobađaju ratnih trauma i postaju međusobno tolerantniji i poverljiviji. Prenebregavala se surova realnost da su ista muka, beda i nemaština zbližile ljude koji su se onomad gledali preko nišana, dakako ne u meri da se ponovo uhvate u kozaračko kolo. Seme međunacionalnog poverenja zasejano je na jednoj utrini nadomak Pelagićeva, pored magistralnog puta Tuzla–Orašje, gde je naprečac nikla "buvlja" pijaca, nedugo pošto su se u Brčkom i okolnim naseljima skrasili izbegli Srbi iz više od trideset bosanskohercegovačkih i hrvatskih opština. Ovom neobičnom sastajalištu čuvari mira, parafiranog u Dejtonu, 12. maja 1997. godine dadoše službeno ime – Arizona. Na mestu pijace koja se pune četiri godine širila ledinom sa načičkanim tezgama u vidu kartonskih kutija, s ponekom dunđerski načinjenom daščarom, 2001. godine počela je gradnja nove, moderne pijace, ali joj ime zadržaše. Prvobitna pijaca, mada su je u službenim ocenama obeležili kao leglo šverca, kriminala, pa i prostitucije, spasla je ovu lokalnu zajednicu od socijalnih trvenja i potresa i mnogima pomogla da se ratosiljaju bede.
Vlasti u distriktu Brčko već dve godine raspolažu budžetskim sredstvima većim od 220 miliona KM (preko 110 miliona evra). Malo je stanovnika ove lokalne zajednice koji su skloni da poveruju da je to samo plod uspešno vođene poreske politike. Ogromne su to pare i za grad petostruko veći od lokalne zajednice u čijem urbanom delu, prema nekim procenama, živi oko 40.000 stanovnika i otprilike isto toliko u prigradskim i seoskim sredinama. Poređenja radi, ovogodišnji iznos u budžetu Bijeljine, koja se meteorski, ako ne i brže od Brčkog, razvija u svakom pogledu, nije ni sedmi deo distriktskih, a u odvajkada nerazvijenim Loparama, opštini iz komšiluka, bili bi presrećni kada bi u fiskalnoj 2007. godini raspolagali barem polovinom iznosa od oko osam i po miliona KM, koliko iznosi rebalans budžeta za ovu godinu utvrđen nedavno na Skupštini distrikta Brčko.
Na osnovu džinovske budžetske kase, iz koje se neštedimice odliva novac u sve i svašta, najmanje u obnavljanje privrednih kapaciteta koji obezvređeni ratnim stradanjem i nemarom nadležnih u institucijama vlasti zvrje prazni i zapušteni, nastale su i pronele se glasine kako se u distriktu živi lagodno i u blagostanju. Izuzetno dobro žive samo oni najbliži budžetu: funkcioneri i službenici organa zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, u policiji, na graničnom carinskom terminalu i, naravno – u Telekomu. Na platnim spiskovima institucija vlasti i javnih ustanova koje se finansiraju iz budžeta upisano je više od tri hiljade Brčaka. Kakvo-takvo zaposlenje ima još desetak hiljada stanovnika, a mnogi, uglavnom u kojekakvim kafićima i buticima, rade, neretko i "na crno", da bi na kraju meseca od gazde dobili između 200 i 300 KM. Na dobro plaćeno radno mesto u lokalnoj administraciji događalo se da konkuriše i po stotinak ljudi. Dobiti zaposlenje u distriktskoj administraciji – san je većine više od 18.000 nezaposlenih sa Biroa za zapošljavanje. Mnogo je neobičnih radnih mesta, izmišljenih da bi se neko dobro uhlebio, poput službenika za etiku, pa šefa i potčinjenih mu službenika u vladinom pododeljenju za ljudske resurse, kao i nekolicine koordinatora u lokalnoj izvršnoj vlasti i u gradonačelnikovom kabinetu, kojekakvih savetnika u istom tom kabinetu, u kakve je nedavno "proizveden" i čovek sa uveliko požutelom gimnazijskom diplomom...
Nesrazmerno izdvajanju novca iz budžeta za zapošljavanje i za socijalno nezbrinute, o trošku lokalne vlasti, basnoslovne količine konvertibilnih maraka uložene su u popločavanje šetališta u centru grada (poslednja suma koja je kolala u pričama iznosi oko pet miliona KM). Oko milion i po KM biće utrošeno u čišćenje korita rečice Brke i njenih obala, što je i pre četiri-pet godina urađeno za trostruko manje novca. Sudeći po ulaganjima u izgradnju raskošnih kuća, te grandioznih poslovnih zgrada i objekata svakojakih namena, danas u distriktu Brčko živi bar stotinak ljudi koji samo u nekretninama poseduju kapital vredan po dva-tri miliona evra.
Distrikt je i dan-danas opterećen traumama i nerešenim pitanjima iz minulog rata. Između ostalog, ni posle 15 godina, uprkos završenoj istrazi i prikupljenim izjavama svedoka tog stravičnog događaja, Javno tužilaštvo distrikta Brčko lokalnim organima pravosuđa nije naložilo da na optuženičku klupu dovede nekog od počinilaca i nalogodavaca osumnjičenih za mučko ubistvo 67 srpskih civila u brčanskom selu Bukvik i njegovoj okolini i za odvođenje više od 1.500 meštana u 22 logora, što su pripadnici muslimansko-hrvatskih paravojski izvršili u noći između 14. i 15. septembra 1992. godine (među osumnjičenima, prema kazivanju nekih svedoka, ima i ljudi koji su danas na istaknutim mestima u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti u distriktu Brčko, u policiji i drugde). Ovu lokalnu zajednicu ovih godina potresalo je i nekoliko afera u vezi sa nabavkom i prodajom nafte, sa umešanošću nekih političkih funkcionera i službenika u kriminal u oblasti urbanizma (nedavno je nekima od vinovnika tih nedozvoljenih radnji svojim nalogom supervizor Gregorijan izrekao mere zabrane bavljenja politikom).
-----------------------------------------------------------
Neprikosnoveni supervizor
Na vrhu nazovidemokratske piramide vlasti u distriktu Brčko je supervizor. Od prvog, vremešnog i iskusnog diplomate, Roberta Faranda, do poslednjeg, petog, Rafija Gregorijana, svi behu Amerikanci. Supervizor je neprikosnoveni politički autoritet kojemu je podređena i zakonodavna i izvršna i sudska vlast. Kad to hoće, ili proceni, njegova je i prva i poslednja.
-----------------------------------------------------------
Dan distrikta na Dan žena
U Brčkom se evo već šest godina zaredom, 8. marta, na Međunarodni praznik žena, a ne tri dana ranije kada je zvanično predratna opština, unekoliko proširena nauštrb susednih – Gradačca i Bijeljine, dobila status kondominijumske teritorijalno-upravne jedinice u sastavu BiH, prigodnim svečanostima obeležava Dan distrikta. Istog dana, dok pripadnici lokalne vlasti sa gostima iz belog sveta što su na višegodišnjem "privremenom radu" u Brčkom i u BiH slave godišnjicu rođenja distrikta, u prigradskom brčanskom naselju Grbavica, na tamošnjem mesnom groblju, drži se opelo, za pokoj duša 13 meštana, koje su, kao borce Vojske Republike Srpske, pripadnici muslimansko-hrvatskih paravojski zarobili i pre dogovorene razmene kobnog 8. marta 1993. zverski mučili i usmrtili.
[objavljeno: ]
.jpg)
