Izvor: Politika, 28.Avg.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravije, ukusnije, isplativije
Proizvodnja hrane na prirodan način je u svetuozbiljan i već razvijen posao, za koji Srbija, doduše, ima dobre preduslove, a ipak za to koristi samo 0,3 odsto površina
Srbija je „dušu dala“ za proizvodnju organske, prirodno uzgajane hrane: prema nekim procenama, čak 80 odsto zemljišta je plodno tle za ovakve useve. Ali, dok je u svetu proizvodnja organske hrane ozbiljan i već razvijen posao (ne samo zbog tražnje koja ni izbliza ne zadovoljava ponudu, već i zbog smanjenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zagađenja iz poljoprivrede, očuvanja vode, zemljišta i razvoja ruralnih područja), kod nas je samo 0,3 odsto površina iskorišćeno za ovaj vid poljoprivrede. Zato je u Srbiji i proizvodnja organske proizvodnje 13 puta manja od evropskog proseka! Doduše, situacija se polako popravlja.
U Srbiji su se prvi, malobrojni „organski proizvođači“ zvanično pojavili devedesetih godina prošlog veka, a Zakon (treći po redu) kojim se reguliše proizvodnja organske hrane, ovoga puta harmonizovan sa Zakonom EU, usvojen je maja 2010. Bila je, dakle, prilično smela izjava Branka Čičića, predsednika Fonda „Organska Srbija”, data pre tri godine, da je „Srbija krenula krupnim koracima u organsku proizvodnju!“, ali i vizionarska jer je Ministarstvo poljoprivrede već počelo da subvencioniše ovu granu poljoprivrede.
Na prirodan način u našoj zemlji se najviše gaje povrće, voće i žitarice, ali i meso, sir i mleko. Većina organskih proizvoda se izvozi, pre svega zato što su za većinu domaćih kupaca preskupi (cene su do 40 odsto više od običnih jer je i proces proizvodnje skuplji i komplikovaniji) ali i zato što je u inostranstvu tržište organske hrane mnogo razvijenije, pa se na njoj može dobro zaraditi, na primer, krompir je čak duplo skuplji.
Koja je osnovna razlika između konvencionalne i organske proizvodnje hrane? Ona prva se zasniva na intenzivnoj obradi zemljišta, gajenju samo jedne vrste na većim površinama, primeni mineralnih đubriva, hemijskoj kontroli korova, štetočina i bolesti i genetičkoj manipulaciji gajenim biljem, asve to ima za cilj povećanje produktivnosti. Nove tehnologije su tako zaista doprinele uvećanju prinosa, čak ih i učetvorostruče. Ali nekontrolisana primena agrohemije, teške poljoprivredne mehanizacije u obradi zemljišta, kao i narušavanje prirodnih procesa, ozbiljno su ugrozili životnu sredinu. Pritom je smanjena i nutritivna vrednost dobijenih proizvoda.
Zato se razvila organska (ekološka, biološka) poljoprivreda. Njen osnovni cilj je proizvodnja kvalitetne hrane bogate nutritivne vrednosti, razvoj održive poljoprivrede uz očuvanje ekosistema, održavanje i povećanje plodnosti zemljišta gajenjem leguminoza, zelenišnog đubriva, primene komposta i stajskog đubriva, sa obaveznim plodoredom... Podrazumeva se održavanje genetske raznovrsnosti agro i ekosistema, kao smanjenje svih oblika zagađivanja koji mogu da budu posledica poljoprivredne proizvodnje.
Za dobijanje „organskog mesa“ potrebno je za stoku obezbediti organsku hranu, voditi računa o kvalitetu vode, o materijalima od kojih se prave objekti za te životinje... I sve to mora biti urađeno po međunarodnim standardima, dokumentovano, sertifikovano i spremno da u svakom trenutku, u svakoj fazi procesa („od njive do trpeze“) prođe strogu kontrolu.
Organski kajmak i čvarci
Prodaja organske hrane je u svetu prvo počela u specijalizovanim prodavnicama, pa u posebnim odeljcima većih samousluga, a sad je već ima u uobičajenoj ponudi širokog lanca prodajnih objekata u razvijenim zemljama Zapada. U rafovima prodavnica možete, recimo, svakodnevno birati između „običnog“ hleba, mleka i mesa ili onog uzgajanog prirodno. Na organske čvarke ili kobasice ni srpski potrošači neće čekati još dugo, budući da su pojedini stočari već počeli da gaje svinje mangulice, ali i druge rase na organskim principima. I srpski „brendovi“ poput kajmaka, sira, čvaraka... imaju šansu da postanu organski, ali tek kada se uzgajivači krava, ovaca, koza opredele, odnosno osposobe, da od početka do kraja procesa proizvodnje ispune uslove.
S druge strane, sve je veća tražnja za proizvodima organske poljoprivrede (u zemljama Evropske unije prodaja je čak utrostručena!), kako zbog zdravstvenih razloga (46 odsto) tako i zbog boljeg ukusa (40 odsto) i drugih prednosti koje navode potrošači.
Nakon 12 godina istraživanja u Nemačkoj je i zvanično potvrđen značajno veći sadržaj minerala u organskim proizvodima i to posebno kalijuma i gvožđa, a takođe i magnezijuma, fosfora i vitamina C. Do sličnih rezultata se došlo i u SAD. U Nemačkoj je, inače, najveće tržište organskih proizvoda, dvostruko je veće od drugog po redu tržišta Francuske.
Organska poljoprivreda već ima značajan udeo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju ide 13 odsto, u Austriji 16 odsto, u Švajcarskoj osam odsto... a ubrzano se razvija u više od 120 zemalja. U planu je da u EU do 2020. godine bude na nivou od 20 odsto. Pojedine zemlje drže primat u izvesnim (organskim) proizvodima. Tako, na primer, najveći proizvođač organski gajenih citrusa je Italija, kafe Meksiko, kakaoa Dominikanska Republika, grožđa Italija, Španija i Francuska,dok su Španija i Tunis najveći proizvođači organskih maslina.
Srbija bez sertifikacione kuće
A kakva je situacija kod nas? Na Kopaoniku se, recimo, privodi kraju gradnja hotelskog kompleksa Centra za zdrav život, koji svoju ponudu bazira na hrani organskog porekla. Kako smo saznali od Radeta Dragojevića, menadžera „Hemela“, čekaju se podsticajna sredstva Evropske unijeda bi se krenulo u realizaciju programa organske proizvodnje u opštini Tutin.
– Ima područja, poput Sjeničke visoravni, gde se i živi i radi po principima organske poljoprivrede, tako da nam preostaje da ih sertifikujemo i da od tih domaćinstava otkupljujemo njihove proizvode i plasiramo u našem hotelu, a preko našeg trgovinskog lanca u još 80 zemalja sveta. To je prilika i da se mladi zadrže na selu. Pored poljoprivrednih proizvoda zanimljivi su i šumski plodovi, ali i „domaća radinost“ (turšija, slatko...) – kaže naš sagovornik.
Kako potrošač zna da je pred njim zaista organski proizvod? Danas se termini poput eko, bio, organik... koriste i za proizvode koji nisu proizvedeni metodama organske proizvodnje. Zato i domaći sertifikovani organski proizvodi moraju da budu obeleženi oznakom „organski proizvod”, kodom ovlašćene organizacije i prepoznatljivim nacionalnim znakom.
Na nedavno održanoj godišnjoj skupštini Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“, predsednica Nada Mišković je, međutim, ukazala da nepostojanje nacionalne sertifikacione kuće, nerazvijeno tržište, slaba potražnja i nizak standard stanovništva samo su neki od problema s kojima se suočavaju proizvođači iz te oblasti poljoprivrede.
- U Novom Sadu je tražnja za organski gajenom hranom velika, zato što se dosta radi na informisanju potrošača i proizvođača – rekla je profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Branka Lazići najavila da će na tom fakultetu od sledeće školske godine postojati i akreditovani odsek za organsku poljoprivrednu proizvodnju, prvi takav u Srbiji na državnom fakultetu, dok na privatnima već postoje, i to u Bačkoj Topoli (na fakultetu „Biofarming“) i u Svilajncu (na Odeljenju organske poljoprivrede fakulteta „Edukons“ iz Sremske Kamenice“).
Nemica na imanju u Jaloviku
Prema podacima kontrolnih organizacija, 2009. u Srbiji je bilo 1.200 hektara na kojima se primenjuju metode organske proizvodnje, a površine na kojima se sakupljaju biljne vrste iz prirodnih staništa obuhvatale su oko milion hektara.
Svoje imanje od 10 hektara u Srbiji ima i inženjerbioorganske tehnologije Nemica Vivijen Šajdler, koja je 2004. godine odlučila da stečena iskustva prenese u Srbiju, gde učestvuje na obrazovnom seminaru. Ona je pre dve godine sa mužem kupila seosko domaćinstvo u selu Jaloviku, kod Šapca, gde je pokrenula proizvodnju 50 kultura na tri i po hektara, potpuno prirodno i bez sredstava za zaštitu bilja.Na imanju gaje i 10 ovaca sjeničke rase, 20 koza i tri mangulice koje su za priplod.
– Ne koristim pesticide, već pripremam čajeve od koprive, kao i od drugih biljaka, bogatih vitaminima i mineralima. Koristim isključivo stajsko, a ne veštačko đubrivo – objašnjava Vivijen. Skoro sve se radi ručno, što nije slučaj na imanjima po Vojvodini, gde se već prešlo na dozvoljenu mehanizaciju.
Osim plasmana organske hrane koju u sezoni prodaje na pijaci „Zeleni venac“ u Beogradu, Vivijen na imanju u Jaloviku drži i obuku za studente Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Šapcu, kao i sve zainteresovane iz celog sveta.
– Ovde se dosta priča o organskoj proizvodnji, ima puno udruženja, ali praktične obuke je nedovoljno, a bez toga ovaj vid poljoprivrede ne može da se razvija – poručila je Vivijen.
U Srbiji se, ipak, širi mreža ekoloških zadruga za proizvodnju. Samo u Vojvodini postoji nekoliko udruženja organskih poljoprivrednika i proizvođača. Nevladina organizacija „Zelena mreža Vojvodine“ pokrenula je kampanju za proizvodnju zdrave hrane „Organska poljoprivreda – Dobra za tebe, dobra za prirodu“ koja će trajati svake sedmice od 10. juna pa do kraja septembra u Novom Sadu, na pijaci„Moj salaš“, na kojoj se od 2007. godine plasiraju organski proizvodi iz Vojvodine.
-----------------------------------------------------
Državna subvencija
Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za podršku razvoju organske proizvodnje za 2010. godinu imaju fizička lica, privredna društva i zemljoradničke zadruge, i to u iznosu od 25.000 dinara po hektaru za ratarsku proizvodnju (žitarice, industrijsko bilje, lekovito i aromatično bilje) i 35.000 za povrtarsku, obe na najmanje 0,2 hektara i 45.000 za voćarsku i vinogradarsku (najmanje na 0,3 hektara). Za podršku razvoju organske stočarske proizvodnje država daje 15.000 dinara po grlu krupne stoke (minimum četiri), 5.000 dinara po grlu sitne stoke (minimum 10 grla), 500 din. po jedinki živine (minimum 100) i 2.000 dinara po košnici (minimum 30).
Ukupan iznos podsticajnih sredstava ne može biti veći od 800.000 dinara, a zahtev se podnosi do 31. avgusta Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ovo ministarstvo će davati i novac za uvođenje sertifikata organske proizvodnje (do 400.000 dinara po zahtevu).
-------------------------------------------------------------------------
Početni uslovi
Svetsko udruženje organskih proizvođača IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movments) prvo je donelo Osnovne standarde za organsku poljoprivredu. Evropska unija je 1991. godine usvojila Regulativu EEC 2092/91 o organskoj poljoprivredi.
Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove, kao što su izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka i proizvođača za ovakvu proizvodnju.
Proizvođačima organskih proizvoda nije za to potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede, ali moraju da zaključe ugovor sa jednom od ovlašćenih sertifikacionih kuća.
Slavica Berić
objavljeno: 29/08/2010
