Izvor: Mondo, 31.Mar.2015, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alen iz Goražda: Tražim oca, “srpskog zločinca"
Potresna priča o Alenu Muhiću (22) iz Goražda, mladiću čiji biološki roditelji su majka muslimanka i otac - srpski vojnik, tema je dokumentarnog filma koji je nedavno premijerno prikazan u BiH.
U pitanju je drugi film o sudbini ovog mladića, koji je privukao veliku pažnju svetskih medija, ali, čini se, ne i ovih ovde, sa područja bivše SFRJ.
Ipak, hrvatski mediji danas izveštavaju o premijeri filma o Alenu, uz podsećanje na njegovu tragičnu životnu priču...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << />
Prenosimo vam detalje iz života ovog mladića...
Alen Muhić rođen je 20. februara 1993. u Ratnoj bolnici u Goraždu, kao dete mlade muslimanke iz okoline Foče, koju je njen komšija, srpski vojnik, silovao mnogo puta od proleća do jeseni 1992. godine, kada je u razmeni – već u poodmakloj trudnoći - uspela da dođe u Goražde.
“Ta se nesreća od čoveka zove Radmilo Vuković, a ime Alenove majke ne sme se objaviti jer se nalazi u programu zaštićenih svedoka u SAD”, navodi “Slobodna Dalmacija”.
U Goraždu je, kako dalje piše list, žena htela da pobaci, ali je bilo prekasno.
Tako je rodila sina kom nije dala ime, niti je je htela da ga podoji, iz straha da će se vezati za dete koje će je podsećati na silovanje. Kada je čula svoju bebu kako plače, rekla je doktorima da želi da je zadavi. “Nije majčino srce bilo kameno, nego slomljeno od prevelike traume”.
O malom Alenu prvih se meseci brinulo medicinsko osoblje bolnice u Goraždu. Tu u njegov život stupa Muharem Muhić, bolnički domar, koji se sažalio nad dečakom i počeo je svako popodne da ga vodi svojoj kući. Muharemova supruga Advija i kćerke Almira i Jasmila“zaljubile su se u dečaka, zavolele ga kao člana porodice i dali mu ime Alen i svoje prezime”.
"Žena i kćerke su mi često govorili: 'Donesi ga, babo, neka ga kod nas, da ga najedemo'“, kasnije će pričati Muharem. A kad je u bolnici čuo da će malog Alena dati Crvenom krstu, Muharem je otišao kući: "Kćerke su me počele grliti i moliti: 'Daj da ga mi čuvamo, kakva bude nama sudbina, biće i njemu.' Oduvek su želele brata i ispunio im se taj san".
“Prvi put se u medijima Alen pojavio kao trogodišnjak: novinari američkog Newsweeka, istražujući temu o ratnoj deci silovanih Bošnjakinja, došli su 1996. do porodice Muhić. Muharem im je poverio da usvojenog sina obožava, da ga voli možda čak i više nego kćeri. "Ne znam kako ću mu priznati ko su mu roditelji, ali ću jednom morati”, rekao je tada, odlučivši da će to biti na Alenov 18. rođendan.
Međutim, život je bio brži: Alen je imao jedva deset godina kad je na školskom igralištu, tokom jedne tipične dečačke čarke, doznao istinu na brutalan način.
IMAM BOLJI FILM OD TEBE
"Počelo je kao dečja prepirka oko sitnice. Potukli smo se i jedan dečak mi je povikao: 'Ti smrdljivče, usvojen si, mama te ostavila. Ti si četničko kopile!' Postalo mi je mučno. Bio sam stravično posramljen. Udario sam ga još jednom i u suzama otrčao tri kilometra do kuće da pitam roditelje je li istina da mi nisu pravi roditelji“, pričao je Alen kasnije.
Majka se ipak javila
Posle projekcije filma dogodio se obrt u Alenovom životu. Nakon što je u SAD-u pročitala Rojtersovu vest o bosanskoj premijeri filma, Alenova biološka majka kontaktirala je reditelja Gegića. “Rekla mi je da je spremna sresti se s Alenom. Kazala je: ‘Ne želim nikakav greh na svojoj duši.’ Rekla je da nije ni znala da je Alen traži dok to nije slučajno pročitala u novinama“, izjavio je Gegić, odavši kako postoji mogućnost da Alenova majka doputuje u BiH da vidi Alena.
Koji mesec potom u Alenov život ulazi još jedna odrasla osoba koja će mu pomoći da prebrodi krizu svog kompleksnog identiteta – sarajevski reditelj Šemsudin Gegić.
"U selu kod Višegrada, blizu vikendice Alenovih usvojitelja, snimao sam film 'Dječak u ratu', kad se odjednom niotkuda pojavio taj 11-godišnji dečak, došao do kamere i upitao šta mi to snimamo. Odgovorio sam da snimam dokumentarni film o ratu, a on je rekao: 'Ma kakav tvoj film, ja imam bolji film od tebe'“, opisuje Gegić njihov prvi susret.
Tako je nastao film "Dečak u ratnom filmu“, prvi od dva Gegićeva dokumentarca o Alenovu životu. Film je dobio više međunarodnih nagrada, a Alen je dao intervjue za CNN, Sky News i Channel 4, što je sve njegovoj porodici donelo finansijsku sigurnost, njemu samome psihološko olakšanje, a bilo je i pravnih posledica: njegov biološki otac uhapšen je zbog silovanja zaštićene svedokinje, a Tužilaštvo BiH je DNK analizom dokazalo kako je Alen njegov biološki sin, te je Vuković zbog "ratnog zločina nad civilnim stanovništvom“ osuđen na pet i po godina zatvora.
Ali u žalbenom postupku, nakon što je pred sudskim većem priznao Alena kao svog sina, Vuković je oslobođen, uz uslov da se mora susresti s Alenom ako dečak to ikada zatraži. Vuković ni to nije ispoštovao.
NI OTAC NI MAJKA NISU HTELI DA GA VIDE
Naime, postavši punoletan, Alen je poželeo da upozna svoje prave roditelje, i obratio se Gegiću s molbom da naprave još jedan film, u kojem bi prikazao svoju potragu za biološkim roditeljima. Tako je nastao i drugi film o Alenu - "Stupica nevidljivog deteta“. Do biološke majke Alen nije uspeo da dođe, ali jest do majčine sestre, koja mu u filmu govori kako je njegova majka patila zbog silovanja i kako nije u mogućnosti da ga vidi. A Alenov biološki otac je izbegao susret.
"Kad smo se pojavili na vratima njegove kuće, nije ga bilo“, priča ovih dana Gegić. "Neko mu je dojavio da stižemo. Čak je ubrzo nakon toga prodao kuću i odselio se.“
Kad je film dovršen, Alen je izjavio da ne osuđuje majku:
Povezane vestiUhapšen Radmilo Vuković osumnjičen za zločinePotvrdjene dve optužnice za zločine u BiH
"Ne mogu je osuđivati za neke stvari koje je bila prinuđena da uradi. Ne znam zašto me ostavila, ali sam sad, kroz film, saznao mnogo stvari. Oca pak osuđujem. Ja nikoga ne mrzim, samo smatram da svako treba da odgovara za svoje zločine i ono što je uradio, pa tako i on. Njega ću uvek osuđivati. On je za mene ratni zločinac. I ne samo on, nego svako ko je uradio tako nešto, nebitno je li musliman, Srbin, Hrvat...“
Konačno, film "Stupica nevidljivog deteta“ prošle je premijerno prikazan u goraždanskom Centru za kulturu. S Alenom – koji danas radi kao medicinski tehničar u istoj bolnici u kojoj je rođen, zajedno s babicama koje su ga donele na svet tom su prilikom bili su i njegovi usvojitelji.
"Hvala Bogu pa imam oca Muharema koji mi je bio podrška od rođenja pa do danas. On i Advija su moji pravi roditelji. Moje sestre Almira i Jasmila su bile moja najveća podrška. Želim im se javno zahvaliti za sve što su učinili za mene. Oni su moja obitelj“, kazao je Alen nakon projekcije.
A reditelj Gegić drži da je film pokazao što je sudbina:
"Na kraju smo Alen Muhić i mi zajedno iskopali našu Bosnu, onakvu kakva jest, Bosnu u kojoj se ljubav i mržnja dele u dlaku i tu nema dalje priče. Samo možete pustiti odjavnu špicu i zahvaliti se obitelji Muhić koja je usvojila Alena.“
.jpg)
