Izvor: RTS, 07.Maj.2023, 18:59
Драгана Ђурић: Треба сачекати са дијагнозом друштва, пронаћи снагу да будемо мирно место за децу
Након трагедије на Врачару, проблем родитеља и наставника је како да разговарају са својом децом која су томе или присуствовала или само слушала. Припремљен је План интервенције у кризи. Драгана Ђурић из Националне асоцијације родитеља и наставника каже за РТС >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << да не постоји ништа што се може рећи или урадити да се смањи величина трагедије, али морамо наћи снаге да будемо мирно место за нашу децу.
Драгана Ђурић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавила да има тренутка у животу када нашу децу не можемо да заштитимо од живота и ово је један од тих тренутака.
"Не постоји ништа што ми можемо да кажемо или да урадимо, а да се величина ове трагедије смањи и не треба да је смањујемо, није могуће минимализовати оно што се догодило", истакла је Ђурићева.
Каже да је оно што можемо "да будемо сигурно место за нашу децу, без обзира на то да ли смо њихови родитељи или наставници".
Према њеним речима, рад туге траје око шест недеља.
"То не значи да смо ми за шест недеља завршили са тугом, само значи да смо се сусрели и прихватили незамисливо. Током тог периода могуће је да се код деце појаве најразличитије емоционалне реакције које иду од негације да се то није догодило до веома великих интензивних исказа туге, бола, страха“, напомиње Ђурићева.
Наћи снаге да се буде мирно место за децу
Сматра да морамо да нађемо у себи снаге да будемо мирно место за нашу децу.
"То не значи да ми треба да потиснемо и одсечемо сопствена осећања. То ни у крајној линији није ни могуће. Деца треба да виде да је и нама тешко, али да имамо спремност да прођемо кроз ову друштвену кризу", истиче Ђурићева.
Тешко је, каже, рећи шта је у овом тренутку добро, али да, наравно, постоје ствари које су добре, постоје елементи нашег система који су радили јако добро и који и даље раде добро.
"Неизмерна је захвалност коју осећамо према лекарима и здравственом особљу који се у овом тренутку боре за животе и збрињавају повређене. Поред тога полиција је показала један високи ниво професионалности. Оно што је за мене, а и многе грађане, као што видим утешно, то је регионална подршка. После много времена ми немамо поделу повезану са границама, са религијом, Балкан тугује и то јесте један велики систем подршке. Цела Србија тугује, повезали смо се у болу, то је снага из које можемо да направимо неки искорак у неко мирније, здравије, лепше друштво", указује Ђурићева.
На друштвеним мрежама постоје објаве деце које су екстремне. На питање како гледа на такав вид понашања, Ђурићева истиче да то понашање јесте екстремно, али да је и одговор јавности прилично екстреман.
"Одједном видимо и у деци неке бездушне створове који су спремни да то понове. Ово може да буде део њихове реакције на страх. У психологији је познат феномен идентификације са агресором као начин да се преживи огромна туга, огроман страх пре свега или огромна бол. Ја бих мало сачекала пре него што бисмо донели било какву дијагнозу друштва пре него што бисмо ушли у радикалне мере, пре него што бисмо донели закључке. Ово је тренутак у коме треба да се размишља, да се сусретнемо са собом да саосећамо и да тек онда доносимо неке закључке", наводи Ђурићева.
"У овом тренутку мало знамо о трагедијама"
Наводи да на друштвеним мрежама, па и у медијима, већ је суђено, већ је пресуђено, сви све знају, сви имају неко мишљење, сви имају став и на неки начин су спремни да бране тај свој став, а оно што је чињеница да ми у овом тренутку знамо веома мало о трагедијама које су се догодиле у Србији и оно што се дешавало у животима тих младих људи.
Предложен је низ мера, пре свега на пољу психо-социјалне подршке деци, ученицима и родитељима. На питање шта оне подразумевају, Ђурићева истиче да "то подразумева наш апел да се у школе врати адекватан број стручних сарадника, односно психолога и педагога, то подразумева и нашу жељу да се при свакој локалној самоуправи направи саветовалиште за децу младе и родитеље".
Ђурићева наводи да сваки наставник који је ушао у учионицу где има једна празна столица зна да није могуће да будете много јаки, не постоји та шанса.
"Оно што треба да урадимо је да укажемо деци на то да нам је јако тешко, да и ми патимо, да се плашимо и да ће то проћи. Оно што наставници треба да ураде, да буду свесни да се не враћа 'Рибникар' под неким необичним околностима, сви се враћамо. Ова школска година имаће неминовно један необичан ток до самог краја. Мислим да треба да искористимо тај период, поред тога што ће се остварити образовни исходи и што ће се закључити оцене да прођемо кроз заједничке колективне ритуале жаљења“, каже Ђурићева.
"Пустити да страх прође"
Сматра да би требало да имамо неке тренутке у којима разговарамо како се осећамо, шта мислимо и да пустимо да страх прође.
"Мислим да је јако важно да све одрасле особе прво објасне себи, а потом и малој деци да ово није правилност. Сада се мало катастрофира у медијима ко зна шта нас чека, ово је инцидент, не желим да било ко помисли да смањујем значај, ово је једна трагедија, али није правилност. Са сваким даном се страх развејава", наводи Ђурићева.
Истиче да пре великих планова о образовним политикама наставници треба да позову родитеље да у активности учествују заједно, шта год да одаберемо да ћемо да радимо заједно.
"Да ли ћемо чистити школу, садити цвеће које ће нас подсећати на ове догађаје, да родитељи постану ресурс просветним радницима и да просветни радници постану систем подршке родитељима", наводи Ђурићева.
Сматра да не треба правити велике планове.
"Апсолутно, као увек у великим трагедијама и губицима онда идемо дан по дан, корак по корак. За излазак из ове ситуације потребно је много времена, за неку суштинску промену потребно је још много више времена, и неће се ништа догодити тиме што ћемо да претимо, вичемо, кажњавамо. Догодиће се тако што ћемо да научимо, разумемо, прихватимо, променимо", наводи Ђурићева.
Рутина добар начин на који се враћамо у живот
Рутина је добар начин на који се враћамо у живот и дозволимо да живот ипак победи, истиче Ђурићева.
"Та рутина не може да буде иста као раније, и у крајњој линији и не треба, ми треба да се променимо и постанемо бољи. Свака криза је и шанса. Ово није криза, ово је трагедија, али једна друштвена криза коју можемо да искористимо тако што можемо нешто да урадимо да се нешто промени или можемо да је не искористимо, а онда се бојим да исход није нарочито добар", додаје Ђурићева.
У наредним недељама чека нас да разумемо шта се заиста догодило.
"Ми смо сви у првом удару. Други догађај је чини ми се остао одсечен за сваког од нас. Изузетно је тешко. Ово је после Шумарица најгори тренутак у српском образовању", истакла је Ђурићева.
.jpg)
