Izvor: RTS, 23.Jun.2023, 18:05
Турска између Истока и Запада, Хусеин Багџи за РТС: Ако смо преживели сто година, преживећемо још сто
Док нова турска Влада покушава да пронађе решење за лиру, чија вредност непрекидно опада, жучна је расправа да ли председник Ердоган земљу окреће ка Истоку или ће остати привржена Западу. Балансирање између две стране један је од првих задатака за новог шефа дипломатије >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Хакана Фиданa, ког је Ердоган лично назвао својим "чуваром тајни". Председник Института за спољну политику из Анкаре Хусеин Багџи за РТС говори за РТС о највећим изазовима за Турску .
Шта именовање Фидана, иначе бившег шефа обавештајних служби, доноси ново у турску спољну политику, који су највећи изазови за Турску на Балкану - нека су од питања на која је одговарао председник Института за спољну политику из Анкаре Хусеин Багџи.
- Хакан Фидан није ново лице, он је од почетка са председником, још од 2002. године, био је на челу ТИКЕ - Турске агенције за сарадњу.
Фидан не говори превише, али каже оно што је неопходно. И заиста, он јесте чувар тајни председника Ердогана, има његово пуно поверење и видећемо шта ће променити у турској спољној политици на дуже стазе. Очекујем да се у наредним годинама настави регионална и глобална сарадња од Блиског истока, до Африке, централне Азије, Латинске Америке.
У једном тренутку прошле године Турска се позиционирала као посредник у сукобу Русије и Украјине. Како да, као чланица НАТО-а која има блиске везе са Русијом, задржи статус посредника?
Турска има добре односе са обе стране јер су и Украјина и Русија суседне земље Турској. Иако је чланица НАТО-а, Турска није чланица Европске уније, која намеће својим чланицама да уведу санкције Русији. Турска то није учинила. Имала је значајну улогу у преговорима Украјине и Русије који су одржани у Анталији и Истанбулу и најзначајнији резултат тога је био уговор о извозу жита који је постигнут.
Осим тога, председник Ердоган је један од ретких западних лидера који имају директне везе са Путином. Можда још француски председник Макрон има нешто ближе везе, али не у мери у којој има председник Ердоган. Он је најзначајнији западни лидер који одржава канале комуникације са Путином.
Више од 20 година Турска је у чекаоници Европске уније и, чини се да нема много помака на том путу. Какав је Ваш утисак, да ли ЕУ уопште жели Турску у својој породици?
Чини се да Турска данас има трансакцијски однос са Европском унијом. Тежиште се променило - некада се радило о заједничким вредностима, сада се ради о интересима који могу да се постигну. Турска је учинила оно што је до ње, сада је Европска унија на реду. Чињеница је да је у овом тренутку турско чланство у Унији врло далеко, попут чланства Украјине у НАТО-у.
Од Европске уније ће зависити како ће се поставити према Турској као регионалном и глобалном играчу. Не очекујем да процес учлањења Турске буде сада на столу, али обнова преговора може да буде покренута и сада је на Европској унији да то учини.
Када говоримо о Балкану, шта је за Турску највећи изазов у овом региону?
Балкан за Турску има веома важну улогу. Турска је посредник и арбитрар уколико између балканских земаља постоји конфликт, примери су Бугарска и Македонија, Србија и Косово и Метохија. Турска политика према Балкану је обимна, окренута је ка сарадњи.
Турско-српски односи ту играју важну улогу. Србија и Турска су две главне државе за даљу стабилност Балкана, како на политичком, тако и на економском плану.
У Београду смо више пута чули да је стабилна Турска кључна за цео овај регион. Како оно што се дешава у Турској утиче на Балкан?
Добро питање. Тачно је да је стабилна Турска важна за читав Балкан. Замислите то као брану пуну воде, ако се брана сруши - вода ће поплавити земљиште. Видели сте како је то изгледало у Украјини.
Исто би се догодило и на Балкану. Нестабилна Турска довела би до нестабилног Балкана. Из те перспективе, примарни интерес Турске је да задржи стабилност на Балкану и никада раније Балкан није био толико важан за Турску у смислу односа са Европском унијом.
Пре 100 година основана је Република Турска. Тада је Мустафа Кемал Ататурк Турску окренуо Западу. Сто година касније, како Ердоган обликује Турску?
Турска је и даље на западу, географски, то се не може променити. Ако посматрамо политички, и ако питате да ли се Турска удаљава од Европе, онда се поставља питање - да ли се Европа удаљава од Турске? Свет се мења и није више исто после 24. фебруара 2022. године, када је Русија интервенисала у Украјини. Немамо исте параметре као пре.
Турска је једна од земаља која модификује своју моћ - економски, политички, војно. Није више довољно само да имате војну моћ, битна је и мека моћ, дипломатија.
После сто година, Турска је много моћнија него што је била. Куда ће је Ердоган одвести, видећемо у наредних пет година, али видимо континуитет. Турска се увек суочавала са много изазова, имамо много проблема у окружењу. Али, ако смо преживели сто година, преживећемо још сто.
.jpg)
