Izvor: Politika, 09.Mar.2015, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znanje važnije od lekova
Zbog promene načina života, ishrane sa mnogo testa, brze hrane, gojaznosti, kod dece i adolescenata nije više redak ni dijabetes tipa 2, iako se on najčešće pojavljuje u odraslom dobu, ističe profesor dr Ljiljana Bajović
U našoj zemlji postoji više desetina lokalnih udruženja koja se bore sa raznim predrasudama koje su vezane za šećernu bolest. Postoje i tri krovne organizacije, za Vojvodinu, Beograd i centralnu Srbiju, a svima njima je zajedničko da uz pomoć stručnjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obrazuju i poduče što više osoba koje već sutra mogu postati, kako se to u narodu malo i pogrdno kaže, „šećeraši”.
– Još je mnogima sramota da priznaju da su osobe sa dijabetesom – kaže u razgovoru za „Magazin” profesorka dr Ljiljana Bajović, internista endokrinolog iz Kragujevca i predsednika Saveza udruženja Srbije za borbu protiv šećerne bolesti i dodaje:
– Mi ne koristimo terminologiju dijabetičar ili šećeraš, jer je smatramo pogrdnom. Za mnoge obolele, pojašnjava naša sagovornica, „ biti šećeraš” znači diskriminaciju, obeleženost, za neke znači i ne udati se ili ne oženiti se, jer su u malim mestima ljudi koji boluju od dijabetesa prokaženi. Predrasude su opšte, i to posebno za dijabetes tipa 1 koji se javlja jako rano i od koga obolevaju i bebe. On nije nasledan, ali se javlja još u fetusu zbog određenih, za običnog čoveka vrlo komplikovanih fizioloških procesa, tokom trudnoće. Takva deca kasnije kada se otkrije da su bolesni, teže dolaze i do obdaništa i vrtića zato što se vaspitačice plaše da im daju insulin i strahuju da im se nešto ne desi dok se one brinu o njima – navodi dr Ljiljana Bajović.
Svega pet do 10 odsto pacijenata, ili približno 30.000 obolelih u Srbiji, ima tip 1 dijabetesa, ali to ne umanjuje njegov značaj, posebno ako znamo da je tip 1 dijabetesa jedno od najčešćih hroničnih oboljenja u detinjstvu. Nažalost, zbog promene načina života, ishrane sa mnogo testa, brze hrane, gojaznosti, kod dece i adolescenata nije više redak ni dijabetes tipa 2, iako se on najčešće pojavljuje u odraslom dobu.
Prema statističkim podacima, svakih nekoliko decenija broj dece sa dijabetesom tipa 1, koji se doživotno leči insulinom se udvostruči. Činjenica je da od dijabetesa sve češće boluju i deca, ali taj porast obolevanja u najranijem životnom dobu, ipak, nije toliko alarmantan, kao što je to slučaj sa šećernom bolešću kod odraslih (dijabetes tipa 2), koja se stiče tokom života zbog genetskih predispozicija, ali takođe i zbog loše ishranei fizičke neaktivnosti. Dijabetes tipa dva se ne nasleđuje direktno, ali se nasleđuje neotpornost i upravo zato se najviše mora voditi računa da se izbegnu sve potencijalne opasnosti i razvoj bolesti. Nije isto biti osoba sa šećernom bolešću u 18 godina ili u sedamdesetoj.
Dijabetes tipa 2 se širi poput pandemije, pa su previđanja da će se za pet godina broj obolelih udvostručiti. U svetu ima 380 miliona osoba sa povišenim šećerom u krvi, a u Srbiji, ako se ubroje i oni koji su u fazi preddijabetesa, čak 700.000. Dijabetes neki nazivaju i tihim ubicom, jer ne boli, dugo nema nikakvih primetnih posledica, pa je time ova bolest još opasnija, naročito ako se zna da napada krvne sudove, bubrege, vid, da može izazvati i malignitet.
Po rečima dr Ljiljane Bajović, naročito bi trebalo obratiti pažnju na osobe koje spadaju u rizičnu grupu. Osobe sa povišenim šećerom u krvi imaju devet do dvanaest godina vremena da izbegnu dijabetes. Ali mnogi i ne znaju da su potencijalni dijabetičari, ne idu na preglede, i često se dešava da saznaju da su bolesni kada je organizam već pretrpeo znatna oštećenja mnogih unutrašnjih organa, a naročito krvnih sudova i bubrega. Ova bolest ubrzava starenje, utiče na pojavu infarkta srca i mozga, sužava krvne sudove, oštećuje periferne kapilare i može dovesti i do tromboze, pa i amputacije donjih ekstremiteta.
Naša sagovornica ističe veliki značaj prevencije i savetovališta kako se izboriti sa ovom opakom i podmuklom bolešću. Ona kaže da se stvari polako menjaju u pozitivnom pravcu, sve je više udruženja i lekara koji vrše edukaciju.
U Srbiji postoji 24 udruženja u manjim mestima kao što su Tutin, Sjenica, Raška, Ćićevac, Gornji Milanovac, Lučani... Na Goč uz podršku Ministarstva za rad, a u organizaciji Saveza udruženja Srbije za borbu protiv šećerne bolesti deca odlaze bez roditelja, o njima se staraju psiholozi, lekari, nutricionisti... Iskustva su pokazala da su ovakvi načini okupljanja i zajedničkog boravka od velikog značaja za mališane i da im je to jaka podrška u kasnijem životu.
Da se dijabetes ne bi širio ovom brzinom kao do sada najvažnija karika jeste zaustavljanje daljeg rasta nivoa šećera u krvi kada zapreti opasnost da se otrgne kontroli. Kod nas je dozvoljena glikemija u vrednosti 6,1, (u Americi do 5,6), mereno ujutro pre jela. Ako se granica pomeri do sedam to je takozvano stanje preddijabetesa. Kontrola se može izvršiti i ako se popije čaša vode sa 75 grama rastvorenog šećera. Ako su posle dva sata vrednosti od 7,8 do 11,1 to je takođe stanje preddijabetesa. Dijabetes nastaje ako je glikemija u dva neuzastopna merenja (u razmaku od nekoliko dana) veća od sedam. Ili ako je u bilo koje doba dana gornja granica veća od 11,1 to se takođe registruje kao dijabetes.
Simptomi dijabetesa su i učestalo mokrenje, povećani apetit i mršavljenje, ističe dr Ljiljana Bajović i dodaje da klinički dijabetes nastaje kada organizam luči insulin a on nema više dejstva, jer kod dijabetesa tipa 2 javlja se otpornost organizma prema dejstvu insulina. Nažalost, umesto da se dijabetes registruje ranije on se vrlo često otkrije tek kada kada se već dogodi infarkt ili šlog. Zato ni suština borbe protiv dijabetesa nisu lekovi već znanje, zaključuje naša sagovornica.
----------------------------------------------------------
Češća merenja
Hemoglobin A1C pokazuje prosečnu vrednost šećera u krvi tokom poslednja tri meseca, to jest njegovu koncentraciju u eritrocitima, čiji je vek 120 dana. Ova analiza se može sprovesti u bilo koje doba, bez obzira na lekove i ishranu. Svi dijabetičari treba da kontrolišu vrednost hemoglobina A1C najmanje dva puta godišnje, ili na svaka tri meseca dokle god se ne stabilizuje vrednost šećera u krvi. Ukoliko je njegova vrednost od 6,5 do 7 odsto smatra se da je šećerna bolest optimalno regulisana. Ukoliko njegova vrednost prelazi 9 odsto veća je i mogućnost pojava promena na očnom dnu, bubrezima, nervnom sistemu. Vrednost hemoglobina A1C preko 8 odsto zahteva korekciju terapije.
Optimalno zdravstveno stanje je kada je takozvani dobar holesterol veći od 1,4, ako je debljina struka 102 centimetra, a pritisak 130 sa 80,
Za dijabetičare je važno da ne jedu industrijski šećer. Najbolje je konzumirati povrće i voće, izuzev grožđa. Voće treba jesti do 450 grama dnevno, ali u tri obroka po 150 grama. Od povrća dobar je zeleniš, zrnevlje i koren biljke (krompir), od mesa piletina, ćuretina, riba i junetina.
----------------------------------------------------------
Kod žena veća smrtnost
Žene s dijabetesom tipa 1 imaju 37 odsto veći rizik za smrt nego muškarci s tom bolešću, objavili su australijski naučnici Univerziteta u Kvinslendu.
Prema podacima prikupljenim od oko 200.000 ljudi za potrebe 26 ranijih studija, žene s dijabetesom tipa 1 su imale i 44 odsto veći rizik za smrt od bolesti bubrega.
Dijabetes tipa 1 povećava rizik za smrt kod oba pola, ali se čini da tu bolest teže podnose žene, jer je njima zbog promene nivoa hormona teže da održavaju potrebnu koncentraciju šećera u krvi pomoću injekcija insulina.
Stručnjaci podsećaju da je dijabetes tipa 1 najteži oblik šećerne bolesti i nastaje jer ćelije pankreasa (beta ćelije) u veoma maloj količini proizvode ili uopšte ne proizvode insulin.
Može nastati u svim starosnim dobima, ali u najvećem broju slučajeva se sreće kod dece i omladine. Terapija insulinom se primenjuje od prvog dana, a stroga (samo)kontrola, dijeta i fizička aktivnost su obavezni deo terapije.
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 09.03.2015.
