Izvor: Politika, 19.Okt.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako se mi ne dogovorimo, „oni” će „preseći”
Moramo ići ka realnim rešenjima, kao jedino mogućim u BiH, idealna nemaju šansu, jer ono što je idealno u Sarajevu nije idealno i u Banjaluci i obratno, kaže za Politiku Sulejman Tihić, predsednik SDA
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Druga runda razgovora BiH lidera sa visokim zvaničnicima SAD, EU i Švedske o predlozima, koji su direktno vezani za evroatlantski put BiH i njen izlazak iz pat pozicije u kojoj se trenutno nalazi, mora biti završena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postizanjem dogovora. Ukoliko se to ne desi stvari bi mogle krenuti nizbrdo, jer bi došlo do jače radikalizacije prilika u BiH, do blokade rada institucija i podela i sukoba, čiji je karakter teško predvideti, kaže u intervjuu za „Politiku” predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić.
Tihić u Sarajevu očekuje dogovor stranačkih lidera kao i da se prihvati „aprilski paket” ustavnih promena, „plus” osnivanje Vrhovnog suda BiH koji bi, „nakon zatvaranja OHR-a, preuzeo ulogu tumača Dejtonskog mirovnog sporazuma”. Ne isključuje ni mogućnost da će poslednji potez povući „trojica”, tako što će na sto staviti svoj predlog i, po sistemu „uzmi, ili ostavi” dati nam rok da se o njemu izjasnimo.
– Ovo je situacija u kojoj stranački lideri moraju odstupiti od startnih pozicija i približavati se jedni drugima. Moramo ići ka realnim rešenjima, kao jedino mogućim u BiH, idealna nemaju šansu, jer ono što je idealno u Sarajevu nije idealno i u Banjaluci i obratno. Stavovi SDA su sasvim jasni, u ovoj fazi reforme potrebno je napraviti institucije koje će moći da funkcionišu i da ispunjavaju uslove neophodne za članstvo BiH u EU i NATO.
Da li ta realna rešenja podrazumevaju „ustavnu revoluciju”, ili „evoluciju”, odnosno određene ustavne promene koje bi mogle da dobiju podršku i međunarodne zajednice?
– Na sceni su dve opcije, ili dva zahteva. Minimalistički koji dolazi iz Republike Srpske i maksimalistički na kojem insistira Federacija BiH. Između toga je jedna realna opcija, a to je SDA, to je Sulejman Tihić koji smatra da reforma ustava ne može imati revolucionarni karakter, a ni minimalistički, jer on ne rešava probleme koje imamo. Dakle, rešenje je „aprilski paket” iz 2006. godine i osnivanje Vrhovnog suda BiH koji bi mogao da dobije podršku i međunarodne zajednice.
Entitetsko glasanje Vama je „trn u oku”.Hoćete li insistirati na njegovom ukidanju?
– Ja nisam protiv entitetskog glasanja, ali jesam protiv njegove zloupotrebe kojoj je sklon SNSD, pogotovo nakon pobede na poslednjim izborima. Entitetski veto se koristi i kad treba i kad ne treba, kad je bitno i kad nije. Onaj ko živi u BiH i ko hoće da vodi realnu politiku i da se bori da BiH bude komotna za sve on mora uvažavati i entitetsko i etničko. Ta zloupotreba, koje ima na pretek, može se sprečiti ako postoji Vrhovni, ili Ustavni sud BiH.
Zalažete se za funkcionalniju BiH i njeno brže približavanje evroatlantskim institucijama, a žestoko se protivite zatvaranju OHR-a.
– Ja jesam protiv zatvaranja OHR-a u ovakvoj situaciji, rekao sam i Miloradu Dodiku da to ne bi bilo dobro, jer može doći do blokade institucija u BiH, do podela i sukoba. Zatvaranje OHR-a moguće je tek kada se dogovorimo ko će biti „drugi OHR”, odnosno ko je taj ko će preuzeti ulogu vrhovnog tumača Dejtonskog mirovnog sporazuma. Da li je to Vrhovni, ili Ustavni sud BiH, mi se o tome moramo dogovoriti.
Spekuliše se da su predstavnici SAD i EU „uvereni da je ključ uspeha inicijative iz Butmira u srpskojprestonici.Predsednik Srbije Boris Tadić održao je sastanak i sa liderima političkih partija iz RS.Kako Vi tumačite ove posete?
–Predsednik Tadić je i mene pozvao na taj sastanak, ja sam zahvalio na pozivu, jer smatram da nisu prilike da se sada sastajemo zato što bi to bilo protumačeno na razne načine. To da je ključ rešenja u Beogradu su, ipak, samo spekulacije. Naravno, da je moguće da Beograd može imati uticaj na predstavnike srpskog naroda, kao što može i Zagreb na predstavnike hrvatskog naroda. Međutim, to ne mogu biti oni nekadašnji snažni uticaji jer u Srbiji, odnosno Hrvatskoj, politiku vode neki novi ljudi koji ne žele da se mešaju u unutrašnje stvari druge zemlje. Osim toga u BiH su izrasli političari koji nisu eksponenti politika Beograda i Zagreba, imaju svoje stavove koji se kreiraju u BiH. Dakle, smatram da je smisao sastanka predsednika Tadića sa stranačkim liderima iz RS samo razmena mišljenja i ja u tome ne vidim ništa loše.
Davor Kovačević
[objavljeno: 20/10/2009]
