Izvor: Politika, 27.Jul.2015, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezdani otkos na Rudniku
Nekada se kosilo seno za stoku, a sada za televizijske kamere...
Pola Srbije već je zamrlo, varošice su opustele, a mnoge kuće zabravljene. Mora li tako da bude? Rudničani su poželeli nešto da promene, da okrenu točak vremena unazad i vrate tradiciju koja nepovratno nestaje. Na raspolaganju su imali dobru volju, raskošnu prirodu i dobru zamisao: da se kosači ponovo vide na vrhovima Rudnika, na 900 metara nadmorske visine i najbolji vrate na čuvenu kosidbu na Rajcu kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što se išlo pre desetak i više godina.
U varošici su osvanuli diskretni plakati koji su pozivali na „Zvezdani otkos” nazvan po imenu Vinke Radovanović, kosačice koja je nekada nizala uspehe dostojne divljenja nadmećući se rame uz rame s muškarcima. Nije se očekivao bogzna kakav odziv. Ko dođe, dođe. Bio je to tek nesiguran, prvi korak koji će, ako se posreći postati tradicija, kao što je kosidba i bila nekada.
Ali tog sunčanog dana put vrha Rudnika mimo svakog očekivanja krenula je duga kolona vozila i ljudi. Izuzetno strm i loš put do cilja doveo je traktore, a automobili su se vraćali na onaj zaobilazni, donekle bolji, ali duži.
Povratak korenima
Na kraju su se svi okupili na Rudničkoj Zvezdi, pred lovačkom kućom, veseli i vidno raspoloženi što učestvuju u jednoj lepoj priči koja ih vraća korenima. Vrilo je kao u košnici. Niz parkiranih traktora, kola, vreva ljudi i gosti kosači koji su došli da podrže prve korake svojih kolega: kosač veteran i prvak Rade Vučković sa sinom Vukom iz Preljine, i prijatelji kosači sa Rajca, iz Ljiga, Jarmenovaca, Gornjeg Milanovca...
Uz pesmu „Oj oblače nemoj na kosače“, 22 veterana laganim hodom se spuštalo padinom Rudnika na Velikoj Zvezdi gde je za neki trenutak trebalo da počne prvo kvalifikaciono takmičenje. Prijave za učešće stizale su preko ovdašnje Zemljoradničke zadruge „Lomo“.
Ubrzo se čuo huk kose koje su sekle vazduh ostavljajući za sobom snopove pokošene trave. Kao na velikom filmskom platnu u beskrajnom plavetnilu julskog dana videlo se pola Srbije: Ostrvica, Maljen, Bukulja, Kosmaj, Ovčar, Kablar, Avala..
U publici su šaputali: „E, nekada se kosilo seno za stoku, a sada za televizijske kamere...”
Svako je bodrio svoje, ali najbolji kosači morali su da poseduju kvalitet i brzinu pa je žiri prvo mesto dodelio Dobrivoju Markoviću sa Rudnika, dok su ga u stopu pratili Milovan Đorđević iz Zagrađa i Zoran Jakovljević iz Mutnja, podrudničkih zaseoka. Oni su nagrađeni kosačkim kapama koje su im prokrčile put do nadmetanja na najvećoj smotri kosača na Rajcu.
Sve je ličilo na veseli šumadijski performans. U opojni miris pokošene trave umešali su se i oni drugi, takođe zavodljivi iz velikih zemljanih ćupova gde su se krčkali kupus i gulaš, pod budnim okom Milete Đorđevića, a na ražnju vrteli jagnje i prase. Dok se jelo i pilo odzvanjala je frula dvojnica Dragana Jovanovića iz Jarmenovaca.
Ništa bez puta
Ako „Zvezdani otkos” postane tradicija i mladi se late kose, jer su se za sada te veštine prihvatile prosede glave, možda će se ovde dogodine zavrteti i vo na ražnju, obećavao je Rade Radovanović, unuk slavne kosačice Vinke.
U srcu Rudničana dugo tinja želja da se lepote ove planine i celog kraja približe turistima i celo područje zasluženo dobije ulaznicu u krug značajnijih turističkih mesta. Možda je kosidba na Zvezdi samo prvi korak.
Rudnik od Beograda deli samo stotinak kilometara, ali ovih šest-sedam vratolomnih od podnožja do vrha Zvezde malo koga će odobrovoljiti da pođe na ovu stranu. Na početku svake turističke bajke stoji nepremostiva prepreka put. Tu sve počinje. Ako se ovaj put izravna i popune rupe, možda se Rudničanima i posreći da povrate poljuljano samopouzdanje. Oni i te kako dobro znaju da opojan vazduh, predivne stoletne šume rajske lepote, svi ti proplanci i livade, nažalost, nisu dovoljni.
.jpg)
