Izvor: Glas javnosti, 03.Jun.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život ravan podvigu
Samo jedan neprimereni lekarski komentar, izrečen pre više od pola veka, bio je dovoljan da potpuno promeni život Milke Petrović (67) iz Sinjca kraj Bele Palanke. Starica, naime, živi sa ugrađenom gastrostomom, otvorom i plastičnim crevom na stomaku i želucu, preko kojih se, zbog trajnog oštećenja jednjaka, hrani više od tri decenije. Milka se priseća da je, posle operacije i opaske lekara da je „debela kao svinja i da ne može da joj pronađe slepo crevo“, odlučila da smrša. Dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << godine je svakog dana pila čašu sirćeta i izbegavala hranu, da bi na kraju popila i manju količinu žive sode, koja joj je trajno oštetila jednjak.
- Komentar lekara, koji mi je te 1955. godine operisao slepo crevo, jako me je povredio. Prestala sam da jedem i počela da pijem sirće. Radila sam u to vreme mnoge teške seoske poslove, po ceo dan bila na njivi i onda sam u jednom trenutku malaksala. U svojoj 17. godini popila sam manju količinu žive sode, posle čega sam se pune dve godine lečila na klinici u Nišu- priča Milka i dodaje da je, u trenutku kada je dobila uput za Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu, gde ju je operisao čuveni doktor Isidor Papo, bila teška samo 27 kilograma.
Doktor Papo joj je 1962. godine ugradio stomu, preko koje se hranila, a potom je imala i nekoliko operacija jednjaka. Godinama se tako hranila, pa se vremenom prva stoma zatvorila, a doktori sa VMA su joj 1980. godine ugradili novu, koju ima do dana današnjeg. Milka Petrović objašnjava kako hranu i vodu uzima isključivo preko stome, dok vodu u usta sipa samo povremeno, da ih ispere.
- Imam levak, koji stavim na ovo crevo i tako sipam hranu, vodu ili sok. Tako se hranim već decenijama. Sama spremam hranu, jer ona mora da bude meka. I bilo mi je dobro doskora, ali u poslednje vreme osećam tegobe. Posebno mi je teško noću, jer sedeći spavam- priča Petrović.
Milka u Sinjcu živi sa suprugom Mladenom. Poslednjih deset godina nemaju struju, koja im je isključena zbog duga, pa uveče pale sveću. NJihova kćerka sa porodicom živi u obližnjoj Beloj Palanci. Milka više ne može da radi u polju kao nekad. Brzo se zamara, a i kućni poslovi joj padaju sve teže. Poslednjih godina ide na pregled kod doktora Nebojše Veličkovića, koji joj, kad vidi da je malaksala i da ne može da hoda, a da stomak ne prima hranu, daje infuziju.
- Doktor se uvek čudi da neko sa stomom može da živi tako mnogo godina- kaže Milka, dok doktor Veličković, hirurg u pirotskoj bolnici koji radi i u Domu zdravlja u Beloj Palanci, priča da je Milka medicinski fenomen.
Jer, kaže, živeti više od 30 godina u selu, u neadekvatnim uslovima i hraniti se na takav način, stvarno je ravno podvigu.
- Taj slučaj još nije prezentovan u širim medicinskim krugovima, ali se spremamo da napišemo jedan rad o tome. Milka je fenomen, jer obično takvi ljudi kratko žive. Iako ima prve znake smetnji na srcu, povišen pritisak i oštećenje pluća, ona je izuzetno hrabra i uporna žena, koja se s tim uspešno bori-ističe doktor Veličković.
