Izvor: Story, 23.Avg.2015, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Željko Samardžić: Na moru svi problemi nestaju
U svojoj kući u primorskom mestu Dobroti, gde provodi celo leto, pevač Željko Samardžić iskreno priča o svemu što ga ispunjava, četiri decenije dugom braku s Majom, načinu na koji vaspitava unuke i odnosu sa zetovima.
Željko Samardžić, foto: Dragan Kadić
Ima skoro dve decenije otkako je Željko Samardžić (59) postao jedan od najvoljenijih pop pevača u regionu. S takvom podrškom publike grabi dalje, u nove poslovne izazove kojima prethodi dugi porodični >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << odmor na moru. U njemu trenutno uživa u svom domu ušuškanom u Dobroti, malom mestu u Boki Kotorskoj. Društvo mu prave supruga Maja (56), ćerke Sanja (36), Danijela (32) i Minja (25), kao i unuci Nina, Luka i Aleksa. I dok raspevani barba uveliko planira proslavu šezdesetog rođendana koja je zakazana za 3. Oktobar, kada planira da objavi i novi album, ovog leta odlučno radi samo one stvari koje ga čine istinski srećnim. Ispunjen takvim emocijama nakratko je promenio i svoj fizički izgled.
Story: Odlučili ste da pustite bradu. Znači li to da s njom dolazi i određena mudrost?
- Na odmoru smo, pa eto, dao sam sebi malo oduška, a kažu da mi ne stoji loše. Ako je u bradi mudrost, moraću uskoro da se pomirim s njenim gubitkom.
Story: Kako su vaši unuci reagovali na vaš novi letnji imidž?
- Nina me s vremena na vreme češka po bradi dok je uspavljujem. Luka i Aleksa već su se navikli i šale se sa mnom: Barba, ima li ribe? U vezi sa onim Đurinim skečom iz Audicije: Uvatil hobotnicu i da je sedam kil bil u njoj!
Story: Na šta vas inspiriše leto?
- To je moje najdraže godišnje doba i da je moguće, sad bih potpisao da traje večno. Ali, kao što mi nije pošlo za rukom da zaustavim januar, tako ne bih uspeo ni sa julom i avgustom. (Smeh) More, leto i Kotor za mene su magična kombinacija koja čini da se predivno osećam. Od trenutka kada otvorim oči s prvim zracima sunca, pa do kasno u noć sva moja čula ispunjena su na jedan poseban način.
Story: Kako provodite vreme na moru?
- Cela moja porodica provodi dva letnja meseca u Dobroti, tako da sam posvećen njima. Svakodnevno ih vozim brodićem na neka lepa mesta za kupanje, a pošto nisam baš neki ljubitelj brčkanja, ja pecam ili malo proćaskam uz kaficu sa svojim prijateljima Kotoranima Dragom, Banjom... Septembar je mesec kada se moji vraćaju u Beograd svako svojim obavezama, a ja koliko mi posao bude dozvoljavao, uživaću u onome što je moja pasija – pecanju. Tada je Boka najlepša, a Miholjsko leto ovde zna da zagazi duboko u oktobar.
Story: Zbog čega ste baš Dobrotu izabrali za vašu letnju oazu?
- Nisam siguran u to da li sam izbrao ja nju ili ona mene. Nekako smo se sreli baš tu – zaliv i ja, i vrlo brzo rodila se ljubav koja traje, evo, skoro dvadeset godina. Čini mi se da s vremenom postaje sve jača i neraskidivija.
Story: Volite li ponekad da se osamite poput pravih moreplovaca?
- Volim da isplovim i sam, ali tada se najčešće nadmudrujem sa cipolima i namazanim oradama ili muški borim sa žilavim hamama.
Story: O čemu razmišljate u tim trenucima?
- Kad je bonaca i sve se smiri, misli znaju nekontrolisano da odlutaju u svim pravcima kao da se klizaju po glatkoj površini mora. To je moja nirvana u kojoj uživam i svi problemi tada gube svoju težinu.
Story: Na koji način provodite vreme sa unucima?
- Moram priznati da su Luka i Aleksa moja desna ruka. Pomažu mi oko pripreme mamaca, a ja im pokazujem neke moje pecaroške fore. Dobro se zabavljamo.
Story: Da li supruga Maja i vi, kraj Luke, Alekse i Nine proživljavate novu mladost?
- Njih troje učinili su naše živote lepšim, bogatijim i interesantnijim. Svi koji imaju unučad znaju o čemu govorim.
Story: Slažete li se s tim da su bake i deke oni čija je uloga da razmaze unuke? Da li vas ćerke kritikuju zbog toga?
- Uvek sam ja taj koji prima kritike i to s razlogom. Šta da radim kad sam slab na njih i ne mogu da podnesem da plaču zbog bilo čega? Nisam verovao da se unuci toliko vole, nek su živa i zdrava sva deca sveta svojim bakama i dekama.
Story: Čemu su vas naučili unuci?
- Svakodnevno me uče koliko malo treba za sreću. Njihova blizina jedna je od sitnica koje me usrećuju.
Story: Kako se slažete sa zetovima? Da li ste s njima izgradili drugarski odnos?
- Nemam loših iskustava sa zetovima. Imaju svoje živote, familije, ako nešto zapne, tu sam da pomognem. Svako treba da se bori za svoje mesto pod suncem, naravno na način koji njima odgovara. Uglavnom se borim za svoje ćerke i za njih bih i život dao, a moji zetovi to dobro znaju.
Story: Kako biste opisali sami sebe?
- Uh, nisam dovoljno mudar čak ni sa ovom bradom da to sročim u jednu ili nekoliko rečenica, a malo bi mi bilo i neprijatno. Više volim da čujem kako me drugi ljudi vide. Valjda je to i objektivnije. U svakom slučaju, ovde ostajete bez odgovora.
Story: A kako vas opisuje supruga?
- E, to treba nju da pitate. Mislim da biste dobili iskren odgovor. Nas dvoje čitamo se između redova i pre i posle svake izgovorene rečenice znamo koliko se volimo, zajedno sa svim našim vrlinama i manama.
Story: Kako biste danas opisali svoju bračnu zajednicu?
- Kad smo krenuli u tu avanturu sa svojih dvadesetak godina, slušali smo samo ono što nam je srce govorilo i ponosan sam na to gde nas je ono dovelo. Moja Maja i ja uživamo u porodičnoj sreći.
Story: Postoji li neka pesma koja je na neki način uticala na vaš život?
- Sipajte mi još jedan viski numera je s kojom sam otvorio jedno novo poglavlje svoje muzičke karijere i njoj pripada počasno mesto. Posle su se dogodile mnoge dobre, veoma slušane i voljene pesme, ali Viski i Budvanski festival 1995. godine ipak su početak moje muzičke i životne priče.
Story: Kako napredujete s radom na novom albumu?
- Mislim da će ovo biti do sada moj najživlji i najbolji CD. Moram da se pohvalim da pesme zvuče odlično i veoma sam zadovoljan ovom fazom rada. Moj kum Miroslav Stolica svakodnevno radi na aranžmanima i planiramo da uskoro počnem s pevanjem. Nikada do sada nisam imao toliki broj saradnika, autora, muzičara, među kojima i nekoliko stranaca sa ozbiljnim referencama i siguran sam da će se to i te kako čuti na novim pesmama. Za sada spremamo 16 numera i još nisam siguran da li će se sve naći na novom albumu ili će neke možda ostati za neku narednu priču. Sve su u konkurenciji i svaka mi je draga na svoj način. Izuzetno mi je stalo da 3. oktobra, na svoj rođendan, promovišem novi dupli album i na taj način mojoj publici poklonim ono najbolje što mogu da uradim.
Razgovarao: Danilo Mašojević
