Izvor: Politika, 28.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antidejtonska politika SDA
Rezoluciju Stranke demokratske akcije o promenama Ustava BiH, premijer Republike Srpske Milorad Dodik nazvao antidejtonskim dokumentom
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 27. maja – Rezolucija o promenama Ustava Bosne i Hercegovine, koju je sinoć usvojila Stranka demokratske akcije, podjednako je neprihvatljiva za Srbe i Hrvate. Vodeća bošnjačka stranka, pored ostalog, traži donošenje novog ustava, koji bi BiH definisao kao republiku sa tri nivoa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlasti – državnim, regionalnim i lokalnim. Pet ili više regiona bili bi formirani „na osnovu ekonomskih, geografskih, istorijskih, saobraćajnih, kulturnih i drugih evropskih principa”. Pored toga, novim ustavom bilo bi ukinuto entitetsko glasanje.
„Entitetsko glasanje garantuje Ustav BiH i ono neće biti ukinuto, jer se o njemu neće ni raspravljati u razgovorima o ustavnim promenama”, izjavio je novinarima u Banjaluci premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik. Princip entitetskog glasanja omogućuje Republici Srpskoj i Federaciji BiH da ne budu preglasane u Parlamentarnoj skupštini BiH, jer da bi odluka koju donesu poslanici stupila na snagu neophodno je da za nju glasa najmanje dve trećine poslanika iz svakog entiteta. Dodik je Rezoluciju SDA o promenama Ustava BiH ocenio kao „antidejtonski dokument i antidejtonsku politiku SDA”.
„Niko u Republici Srpskoj neće pristati na predlog ustavnih promena po meri SDA. Mala je verovatnoća da SDA u vezi sa ovim pitanjem dobije podršku međunarodnih krugova. Jer potpredsednik Amerike Džozef Bajden nedavno je u Sarajevu rekao da Amerika podržava Dejtonski sporazum, a time i dvoentitetsko uređenje BiH”, rekao je za „Politiku” bivši predsednik Republike Srpske i lider Demokratske partije Dragan Čavić.
„Ne dolazi u obzir donošenje novog ustava, jer bi iz toga procesa Republika Srpska izašla kao gubitnik. Mogući su samo amandmani na važeći Ustav BiH, kojim bi on bio usklađen sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda”, rekao je za „Politiku” predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić.
Komentarišući Tihićevu izjavu „da ne želi da učestvuje u pregovorima o ustavnim promenama ako se u njih ne uključe predsednici Stranke za BiH i Socijaldemokratske partije BiH, Haris Silajdžić i Zlatko Lagumdžija”, Ivanić je ocenio da ona, verovatno, ima dve dimenzije. „Zbog optužnice koja je podignuta protiv njega premijer Federacije BiH Nedžad Branković podneo je ostavku, pa je moguće da Tihić na ovaj način traži partnera s kojim bi se održao na vlasti. Druga varijanta je da traži alibi za moguće povlačenje iz pregovora o ustavnim promenama. S obzirom na to da predlog SDA neće podržati Srbi i Hrvati, jednostavno kaže, kada neće Silajdžić i Lagumdžija neću ni ja”, istakao je Ivanić.
Portparol Hrvatske demokratske zajednice BiH Mišo Relota je za naš list kratko rekao: „Prudski sporazum, koji predviđa da se BiH sastoji od četiri teritorijalne jedinice, osnov je za sve buduće razgovore o ustavnom uređenju BiH. Sve ostalo je za nas neprihvatljivo. U svakom slučaju, predstavnici tri naroda moraće da nađu kompromis, jer bez njega nema rešenja koje će biti po meri Hrvata, Srba i Bošnjaka”.
Za drugu po snazi hrvatsku stranku, Hrvatsku demokratsku zajednicu 1990, Rezolucija SDA o promenama Ustava BiH daleko je od prihvatljivog rešenja. „Mi tražimo da hrvatski narod u BiH dobije svoj entitet i za nas je podela zemlje na najmanje pet regiona potpuno neprihvatljiva”, izjavio nam je portparol HDZ 1990 Veso Vegar.
Boro Marić
[objavljeno: 28/05/2009]
