Izvor: RTS, 25.Apr.2023, 09:38
Још се не зна има ли буџета за иновативне лекове за ову годину, апел да се та област системски уреди
Сваке године у Европи произведе се 20 до 40 нових иновативних лекова, али мање од 10 одсто буде стављено на листу у Србији, каже Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова "Иновиа". Реч је о скупим лековима, али који могу да учине да смртоносна болест >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << постане хронична, каже Саво Пилиповић, којем је један такав лек спасао живот. Потребно је да се област иновативних лекова системски уреди, поручују у разговору за РТС.
Захваљујући развоју медицинских наука и новим лековима, за многе неизлечиве болести постоји успешна терапија која не само да зауставља напредовање већ и доводи до излечења.
Иновативна терапија је нашла примену у лечењу многих обољења. Готово сто одсто је успешна у лечењу хепатитиса Ц. Добри резултати се постижу и у лечењу онколошких пацијената, а нарочито код болести карцинома плућа. Ефикасна је за лечење дијабетеса.
Многи иновативни лекови који су сада доступни омогућавају да се успоре кардиоваскуларне или бубрежне компликације код те болести.
Ипак, у Србији иновативна терапија није доступна за многе болести. Пацијенти се све чешће за помоћ обраћају удружењима.
Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова "Иновиа", истиче да се сваке године у Европи произведе 20 до 40 нових иновативних лекова, али мање од 10 одсто буде доступно и код нас.
"Издвајање за медицину се повећало, али гро је отишло на инфраструктуру и медицинске уређаје и побољшање статуса здравствених радника, што је оправдано, али с лековима се мало заостало, доступност лекова није довољно добра, од тих лекова што се појаве, мање од 10 одсто буде на листи, што је значајно лошије него у Бугарској, Румунији, Хрватској", каже Тркуља.
Потребно је, каже, да се то питање системски уреди, као што је урађено са ретким болестима, јер се и даље не зна да ли ове године постоји буџет за иновативне лекове.
Објашњава да када фармацеутска индустрија размишља о развоју, гледа где је највећа потреба за бољим решењем и ефикаснијом терапијом.
"У данашње време то је онкологија, али и неке друге хроничне болести код којих се, захваљујући иновативним лековима, много боље живи, не морају да иду у инвалидску пензију, квалитет живота је много бољи. Тога има јако много и јако је важно да држимо корак са Европом и светом, да најбоље што се појави омогућимо и нашим осигураницима", рекао је др Тркуља.
Искорак у односу на период 2014–2016.
Саво Пилиповић је председник Удружења пацијената оболелих од меланома, који се, захваљући новим терапијама, данас успешно лечи.
"Ја сам 2013. био отписан, имао сам седам метастаза, што је значило да је постао метастатски меланом, што је тада била смртоносна болест. Остало ми је неколико месеци живота и то не баш најславнијих. Онда сам отишао у Немачку, на клиничку студију, где су били лекови у експерименталној фази. Учинили су да моја болест постане хронична, а не смртоносна", испричао је Пилиповић.
Многи оболели који немају организацију и представнике за своју болест, обраћају се управо Удружењу пацијената Србије за помоћ.
"Ово је кровно удружење, да пробамо да покријемо те болести и пацијенте без удружења, кад имамо удружење које се бави неком болешћу, ништа не дирамо, али има значајан број пацијената који немају удружења и организовали смо конференцију на којој ћемо указати на многе значајне болести које имају иновативне терапије, а немају удружење које би могло да завапи да и они добију терапију која би им помогла да преживе", рекао је Пилиповић.
Истиче да је сарадња са РФЗО-ом добра, као и да се искорачило у односу на 2014, 2015. и 2016. годину, када ниједан лек није стављен на листу.
"Сада имамо рупу која треба да се се стигне због тог трогодишњег несхватљивог односа према набавци иновативних терапија", истакао је Пилиповић.
Каже да не би желео да буде у кожи директорке РФЗО-а јер је много пацијената којима живот зависи од тих терапија, а нема довољно новце за све.
"Заједно са људима из фармацеутске индустрије тражимо системско решење, није га лако наћи, они су јако скупи, ми нисмо богата држава. Већина људи мисли да би била бољи селектор од Пиксија, али не бих прихватио посао да будем директор РФЗО-а, јер директор има проблем – пуно је гладних уста, а да она нема новца да им дâ те лекове", закључио је Пилиповић.
.jpg)
