Izvor: Politika, 10.Sep.2009, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aco Đukanović dobija pojas za spasavanje
Italijanska kompanija A2A trebalo bi da uplatu 192 miliona evra za kupovinu dela državnih akcija i dokapitalizaciju Elektroprivrede Crne Gore izvrši posredstvom Prve banke koju kontroliše brat crnogorskog premijera
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Niko u ovom trenutku u Crnoj Gori ne zna da li je Prva banka vratila 44 miliona evra koja joj je vlada, decembra prošle godine, dala kao kredit pod veoma povoljnim uslovima – uz kamatnu stopu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 2,5 odsto na tri meseca sa mogućnošću produžetka do godinu dana.
Inače, kao što je već poznato, većinski vlasnik Prve banke je Aco Đukanović, a u vlasničkoj strukturi je i njegov brat, premijer Milo Đukanović.
Umesto priče o povraćaju sredstava vladi, krenule su razne, po mnogo čemu čudne transakcije Prve banke i nekih novih investitora.
I upravo dok banka grca u dugovima, desila se, nedavno, najveća transakcija u istoriji crnogorske berze – prodaja 15 odsto akcija Elektroprivrede za 122,7 miliona evra italijanskoj kompaniji A2A, kojom će se ubrizgati nova spasonosna injekcija u Prvu banku.
Ovoj kompaniji akcije su prodali po ceni od 7,1 evro crnogorski fondovi zajedničkog ulaganja, Eurofond, Atlasmont, Moneta i Trend, koji su znatno zaduženi kod Đukanovićeve banke.
Prva banka, koju kontroliše Aco Đukanović, najznačajniji je kreditor fondova i krupnih preduzeća, odnosno biznismena, pa ne čudi i najnovija vest da će italijanska kompanija A2A uplatu 192 miliona evra za kupovinu dela državnih akcija i dokapitalizaciju Elektroprivrede Crne Gore izvršiti posredstvom Prve banke, ako se zna da su italijanski premijer Berluskoni i Đukanović u više navrata taj posao ugovarali u Rimu i Podgorici.
Prodaju dela državnih akcija EPCG italijanskoj kompaniji A2A oštro je kritikovao deo javnosti koji je ocenio da su „izborom finansijski slabije ponude u odnosu na grčki konzorcijum ’Golden enerdži’ i ’Pablik pauer korporejšn’ za oko 106 miliona evra oštećeni država, nacionalna elektroenergetska kompanija i manjinski akcionari".
Funkcioner Pokreta za promene Zarija Pejović smatra da je „jedan od motiva aranžmana sa italijanskom A2A zapravo vraćanje kredita Prvoj banci".
Briga države za Prvu banku zainteresovala je i Evropsku uniju. Kako tvrde neki izvori u Podgorici, i u Upitniku, koji je Evropska komisija uručila Podgorici, nalazi se i nekoliko pitanja u vezi s ovom bankom, jer „Brisel želi da zna kakvo je stanje u Prvoj banci i kakvi su vladini planovi sa tom bankom".
„Evropsku komisiju zanima da li političke partije kontrolišu banke i kako je država iskoristila novac od privatizacije", tvrde podgoričke „Vijesti", pozivajući se na Radio Slobodnu Evropu.
Crnogorski premijer je krajem avgusta, odgovarajući na poslanička pitanja, odbacio optužbe da je dodela 44 miliona evra pomoći Prvoj banci pomoć njegovom bratu koji kontroliše tu banku, već da je reč o pomoći deponentima, odnosno građanima, te da bi uskraćivanje pomoći Prvoj banci bilo protivzakonito, bez obzira na to što je njegov najbliži srodnik i najveći akcionar, i što i sam ima akcije u toj banci.
„Vlada brine o interesima deponenata i partnera Prve banke i isto tako će brinuti o interesima deponenata i partnera svih banaka u bankarskom sistemu Crne Gore", rekao je Đukanović.
Da nešto nije u redu u poslovanju Prve banke potvrđuje i raspisani tender Centralne banke Crne Gore za izbor revizora za kontrolu ove banke.
Iz CBCG saopšteno je da su tendersku dokumentaciju za učešće na konkursu za posebnog revizora Prve banke otkupile četiri revizorske kuće.
Pre raspisivanja konkursa za revizora, Centralna banka je, takođe, saopštila da, u skladu sa novim zakonom, „može zahtevati posebnu reviziju banke, ukoliko proceni da su izveštaji banke netačni ili da bi zaključene transakcije mogle banci naneti, odnosno da su joj već nanele štetu”, kao i da „troškove posebne revizije, koja će u ovom slučaju koštati 70.000 evra, snosi banka".
Profesorica Ekonomskog fakulteta Mila Kasalica nedavno je na prezentaciji Studije slučaja Prva banka Crne Gore rekla da se CBCG nije pozabavila „naglim i nekontrolisanim rastom Prve banke, jer je pasivizirana političko-biznismenskom, vlasničkom, menadžerskom i strukturom upravljačkog odbora".
Ona je ukazala da banka koja nema likvidnost nije banka, a da je Prva ugroženu likvidnost pokazivala već sredinom 2007. godine, a da je reagovano tek 2008.
„U ovom trenutku najvažnije je da Prva vrati državi 44 miliona evra kredita i objavi rezultate revizije za prošlu godinu, jer jedina nije ispunila tu zakonsku obavezu", rekla je Kasalica. „Upravo je ’kafansko-kuloarski’ poslovni lobi progurao izmene i dopune zakonske regulative iz oblasti bankarskog sistema, koje su koren ukupnog problema", dodala je ona.
Kasalica podseća da supervizor još nije dao saglasnost za dokapitalizaciju Prve banke, koja je realizovana u decembru prošle godine, i da je „suštinsko pitanje kako je došlo do dokapitalizacije Prve banke bez novih sredstava".
Izvori bliski vladi i CBCG tvrde da će predsednik Saveta Centralne banke Crne Gore Ljubiša Krgović uskoro biti smenjen sa te funkcije, zbog „različite politike delovanja u odnosu na vladu i javnog sukobljavanja mišljenja sa premijerom Đukanovićem i potpredsednikom vlade i ministrom finansija Igorom Lukšićem”.
Smena Krgovića biće, kako se pretpostavlja, realizovana nakon usvajanja novog zakona o Centralnoj banci, jer donošenjem tog zakona predviđen je i reizbor članova Saveta CBCG, čiji je Krgović predsednik.
Sukob između Krgovića i vlade tinja od početka izbijanja globalne ekonomske krize a početkom jula usledila je prva polemika između Lukšića i Krgovića o tome ko je vodio pogrešnu ekonomsku politiku u prethodnom periodu.
Sada mnogi veruju da će razlog za smenu Krgovića biti Prva banka koja Centralnoj banci „pravi probleme" od usvajanja novog zakona o bankama.
„Prva banka može da utiče na donošenje zakona, ali ne može da utiče na sprovođenje zakona od strane Centralne banke", poručeno je iz CBCG u julu kada je raspisan prvi tender za „posebnu reviziju Prve banke za prvih šest meseci 2009. godine".
Novica Đurić
[objavljeno: 10/09/2009]
