Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Adrenalinski spust u rudnik
Velenje, nekad najjugoslovenskiji slovenački grad, preuredio napuštene, iscrpljene kopove rudnika uglja i danas ima jedan od najboljih savremenih tehničkih muzeja u Evropi
Od našeg stalnog dopisnika
Velenje – Za današnje pionire koje su u Sloveniji, u skladu sa novim vremenima, prekrstili u cicibane, rudarsko Velenje više nije simbol onoga što je bilo za njihove „babice i dedke”, kada je varoš nazivana najjugoslovenskijim slovenačkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gradom.
Iz tih vremena su, pored monumentalnog Brozovog kipa u uniformi večitog maršala na platou u centru varoši, ostali i napušteni, iscrpljeni prazni kopovi rudnika uglja koji su preuređeni u Muzej rudarstva Slovenije, jedinstven u ovom delu sveta.
Škole širom države organizuju ekskurzije za niže razrede, pa decu autobusima voze u nekadašnju rudarsku Meku da bi ih sa 120 godina starim liftom koji su nekada koristili rudari spustili 180 metara pod površinu zemlje gde ih čekaju vodiči i bezmalo adrenalinski doživljaji.
Tako mladi naraštaji upoznaju ne samo istoriju rudnika i rudarstva, nego i kako je težak i opasan posao rudara. Stilizovane lutke prikazuju kako je to bilo pre skoro osam decenija kada su i deca rintala za koricu hleba, vodeći marvu koja je teglila kolica natovarena rudom. Tu su prizori iscrpljenih rudara u trenutku kratke pauze kao i veoma plastična scena drame posle nesreće, tačnije posle urušavanja plafona u jednom od kopova"
Vodiči u međuvremenu objašnjavaju mlađariji i turistima načine iskopavanja „crnog zlata” i zašto je pozdrav rudara i dan-danas, širom zemljine kugle ali i u susednom rudniku lignita koji još radi – „srećno”. Posle vožnje „podzemnom železnicom” (preuređene da podseća na kolica za transport rude) s kraja na kraj rovova, posetioci, baš onako kao što su nekada činili rudari, dobijaju priliku da predahnu u kantini i prezalogaje pravu rudarsku užinu, hleb i kobasicu.
Velenje je ponosno što je ideja o muzeju pretočena iz reči u dela i što je tako nastao jedan od najboljih savremenih tehničkih muzeja u Evropi.
Razgledanje muzeja je podeljeno u dva dela – prvi počinje „traumatičnim” spuštanjem rudarskim liftom u nekoliko sekundi do dubine od 180 metara i podzemnih nivoa, gde ih čekaju oprezni vodiči i multimedijsko predstavljanje nastanka, otkrića i vađenja uglja nekad i danas. Drugi deo postavke je stalnog karaktera, a namernik će saznati sve detalje razvoja slovenačkog rudarstva, gde su zastupljeni svi rudnici Slovenije, pri čemu je posebna pažnja posvećena životu rudara uoči 1930. godine; filmovi i isečci prikazuju nastanak rudarskih kolonija i život u njima. Đaci se šetaju kroz sobe, kuhinje, spavaonice koje su nameštene skromno, komadima starinskog nameštaja, kao nekad rudarske.
Kustosi naglašavaju da je muzej, uprkos donekle neugodnom osećaju posle munjevitog spuštanja u mračnu dubinu, apsolutno bezbedan a mogu ga razgledati i hendikepirani ljudi, u invalidskim kolicima, naravno uz prethodnu najavu upravi kako bi se osoblje adekvatno pripremilo da dočeka gosta. Multimedijski deo predstave je, pored slovenačkog, pripremljen i na nemačkom, engleskom, italijanskom i hrvatskom jeziku.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 13/04/2008]
