Izvor: Politika, 23.Okt.2015, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatna rezerva našeg tela
Matične ćelije hematopoeze služe za obnavljanje oštećenih ćelija i tkiva, a mogu se uzeti iz bedrene kosti davaoca, pod opštom anestezijom i manje invazivnim načinom iz periferne krvi...
Matične ćelije hematopoeze (MĆH) su „zlatna” rezerva u telu koja pruža realnu šansu za lečenje i potencijalno izlečenje niza naslednih i stečenih bolesti. Napredak u medicini širi lepezu mogućnosti u kojima će se MĆH koristiti u budućnosti. U svetu se sprovodi na hiljade >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kliničkih studija koje obećavaju uspešne rezultate u primeni čak i kod nekih teških oboljenja, kao što su cerebralna paraliza, multipla skleroza, dijabetes tipa 1, kao i razne vrste karcinoma. O tome koliko su MĆH zaista moćne u medicinskoj terapiji za „Magazin” govore prof. Dragana Stamatović, načelnik Odeljenja za transplantaciju koštane srži i intenzivnu hematološku negu Klinike za hematologiju VMA u Beogradu, i prim. dr sc. med. dr Zorana Andrić, načelnik Odeljenja za tipizaciju tkiva u Institutu za transfuziju krvi Srbije, koja vodi i Registar davalaca koštane srži Srbije.
1. Šta su toliko pominjane matične ćelije hematopoeze i kako se mogu iskoristiti u kliničkoj praksi za lečenje određenih bolesti?
Matične ćelije hematopoeze su „rodoslovne” (majke) ćelije od kojih nastaju različite zrele ćelije krvi (crvena krvna zrnca ili eritrociti, koji su neophodni za prenošenje kiseonika, bela krvna zrnca ili leukociti, koji su potrebni za borbu organizma protiv infekcije i krvne pločice ili trombociti, koji su potrebni za zaustavljanje krvarenja). Kod odraslih osoba se nalaze u koštanoj srži i u perifernoj krvi, mada značajno manjeg broja, a kod novorođenčadi i u krvi pupčanika. U kliničkoj praksi matične ćelije hematopoeze se mogu koristiti za transplantaciju (alogenu – kada se uzimaju od podudarnog zdravog srodnog ili nesrodnog davaoca; ili autologu – kada se uzimaju od samog bolesnika u određenoj fazi lečenja zloćudne bolesti). U oba slučaja prikupljene matične ćelije hematopoeze služe za oporavak bolesnikove koštane srži nakon primenjene izuzetno jake citostatske i(ili) radio terapije prilagođene prirodi osnovne maligne bolesti. U slučaju alogene transplantacije matičnih ćelija hematopoeze, zloćudnu bolest ne „leči” samo primenjena citostatska i(ili) radio terapija, već i same matične ćelije hematopoeze.
2. Kod kojih bolesti se primenjuje transplantacija matičnih ćelija hematopoeze?
Više od pet decenija transplantacija matičnih ćelija hematopoeze koristi se u lečenju različitih zloćudnih bolesti krvi i krvotvornih organa, kao što su leukemije (akutne i hronične), tumori limfnog tkiva (limfomi), tumori koštane srži (mijelomi), ali i brojnih drugih bolesti, poput aplastične anemije („pustoši” koštane srži), nekih solidnih tumora i autoimunih oboljenja.
3. Na osnovu čega se zna da su matične ćelije odgovarajuće za pacijenta?
Ispitivanje podudarnosti se vrši iz uzorka periferne krvi bolesnika i potencijalnog davaoca određivanjem grupe antigena na belim krvnim zrnima (HLA tipizacija). Samo približno četvrtina bolesnika može imati porodičnog podudarnog davaoca matičnih ćelija hematopoeze, najčešće su to rođeni brat ili sestra. Za ostale tri četvrtine obolelih davaoci se mogu tražiti u Internacionalnom registru dobrovoljnih davalaca. Pored HLA tipizacije, prilikom izbora davaoca u obzir se uzimaju i uzrast, pol i krvna grupa davaoca.
4. Gde smo mi u odnosu na svet po primeni transplantacije matičnih ćelija hematopoeze?
Prva transplantacija matičnih ćelija hematopoeze urađena još 1972. godine u Vojnomedicinskoj akademiji bio je pionirski poduhvat u ovom delu Evrope. Unazad više od tri decenije u ovoj instituciji se rutinski primenjuje transplantacija matičnih ćelija hematopoeze u lečenju najtežih bolesnika sa malignim oboljenjima krvi. U ovoj ustanovi osposobljeni su za sve vidove transplantacije koji se danas sprovode u svetu, o čemu svedoči i punopravno članstvo u Evropskom udruženju za transplantaciju. U Vojnomedicinskoj akademiji alogenom transplantacijom leče se svi adultni bolesnici iz naše zemlje, dok se svi oblici transplantacije za pedijatrijsku populaciju sprovode u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Vukan Čupić” u Beogradu. S obzirom da se transplantacija matičnih ćelija hematopoeze u našoj zemlji sprovodi prema preporukama Evropskog udruženja za transplantaciju, rezultati lečenja u potpunosti su komparabilni sa rezultatima postignutim u drugim svetskim centrima.
5. Da li postoji potreba upućivanja naših bolesnika u inostranstvo radi transplantacije matičnih ćelija hematopoeze?
U našoj zemlji postoje tehnički i kadrovski osposobljeni centri za sprovođenje svih oblika transplantacije matičnih ćelija hematopoeze, kako za adultnu, tako i za pedijatrijsku populaciju. Zahvaljujući izuzetnom entuzijazmu zaposlenih u Registru dobrovoljnih davalaca koštane srži u Republici Srbiji i njihovoj saradnji sa Internacionalnim registrom davalaca iz sveta, od 2013. moguće je uraditi alogenu transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze i onim bolesnicima koji nemaju porodičnog podudarnog davaoca, već matične ćelije dobijaju od izabranog nesrodnog davaoca iz dela svetskog registra. U inostranstvo se upućuju samo oni bolesnici za koje nije pronađen podudaran davalac u delu registra dostupnom našem pretraživanju.
6. Na koji način se matične ćelije mogu uzeti od davaoca?
Matične ćelije hematopoeze (MĆH) se mogu uzeti od davaoca na dva načina. Jedan je iz bedrene kosti. To je mesto gde se kod odraslih osoba stvaraju nove MĆH u kostnoj srži, koja je po izgledu slična krvi i nalazi se u centralnom delu velikih kostiju. Cela procedura traje oko jedan sat i izvodi se u operacionoj sali posebnom sterilnom iglom pod opštom anestezijom. Zbog toga je potrebno da davalac provede dva dana u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi pod nadzorom stručnjaka. Može se pojaviti prolazna lokalna bol, ali rizik od infekcije je zanemarljiv.
Noviji, manje invazivan način je prikupljanje matičnih ćelija iz periferne krvi. Tim putem se krv od davaoca uzima iz vene ruke i kroz sistem za jednokratnu upotrebu odlazi u aparat koji se naziva separator, gde se metodom centrifugiranja odvajaju i automatizovano prikupljaju samo ćelije potrebne za transplantaciju (matične ćelije hematopoeze), a svi ostali sastojci krvi se vraćaju preko sistema u venu iste ili druge ruke. Procedura obično traje nekoliko sati i potpuno je bezbedna po donora, isto kao što je i davanje krvi. S obzirom na to da se MĆH u perifernoj krvi nalaze u malim količinama, neophodno je da se pre početka procedure poveća njihova količina. To se postiže davanjem faktora rasta (kao injekcija tokom pet dana pre početka procedure), koji se naziva faktor stimulacije granulocitnih kolonija. Taj faktor rasta se i inače nalazi u organizmu i reguliše stvaranje belih ćelija u kostnoj srži i njihov prelazak u perifernu krv.
7. Koliko su ove metode komforne po davaoca i da li postoji opasnost po davaoca matičnih ćelija?
Svaki davalac prolazi medicinski pregled za procenu da li je davanje MĆH bezbedno za njega. Iako ceo postupak davanja MĆH ima za cilj lečenje bolesnika, zdravlje i bezbednost davaoca je prvi preduslov! Tokom pripreme za davanje MĆH iz periferne krvi, može se osetiti nelagodnost u kostima i kratkotrajna malaksalost zbog davanja faktora rasta. Ali, i ako se jave, svi simptomi prestaju dan, dva od poslednje doze. Dakle, nije potrebno dodatno vreme za oporavak, mada se kratko nakon davanja MĆH može osećati umor. Najozbiljnija komplikacija za davaoca MĆH iz bedrene kosti može biti reakcija na anesteziju, ali rizik nije ništa veći nego kod bilo koje druge male hirurške intervencije. Medicinska ispitivanja i pregled anesteziologa rade se da bi se otkrili mogući rizici za davaoca tokom opšte anestezije. Tokom nekoliko dana oporavka može se osećati i kratkotrajni umor i nelagodnost u donjem delu leđa na mestu uboda igle kod davanja iz bedrene kosti. Ali, većina davalaca se oseća dobro posle davanja i napušta bolnicu nakon 24 sata. Najvažnije je da se kostna srž stalno obnavlja i u potpunosti se nadoknadi za tri, četiri nedelje.
8. Na koji način se transportuju i koliko dugo matične ćelije mogu da stoje?
U nekim situacijama donirane matične ćelije se mogu zamrznuti za kasniju upotrebu (pohranjuju se u banke matičnih ćelija) ili se uzimaju neposredno pred samu transplantaciju. Postupak doniranja kostne srži se preko Svetskog registra odvija po strogim pravilima, uz zaštitu identiteta pacijenta i donora, koji se nikada ne upoznaju. Davalac daje MĆH u najbližoj, za to specijalizovanoj, ustanovi, a potom se produkt MĆH transportuje do bolnice gde leži bolesnik. MĆH se može transportovati na sobnoj temperaturi ili na temperaturi frižidera, ali sa ciljem da se transplantacija uradi u periodu od 24 do 48 sati od uzimanja. Produkat se nosi u posebnim kutijama sa kontrolom temperature, a transport obavljaju obučeni kuriri.
9. Ko može biti davalac i da li se proverava da li boluje od nekih bolesti, da li je hiv pozitivan...?
U Registar davalaca kostne srži Srbije može da se prijavi svaka zdrava osoba starosti od 18 do 45 godina. Prijavljivanje i davanje MĆH je dobrovoljno, anonimno i neplaćeno. Davalac može da se prijavi u Registar u svakoj službi za transfuziju krvi u Srbiji. Najpre se popunjava medicinski upitnik i formular sa kontakt podacima, a potom se daje mali uzorak krvi (oko 5 ml) iz kojeg se radi HLA tipizacija, odnosno analize koje su neophodne da bi se ustanovilo da li davalac ogovara određenom bolesniku. Međutim, može da prođe neko vreme (nekada i nekoliko godina) dok se davalac ne zamoli za dalju saradnju. Zapravo, mali broj osoba koje se prijave u Registar budu u prilici da daju MĆH zbog toga što je mala verovatnoća da su podudarni sa bolesnikom. Ukoliko neko ima istu HLA tipizaciju, onda je vrlo često i jedini mogući davalac i nada za tog bolesnika da može biti lečen transplantacijom MĆH. Prilikom prijavljivanja u Registar se ne radi provera na HIV, međutim ukoliko je neki davalac u prilici da daje MĆH za određenog bolesnika, tada se uzima novi uzorak krvi i rade se testovi na bolesti koje se prenose putem krvi, kao i testovi za proveru njegovog zdravlja.
10. Šta za nas znači članstvo u Svetskom registru davalaca?
Svetski registar davalaca kostne srži formiran je 1989. godine i sadrži bazu podataka o tipizacijama HLA potencijalnih davalaca MĆH. Broj davalaca se svake godine značajno povećava, tako da se danas u Svetskom registru nalaze podaci za više od 25 miliona potencijalnih davalaca MĆH iz oko 50 zemalja. Institut za transfuziju krvi Srbije u Beogradu, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, osnovao je Registar davalaca kostne srži 2005. godine, koji je početkom 2012. godine postao i deo Svetskog registra. To nam je omogućilo pristup bazi podataka sa velikim brojem davalaca i otvorilo mogućnost lečenja za one koji su oboleli od leukemije i drugih malignih bolesti, a nemaju odgovarajućeg davaoca među članovima porodice. Jer, naći dve iste osobe vrlo je kompleksan proces. Potrebno je ispitati oko milion davalaca, pa mogu proći i godine dok se ne pojavi bolesnik koji je podudaran sa njima. Zato su napravljeni registri koji predstavljaju baze prijavljenih ljudi i onda se donor nađe, recimo, negde u Jermeniji. Podudarnost se može utvrditi kod osoba različite etničke pripadnosti, nacionalnosti, različite boje kože...
--------------------------------------------------------
Matične ćelije iz pupčane vrpce
Vađenje matičnih ćelija iz pupčanika (umbilikalna krv) je bezbolan proces i ne postoji rizik za majku i dete. Zbog toga je porođaj jedinstvena i neponovljiva prilika za prikupljanje matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce. Pohranjivanje matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta najbolje je osiguranje za budućnost. Ukoliko mu ikada u životu budu potrebne matične ćelije za lečenje moći će da koristi svoje vlastite koje mu sto posto odgovaraju, a mogu ih koristiti i članovi uže porodice ukoliko se pokaže da im odgovaraju.
--------------------------------------------------------
Postoji rizik od odbacivanja
Nakon transplantacije pacijent obično dve do tri nedelje provodi u sterilnim uslovima dok matične ćelije ne počnu da se reprodukuju i imunitet krene da se vraća u normalu. Pri tome uvek postoji rizik od odbacivanja transplanta. Da bi se jedna transplantacija nazvala uspešnom, treba da prođe najmanje godinu dana od transplantacije, a nekada i duže, u zavisnosti od pratećih komplikacija. U slučaju povratka bolesti (odbacivanja transplanta), postupak se može ponoviti, ali se rizici uvećavaju.
--------------------------------------------------------
Informacije i na sajtu
Davaocima MĆH se daju detaljne informacije o medicinskoj proceduri i predočavaju mogući prateći simptomi, iako su oni veoma retki. Davalac kroz razgovor sa stručnjacima i putem pisane brošure odlučuje na koji način želi da da MĆH. To se u našoj zemlji radi samo u dve specijalizovane ustanove, na VMA i Institutu za majku i dete u Beogradu, pod nadzorom tima stručnjaka sa iskustvom u radu sa davaocima. Svaka osoba koja želi da se prijavi u Registar može da se informiše o tome šta znači biti davalac kostne srži, o načinima davanja, proceduri i mogućim rizicima davanja MĆH, kao i o mogućim ishodima transplantacije, a sve neophodne informacije dostupne su u pisanim brošurama i na internet stranicama Registra (www.rdks.org.rs).
