Izvor: B92, 08.Feb.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žitaricama protiv zagrevanja
London, Kuala Lumpur -- Kukuruz i pšenica sa većim koeficijentom odbijanja svetlosti (albedo) značajno bi usporili globalno zagrevanje, tvrde biolozi sa Univerziteta u Bristolu.
Podsećajući na ranije projekte protiv globalnog zagrevanja - od montiranja gigantskih ogledala za odbijanje sunčeve svetlosti, do rasejavanja kreča koji vezuje ugljendioksid i bezbedno pada na zemlju u obliku krede, pa i bojenja svih krovova na svetu u belo, oni tvrde da svi imaju zajedničku manu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - da su za njihovu realizaciju potrebna velika finansijska sredstva.
Naučnici bristolskog univerziteta ukazuju da je mnogo jeftinije ponuditi farmerima da jednu sortu pšenice i kukuruza zamene drugom, pa čak ih i stimulisati kreditima za kupovinu drugog semenskog materijala.
Krediti se i tako odobravaju, samo što farmeri sami biraju seme. Osim toga, neophodna su samo sredstva za uzgoj nekoliko novih sorti kultura sa još većim albedo, navodi časopis "Kjurent Bajolodži ".
Koristeći podatke snimaka iz kosmosa, naučnici su proračunali da će setvene površine u Severnoj Americi i Evropi (uključujući i zapadni deo Rusije) biti dovoljne da se prosečna godišnja temperatura planete Zemlje za godinu dana smanji za 0,1 odsto Celzijusa.
U poslednjih sto godina prosečna temperatura je porasla za 0,7 stepeni, što je već rezultiralo katastrofalnim procesima topljenja večnog leda na Arktiku, nestankom brojnih morskih i rečnih stanovnika, pomeranjem opasnih infekcija na sever.
Primenom projekta u pojedinim regionima, temperatura bi u letnjem periodu mogla da se smanji i za ceo jedan stepen Celzijusa.
Rukovodilac istraživačkog tima Endi Ridžvel u isto vreme ukazuje da ovaj projekat ne negira druge, koje je svetska zajednica već odobrila, kao što je smanjenje emisije štetnih gasova ili proizvodnja biogoriva.
Klimatske promene ugrožavaju ribarstvo u Africi
Afričke zemlje biće najteže pogođene lošim uticajima klimatskih promena na ribarstvo - od oštećenja koralnih grebena (u kojima se mreste mnoge vrste riba) do obimnih rečnih poplava u budućnosti, koje bi mogle da poremete riblji fond u rekama i jezerima, upozorio je Svetski centar za ribu.
Ovaj centar, čije je sedište u Maleziji, procenio je mogućne posledice globalnog zagrevanja na ribarenje u 132 države sveta. Zaključak je da će klimatske promene najviše pogoditi ribarstvo u Angoli i Demokratskoj Republici Kongo, prenosi Rojters.
Dve trećine od 33 zemlje koje su ocenjene kao najugroženije nalaze se u Africi, a većina preostalih u Južnoj Americi i Aziji. Glavni izuzetak je Rusija, u kojoj je ribarstvo vrlo važna privredna grana. Ova zemlje je na trećem mestu liste najugroženijih.
Među zemlje kojima prete najteže posledice ubrojane su od afričkih i Mauritanija, Senegal, Sijera Leone, Mali, od južnoameričkih Peru i Kolumbija, a od azijskih Bangladeš, Pakistan i Vijetnam.
Ranjivost tih zemalja je procenjena ne samo na osnovu očekivanog uticaja klimatskih promena na riblji fond, već i na osnovu značaja koje ribarenje ima za njihovu privredu i prehranu stanovništva, kao i na osnovu materijalnih i drugih sredstava kojima one raspolažu da bi se prilagodile tim promenama ili ih ublažile.
Širom sveta, više od 2,6 milijardi ljudi dobija iz ribljeg mesa najmanje 20 odsto potrebnih proteina. U mnogim od zemalja koje su najugroženije klimatskim promenama, važnost ribe u ishrani je još veća.
U studiji nema podataka o desetinama zemalja, uključujući i mnoge ostrvske zemlje u Pacifiku i u Indijskom okeanu.
Šef Svetskog centrar za ribu Stiven Hol ističe da bi njihov izveštaj mogao da podstakne države da razmisle o tome kako da najbolje zaštite svoje ribarstvo.
On je preporučio ugroženim zemljama da pokušaju da malo više diversikfikuju privredu, odnosno da se ne oslanjaju previše na ribarstvo.
