Izvor: Glas javnosti, 04.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znamenje i za kralja i za podanika
Posle gotovo šest vekova u Srbiju se vraća tradicija porodičnih grbova. Prekinut dolaskom Turaka, ovaj običaj da porodica ima vlastito znamenje ponovo je oživeo u poslednjih nekoliko godina. Svako može da ima svoj porodični grb, a sve što je potrebno jeste da heraldičaru, stručnjaku za grbove, objasnite osnovne karakteristike porodičnog nasleđa. Đakon Nenad M. Jovanović iz Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma, ovih dana sa saradnicima dovršio je i grb za kneginju Jelisavetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Karađorđević. Stručnjaci ovog Centra često izrađuju porodične grbove. Svaki grb priča o svom vlasniku. Nasleđuje se po muškoj liniji, ali i žensko dete dobija znamenje, koje, opet, nije nasledno.
- Ženski grbovi su specifični po tome što imaju štit, uglavnom, romboidnog oblika i zavezanu mašnicu na vrhu, koja se, simbolično, udajom, razvezuje. Simvoli na štitu često su vezani za prezime grbonosca, zanimanje, slavu, mesto u kojem živi, mesec kada je, na primer, zasnovao porodicu. Krst sa ocilima, dvoglavog orla i glavu tribalskoga vepra na štitu mogu da nose jedino državni, crkveni, kraljevski i odabrani mesni grbovi - objašnjava Jovanović.
Grb čine tri celine: štit, kaciga i čelenka. Izrada grba, u elektronskom obliku, zavisno od složenosti onoga što bi na njemu trebalo da se nađe, naplaćuje se oko 200 evra, a dodatno se plaća ako želite da se grb i oslika, izradi u duborezu ili izveze. Posle znamenja, koje je Centar osmislio i izradio za kneza Aleksandra Pavlovoga Karađorđevića i njegove sinove kneza Dimitrija, kneza Mihaila i kneza Dušana, heraldički umetnici ovog Centra izradili su grb i kneginji Jelisaveti. Ovo je prvi i, zasad, jedini ženski grb u dvovekovnoj povesti heraldike Karađorđevića.
BRAČNI
U julu ove godine je osmišljen, izobražen i usvojen grb Milosava V.R. Jovanovića iz Beograda, novinara i člana Udruženja književnika Srbije.
- Jedini heraldički naslednik gospodina Jovanovića je njegova jedina kći gospođa Isidora M. Kranjčević. Iz tog razloga smo načinili i bračni grb, koji kombinuje grbove Kranjčevića i Jovanovića - kaže đakon Nenad Jovanović.
Kao i u grbovima ostalih članova kneževske loze Karađorđevića, i sa grba kneginje Jelisavete uklonjeni su hrvatski i slovenački simboli, koji su se nalazili na grbu njenog oca. Pored toga, Odbor je radio na osmišljavanju i izradi heraldičkih i veksiloloških simvola pripadnika Kraljevskoga Doma Bagrationa-Muhranskih od Gruzije, Kraljevskoga Doma Bragansa od Portugala, Kraljevskoga Doma Babito od Bunjoro-Kitare (Uganda), Kraljevskoga Doma Abanjiginja od Ruande, kao i velikoga broja crkvenih, mesnih, korporativnih, porodičnih i grbova i zastava članova više uglednih aristokratskih rodova, viteških redova i dr.
Mesna zajednica Vlakča, sela u sastavu Grada Kragujevca zvanično je usvojila predlog grba, koji je osmislio đakon Jovanović i izobrazio profesor LJubodrag LJ. Grujić..
- Štit je crne boje sa zlatnom horizontalnom gredom na kojoj je predstavljen avion „henri faran HF 20“. NJime je pilotirao pilot-poručnik Mihailo Petrović, rođen u Vlakči. On je 1913. godine prilikom opsade Skadra pao kao prva žrtva ratnog vazduhoplovstva u svetu - dodaje đakon Nenad Jovanović i nastavlja - u gornjem crnom polju su dva zlatna trnova venca, koja označavaju golgotska stradanja sela u Prvom i Drugom svetskom ratu. U prvom genocid su izvršili Bugari, a u drugom Nemci, koji su streljali oko 150 odraslih muškaraca iz ovog sela. Zlatni rak u donjem crnom polju predstavlja lokalni potok Rakovicu, na čijim obalama se nalazio i istoimeni manastir, koji je prilikom Velike seobe Srba izmešten severnije, po kome se danas zove i beogradska opština Rakovica.
Plod heraldičkog rada i umetničke veštine stručnjaka Odbora za heraldičke i genealoške studije Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma su i grbovi opština Lajkovac, Štrpce i mesnih zajednica Šangaj u Novom Sadu i Vojvoda Stepa u Novoj Crnji...
-U našem Odboru je procedura za izradu i sertifikaciju grba, zapravo, veoma jednostavna. Potrebno je samo da nam budući grbonosac saopšti neophodne generalije, svoje želje u smislu poželjnih simbola i boja, kratki istorijat porodice, kao i druge podatke od važnosti za njega lično i njegov rod (krsna slava, tradicionalna zanimanja predaka, porodična predanja i sl.). Potom se, uz neprestane konsultacije sa budućim grbonoscem, pristupa izradi grba u elektronskom vidu i njegovoj sertifikaciji pod visokim pokroviteljstvom NJ.K.V. kneza Aleksandra Pavlovog Karađorđevića. Istina, mi ne ‘’dodeljujemo’’ grbove, već ih samo osmišljavamo, izrađujemo i sertifikujemo, a grbonosac ga sopstvenom voljom usvaja, jer u Srbiji (nažalost) nema zvaničnoga heraldičkoga autoriteta, niti kakvog fons honorum (poput kralja), koji bi grbove dodeljivali ili darivali. Dakle, kao i u većini zemalja na svetu, srpskim državljanima je slobodno da samostalno i svojom voljom usvajaju sopstveno heraldičko znamenje i mi smo im tu rado od pomoći...
Центар за Истраживање Православнога Монархизма
Одбор за Хералдичке и Генеалошке Студије:
http://www.czipm.org/heraldika.html
.jpg)
