Izvor: RTS, 02.Avg.2023, 08:03
Вучић са Пендаровским: Србија и Северна Македонија имају сестринске односе, немамо отворених питања
На Илиндан и Дан Републике Северне Македоније, председник Србије Александар Вучић примио je у радну посету председника те државе Стева Пендаровског. Посета почела обиласком манастира Прохор Пчињски, а уследио је састанак двојице председника. Одржана заједничка >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << литургија српске и македонске православне цркве. Србија и Северна Македонија више немају отворених питања, постоји само жеља да се сарађује боље и више, поручио је Вучић. Надам се да ће опстати традиција прославе Илиндана "на месту где је македонска република формирана“, поручио Пендаровски.
Александар Вучић и Стево Пендаровски обишли су манастир Прохор Пчињски, после чега је одржан заједнички састанак двојице председника.
Пендаровски је у радну посету Србији дошао на дан када Северна Македонија обележава Илиндан - Дан Републике, а у Прохору Пчињском одржано је прво заседање АСНОМ-а (Антифашистичког Собрања Народног ослобођења Македоније) што се у тој земљи сматра почетком државотворности.
Простор око манастира Светог Прохора Пчињског, као и сама светиња, важни су историјски и географски и за Србију и за Северну Македонију.
Јутрос је, у присуству верника, одржана заједничка литургија представника две православне цркве.
И прошле године, на данашњи дан манастир је посетио председник Северне Македоније. Прошле године постављена је и двојезична спомен-плоча као сећање на тај историјски догађај.
Иначе, Македонци су обележавали и обележавају данашњи дан и у суседном месту Пелинце, које је недалеко од границе, а одакле је Пендаровски данас дошао у Србију.
Прошле године је у манастиру Прохор Пчињски била државна делегација Северне Македоније и црквена, када је после 80 година заједно служена литургија две православне цркве, а после 18 година боравио је председник Северне Македоније.
Манастир Свети Прохор Пчињски је током историје дуге девет и по векова био стециште многих важних догађаја.
Задужбина је византијског цара Романа IV Диогена, а више пута је дограђиван и обнављан.
.jpg)
