Izvor: Glas javnosti, 09.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatiborske krstonoše!
Meštani Jablanice, sela na samom kraju Zlatibora, bliže bosanskim planinama, juče su se, na drugi dan Trojica, u seoskoj crkvi i po raskršćima, po zaseocima, ceo dan Bogu molili da spase narod i njihovu letinu „od oluja, od grada, od potopa, i od svake druge nevolje“. - Krenulo ljeto naplašito, malo malo pa zagrmi, malo, malo pa se na selo stušti oluja... Danas je dan na koji se od vajkada Bogu molimo da nam spase ljetinu, stoku, da i nas same poštedi... Do sada nismo imali grada, u Boga >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << se nadamo da će nas poštedeti i čitavog ljeta - ispričao nam je juče ujutru, na brdu iznad sela Miloš Đerić (75), pošto se pomolio Bogu i stavio šajkaču na glavu.
Selom su od ranog jutra, posle molitve u crkvi, krenuli krstonoše, na konjima, sa crkvenim zastavama i krstovima, kroz polja žita i krompira, kroz njive i livade...
- Zorom smo se jutros u crkvi, svi zajedno, Bogu pomolili za ovo selo, za narod, za sve koji ovde žive, za blago podneblje, za izobilje zemljinih plodova, za one koje putuju, boluju, stradaju... Onda smo s krstovima ispred krenuli kroz selo, od zaseoka do zaseoka, od raskršća do raskršća, da kud krostonoše prođu, tu rodi i njiva i livada - kaže jablanički paroh otac Miroslav.
Krstonoše su kroz Jablanicu išle do 1947. godine, a posle toga još koju godinu tajno.
- Posle, komunisti zabranili, zapretili kaznom od pola godine zatvora onome koga uhvate da kroz selo nosi krst i zastavu, pa je narod morao da ustukne. Pre dvadesetak godina obnovili smo stari običaj i, kako mi radimo, tako nas Bog i čuva, od svake nevolje - pričali su juče meštani.
U zaseoku, visoko iznad sela, na mestu Prisad, na raskršću kraj drvenog krsta, koji na tom mestu stoji od starih vremena, meštani su juče ujutru, kako Bog miluje, i kako nalažu običaji, krstonoše dočekali sa sofrom, vinom i rakijom, jagnjećim pečenjem, pršutom...
- Danas nam je i seoska slava, okupljamo se ovako na još sedam mesta u selu, na sedam raskršća, narod spremi i iznese ko šta može i ovako mi poštujemo i praznujemo naše slave, Boga i sve svece - kaže stari Miloš Đerić.
Za sofru, odmah ispod krsta, najpre posedaju krstonoše, onda gosti, pa seoski domaćini. Domaćice, one koje su spremile hranu i donele je na raskršće, odmaknu se malo u stranu, posedaju na klupe i čekaju...
- Mi ćemo za sofru kad krstonoše i naši domaćini završe ručak. Takav je običaj i mi to poštujemo - kaže Milojka Slović iz Jablanice.
Pored sofre sviraju trubači, seoski momci i mlađi domaćini, iz glasa pevaju „vetar duva sa Previje, nema moje Anđelije...“ Okolo se okupi čitavo selo, i staro i mlado, i deca i najstariji meštani...
- Ovo je jedan od najlepših dana i za mene i za porodicu. Ovde mi žive roditelji, a ja sa sinovima Stefanom i Dušanom i suprugom iz Čačka redovno dođem da deca vide krstonoše, a svi zajedno da se vidimo, sretnemo sa rodbinom, prijateljima, komšijama - kaže Željko Tomović.
Kad se kod krsta na Prisadu završi molitva i ručak, krstonoše dohvate zastave i krstove, uzjašu konje i krenu dalje, do sledećeg zaseoka. Na čelu sveštenik Miroslav, za njim, na konju, stari LJube Bujić, koji sam živi na planini, na brdu zvanom Orlić, u kolibi, i čuva svoju kravicu, za njima ostali...
Kad malo odmaknu, iz kolone krstonoša začuje se pesma, mila i blaga, ista kao i letnji dan u kome Jablaničani slave svoju seosku slavu i Bogu se mole da im poštedi grada i potopa, oluje, prvo stoku i letinju, a onda i njih same...
