Izvor: Studio B, 10.Avg.2011, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amnesti Internešnel zabrinut izjavama Jadranke Kosor
Amnesti Internešnel podseća na reči Kosorove prošli petak u Kninu i njen pozdrav generalima haškim osuđenicima.
Organizacija za ljudska prava Amnesti Internešnel (AI) izrazila je zabrinutost nedavnim izjavama hrvatske premijerke Jadranke Kosor koje "jačaju klimu nekažnjivosti i odražavaju nedostatak političke volje za istrage i kažnjavanje ratnih zločina koje su počinile hrvatske snage za vreme rata od 1991. do 1995.
U saopštenju ova organizacija podseća >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << na reči Kosorove prošli petak u Kninu i njen pozdrav generalima i ističe da je izuzetno zabrinuta zbog izjava koja napadaju haški sud i slave Oluju, a ljude odgovorne za zločine operacije shvataju kao deo operacije.
Po njima to šalje političku poruku koja potcenjuje pravdu i obeshrabruje pravni sistem od istraga i kažnjavanja zločina počinjenih kao deo Oluje.
Amnesti Internešnel je ponovo pozvala Hrvatsku da demonstrira političku volju da se bavi ratnim nasleđem. Odsustvo političke volje stvara atmosferu koja ne samo da ometa kažnjavanje ratnih zločina, nego i odvraća žrtve i njihove porodice od ostvarivanja prava na istinu, pravdu i odštetu, ukazuje AI.
U saopštenju se podseća na 16-godišnjicu Oluje koju su od avgusta do novembra 1995. izvele hrvatske snage na području Krajine u Hrvatskoj, pri čemu je izbeglo 200.000 Srba. "Tom prilikom počinjena su brojna kršenja ljudskih prava uključujući ubistva i mučenja od strane pripadnika hrvatske vojske i policije prema srpskim civilima koji su ostali u području i u manjoj meri pripadnicima izbeglih srpskih oružanih snaga", navodi se u izjavi.
Podseća se da je 15. aprila haški sud osudio generale Antu Gotovinu i Mladena Markača po komandnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti od 1991. do 1995. godine. Oni su označeni kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata za vreme i nakon Oluje od avgusta od novembra 1995. godine s ciljem stalnog uklanjanja srpskog stanovništva iz Krajine. Sud je ocenio vojsku i specijalnu policiju odgovornima za velik broj krivičnih dela nad Srbim za vreme Oluje, ističe AI.
Ova organizacija naglašava da, osim u Hagu do danas niko nije kažnjen za ratne zločine nad Srbima, a prema podacima hrvatskog državnog tužilaštva u toku su samo su tri istrage oko ratnih zločina u Oluji, što je vrlo malo u poređenju s brojem počinjenih krivičnih dela.
Haški sud je potvrdio velik broj ratnih zločina počinjenih u vrlo kratko vreme, pa su svedoci dali iskaze o zločinima počinjenim u Mokrom Polju u opštini Ervenik kod Knina, Oćestovu, Palanci, Kninu, Benkovcu, Gračacu i Obrovcu, navodi se u saopštenju AI.
Sud je zaključio da je Gotovina naredio nezakoniti napad na civile i civilne objekte za vreme bombardovanja Benkovca, Knina and Obrovca 4. i 5. avgusta 1995, dok je Markač naredio specijalnoj policiji da ta dva dana gađa Gračac, što se takođe smatra nezakonitim napadom, ističe se u saopštenju.
AI je zabrinuta što hrvatske vlasti nisu ispunile obavezu da punom istragom i kažnjavanjem ratnih zločina i drugih zločina po međunarodnom pravu počinjenih za vreme operacije.
Hrvatske državni vrh proziva se da je odmah nakon objavljivanja haške presude odbio nalaze suda i negirao da su hrvatske oružane snage počinile zločine.
Kosorova je tada rekla da je haška presuda neprihvatljiva, kao i da je Oluja bila legitimna vojno-policijska akcija i da Hrvatska treba da bude ponosna na ljude koji su uzeli učešće u operaciji i doprineli hrvatskoj pobedi. Hrvatska vlada preduzeće sve mere da žalba bude uspešna, rekla je tada Kosorova, navodi Amnesti Intenešenel.
Organizacija takođe ističe i da je šef sabora Luka Bebić rekao je da je presuda politička i da Gotovina i Markač nisu ratni zločinci, dok je potpredsednik HDZ-a Andrija Hebrang koji je učestvovao u Oluji rekao da tamo nije bilo nikakvih ratnih zločina.
