Izvor: Story, 10.Okt.2015, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Životna priča- Sonja Savić: Moć intelekta u senci poroka
Dvadeset trećeg septembra navršava se sedam godina otkako je preminula Sonja Savić, jedna od najtalentovanijih glumica s ovih prostora koju su u smrt odveli narkotici. Ostala je upamćena kao umetnica koja je rušila tabue i devojka iz grada sa tragičnom sudbino
Sonja Savić, foto: Story press
Prva asocijacija na dokazanu filmsku zvezdu Sonju Savić jeste da je ona nezvanični borac za pravdu na beogradskom asfaltu. Neuporediva sa bilo kim i neprilagođena >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << u odnosu na druge, važila je za urbanu ikonu.
- Sonja je ekstrem. Kad se setim te generacije, mnogo njih već je otišlo i nažalost platilo cenu jednog vremena. Ne mogu da odvojim okolnosti u kojima smo živeli od tog osećaja reflektovanog kroz film Oktobarfest i autentične živote mojih prijatelja koji više nisu s nama. Nisu to samo sebične, egoistične žrtve narkotika. Neki jesu, ali ovi ljudi koje sam znao bili su intelektualno dovoljno moćni da im tako nešto bude bekstvo od realnosti. Reč je o jakim kreativcima, među kojima je bila i Sonja, koji su osećali vreme i ono što ih je tada pritiskalo – rekao je Svetislav Bule Goncić u intervjuu za Story, glumac koji je bio Sonjin kolega sa klase. I mnogi drugi priznati umetnici danas veličaju lik i delo ove autentične glumice.
- Zaista sam na neki način počeo da učim od nje pravu poziciju igre sa kamerom – govorio je Rade Šerbedžija, dok je Dragan Nikolić konstatovao: Meni se čini da je ona sebi dala prevelik zadatak. Pored ovih, u dokumentarnom filmu Sonja Zoran Kostić Cane iz Partibrejkersa kaže: Njena socijalna uloga bila je da diže frku.
BRZO JE PORASLA
U zvaničnoj biografiji Sonje Savić piše da je rođena 1961. godine u Čačku. Takođe, stoji da je dobitnica nekoliko važnih glumačkih nagrada, da se bavila režijom i aktivno učestvovala u različitim avangardnim projektima. Njen otac Milovan bio je inženjer, a majka Mikaina sudija u lokalnom sudu. Sonja je osnovnu školu završila kao đak generacije.
- Bila je veoma samostalno dete i mi smo to poštovali. Rano je počela da ide na snimanja, znao sam da je tamo pušila, ali pred nama nije. Često sam imao utisak kako je brzo porasla jer sam zbog posla stalno bio na putu. Radio sam kao inženjer u Progres investu i dolazio sam kući samo na nekoliko dana. Prepakovao bih kofer, a onda ponovo odlazio na aerodrom. Nisam morao da brinem, radila je ono što je volela i bila je veoma uspešna u tome. Ali, vremena su se, na našu veliku žalost, drastično promenila. Sonja je počela mnogo da puši – rekao je glumičin otac Milutin Savić svojevremeno za dnevni list Blic.
DRVO ŽIVOTA
Glumu je izabrala kao svoju večnu istinu. Nа Fаkultetu drаmskih umetnosti u Beogrаdu diplomirаlа je 1982. godine, u klаsi profesorа Minje Dedićа. Njene kolege bile su poznati glumci: Svetislаv Goncić, Brаnimir Brstina, Žаrko Lаušević, Zorаn Cvijаnović i mnogi drugi. Debitovala je pred kamerama krajem sedamdesetih, kao tinejdžerka u ostvarenju Leptirov oblak, da bi se osamdesetih u filmovima Živeti kao sav normalan svet, Una, Šećerna vodica, Davitelj protiv davitelja, Balkanski špijun i Čavka, potvrdila kao glumica neprevaziđenog talenta. Te osamdesete godine, u bivstvovanju Sonje Savić bile su drvo života, kako je govorila. Pripadala je novom talasu beogradskih umetnika, zajedno sa Milanom Mladenovićem i Ivicom Vdovićem Vdom, članovima rok sastava Ekatarina Velika.
- Trojica prijatelja iz moje generacije, Ivica Vdović na prvom mestu, Vlajko Lalić i Miodrag Stojanović Fleka, sva trojica su preminuli, Bog da im dušu prosti. Mislim da su se predstavili u sefirotskom svetlu Gospodu, hvala im na tome, ali i zbog toga što su promenili Beograd. Svaki na svoj način: jedan u samoći, drugi perkusiono-harmonski, a treći zato što je otvorio Likovni klub Akademije i kasnije napravio Radio B92 – rekla je Sonja tokom gostovanja u Kragujevcu 2007. godine.
KORAK ISPRED VREMENA
Ono što u zvaničnoj biografiji Sonje Savić nije zabeleženo jeste to da je ova glumica neuobičajenog izraza uzdrmala kulturnu sredinu svojim ponašanjem, kretanjem, načinom govora, mimikom i gestikulacijom. Sve do poslednjeg dana života, ostala je simbol tihe pobune i dokaz kako je i u srcu velikog grada moguće ostati svoj i osoben.
- Ovde sam sve vreme pokušavala da održim urbanu kulturu, ali to niko ne primećuje. Znam i da se reforma kostima, šminke i mizanscena na filmu tokom osamdesetih može pripisati Sonji Savić, pa opet nikom ništa. Suknja od skaja i sako na golo telo nisu se pre mene nosili, bojila sam tušem nokte u crno zato što takvog laka nije bilo. I još nešto – do 45. godine nisam dobila ozbiljan honorar za svoj rad. Mada, u alternativi i ne može da se očekuje novac – rekla je u intervjuu koji je 2006. dala nedeljniku Vreme. Sonja je velikom brzinom citirala znane i neznane mudre ljude, pravila paralele kojih bi se i filozofi postideli, ne mareći pritom da li će je neko razumeti. Sa grupom beogradskih umetnika devedesetih godina osnovala je grupu Supernaut koja se borila protiv umetničkog establišmenta Srbije i često je objašnjavala kako nije mogla se snađe u haosu koji je nastao na ovim prostorima.
- Ma nisam izlazila iz kuće, šta da vam kažem. I kad odlučim da prošetam, ne mogu da verujem šta se dešava. Ne znam šta me više plaši: automobili, narečja... Ovo su hipnotička vremena. Kamera, ova mala naprava, mnogo otkriva i isto toliko krije. Objektiv je najstariji i on kolo vodi, a mikrofon je opasan jer mogu da ga koriste hohštapleri i mafioze – konstatovala je gostujući u jednoj radijskoj emisiji.
OSOBENA I SVOJA
Bila je borac za iskrenu alternativu na pozornici i bavila se očuvanjem kosmopolitskog duha. Zbog toga je bila neshvaćena, pogotovo u Beogradu. Nije skrivala kako se odlično oseća u Sloveniji gde je nekoliko godina živela i radila. Tamo su je tretirali kao zvezdu.
- Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem, pojma nemam. Da nije bilo Slovenije, ne bih preživela devedesete, a isto važi i za ovo vreme – rekla je u jednom od poslednjih javnih nastupa kada je otkrila i svoje želje:
- Volela bih da dobijem sredstva i napravim samo još jedan savremeni sajber mjuzikhol koji bi prerastao u klabing, ali ovaj grad izgleda da nema afiniteta prema meni. Često čujem da da govore kako sam ekscesna ličnost, mada kad radim nikad nisam takva, pitajte koga hoćete.
O tome da je bila iskonski profesionalac, ali i umetnik koji sledi svoje principe, svedoče reči njenog oca:
- Ona je s vremena na vreme dolazila kod nas. Ponekad bi ostajala pet-šest dana, ali stalno je žurila da se vrati u Beograd. Plašila se da će joj neko ponuditi angažman, a ona neće biti tamo. Umela je da bude i veoma tvrdoglava. Sećam se da nije prihvatila angažman za neke TV serije, govorila je kako neće da radi za Miloševićevu televiziju. Nismo je ubeđivali. Znam i da joj je Dejan Mijač ponudio pozorišnu ulogu, ali i to je odbila – rekao je svojevremeno Milutin Savić.
JEDNA VELIKA LJUBAV
Kao i mnoge njene vršnjakinje, maštala je o udaji i deci sa priznatim džez muzičarem Vlajkom Lalićem. U njega se zaljubila još kao petnaestogodišnjakinja i on je bio njena prva, najveća ljubav. Razdvojila ih je njegova prerana smrt 1990. godine kada se utopio na jedrenju tokom velike oluje.
- Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću se udati i zasnovati porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav, ali otkako je on otišao iz mog života kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom – istakla je za naš magazin u intervjuu iz 2007. godine. Gostujući u TV emisiji Balkanskom ulicom, rekla je:
- Nekada sam htela i da se udam, da budem konzervativna, da imam decu. Nisam jurila frajere, a proglasili su da imam sidu i kako se drogiram. Bože oprosti, sačuvaj i sakloni. Možda sam u drugoj polovini života postala to što su želeli.
O svojoj velikoj ljubavi, na sebi svojstven način pričala je i u već spomenutom intervjuu tokom gostovanja u Kragujevcu.
- Mene je Vlajko molio da budem čovek. Na kineskoj novčanici princeza gleda razumno, što je muški princip, a princ nekako nežno, što je ženski princip. Znači, tek kada su zamenili principe, oni su postali jedno, srodne duše. U njihovoj tradiciji monasi su pisali knjige kako bi se pronašle srodne duše, odnos princ i princeza. Naš narod je primitivan i mi smo u tajni raseljenja. To je ono kao kad Mojsije baci narod u pustinju – opisala je glumica.
TAMA I SAMOĆA
Njen privatni život obeležili su problemi sa heroinom i odbacivanje bilo kakvih tabua. Sonja Savić preminula je 23. septembra 2008, u četrdeset osmoj godini, od prevelike doze droge. Pronađena je mrtva u svom stanu u Kursulinoj ulici u Beogradu, a mada su lekari Hitne pomoći pokušali da je reanimiraju, nisu uspeli da je spasu. Sahranjena je u rodnom selu Donja Gorevnica, a komšije njene majke Mikaine rekle su dnevnom listu Kurir kako se ne sećaju da je iko od kolega posetio grob. Ni na sahrani nije bilo glumaca, osim Dare Rančić. Nerazumevanje na koje je nailazila tokom života, nastavilo se i posle smrti. Opraštajući se pismom od Sonje Savić, režiser Miloš Radivojević ocenio je da je ona pružala otpor ubuđalom svetu, a ta pobuna išla je isključivo na njenu štetu. Njegov kolega Puriša Đorđević to je sublimirao rečima: Ni Bog ni Srbija nisu imali razumevanja za Sonju. Glumičina majka, posle smrti svoje ćerke, rekla je kako nije tačno da je Sonja Savić živela u stanu u kojem nije bilo ničega.
- Ona je imala jedan veliki dušek na kome je obožavala da leži, čita ili gleda televiziju. U radnoj sobi montirala je svoje filmove na kompjuteru i živela je skromno. Bila je jednostavna devojka i nije tražila mnogo. Niko nas nije pitao da li nam treba pomoć, gde ćemo je i kada sahraniti. Ali, nama više ništa i ne treba, mi smo izgubili sve što smo imali – rekla je Mikaina tada i dodala:
- Cela javnost misli da je bila težak narkoman i kako je konzumirala narkotike. Sigurno nije jedina iz te branše, ali samo su našu Sonju razapeli na krst. Mnoge njene kolege umrle su za kafanskim stolom, ali niko nije ni spomenuo da su bili teški alkoholičari. Koliko ja znam i alkohol je porok. Od čega je ona mogla da se drogira kad je od nas tražila novac za preživljavanje? Zašto je naša ćerka jedina kojoj se i posle smrti zaviruje u privatni život kad su sve druge slavili?
KO JE ŽUT, KO JE BEO
Sonja nije imala problem da govori o narkoticima.
- Ne, nisam je konzumirala, osim u društvu u kojem se droga uzimala uz alkohol. An ženeral. Jedino kanabis može da me pomeri u neke više sfere i otvori me za slavljeničko osećanje ovog bednog i jadnog sveta. Ovde se protura đubre od droge kao narkotički trend. Ambrozije su se koristile za ceremonije u starim civilizacijama za najviše aristokratske rodove. Za drogu treba novca. Pogledajte ko je žut, ko je beo. To piše na licu svakog narkomana, ali ljudi vole da slušaju policiju. Narkomanija je širom Srbije projektovana za vreme rata. Doneli su je vikend ratnici i njima je droga davana da bi zaboravljali na strah i jurišali. Ali, po povratku u grad, oni su postajali dileri. Javna tajna je da je devedesetih država proizvodila heroin i masovno ga prodavala. Deca propalih vojnih lica i milicionera prodavala su nam benzin i heroin. Vreme je za hajdučiju, i to mentalno-astralnu – rekla je za Kurir, u godini u kojoj je preminula.
ONA UOPŠTE NIJE LUDA
Ova glumica jedinstvenog izraza, za sebe je tvrdila da je pripadala pank generaciji. To su, kako je isticala, bili talentovani ljudi koji su govorili ono što drugi misle, a ne smeju da kažu.
- Ljudi su se sakupljali po stanovima. I onda, posle šest godina naši roditelji poludeli su zbog praznih frižidera. Zahvaljujući Fleki, dobili smo taj Klub likovne Akademije gde smo se družili. Tu su s jedne strane bili Idoli, a s druge Ivica Vdović. Tada smo napravili televizijski film Jug-jugoistok, vodič kroz Beograd. I tu ima jedna rečenica: Ona uopšte nije luda, samo je predstavnik naše kinematografije koju je neko rešio da podvuče pod tepih, jer su nekadašnji trubaduri i pesnici postali vodeći državnici – prokomentarisala je Sonja u intervjuu iz 2007. godine.
Piše: Stefan Tošović
