Izvor: Glas javnosti, 28.Jul.2009, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zasviraj pa za pojas zadeni
U Prislonici, selu podno planine Vujan, ali ni u drugim čačanskim selima uz i niz Moravu niko pouzdano ne zna da kaže kada se među Srbe „uselio“ zvuk frule. Tek, svi kažu da se ovaj instrument vazda svira u pitomim krajevima Srbije, što valjda znači da je frula odvajkada bila zadenuta za pojas pastira i ratara, bila skrivena u nedrima ratnika koji su se, između bitaka, svirajući na fruli, sećali lepota pomoravskih polja i vrbaka. Ostalo je o simbolici i značaju frule u Srba zabeleženo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u narodu mnogo toga, te i predanje da su pastiri, prodajući svoja stada, novom vlasniku u amanet predavali i frulu, isto kao što ju je, predajući sinu imanje u nasleđe, otac davao svom sinu prvencu... Frulu, tvrde znalci, može svako da napravi, na njoj može svako da svira, ali kako se frula ne pravi od svakog drveta, tako i za sviranje na fruli postoje majstori i majstori nad majstorima. Upravo zato se već 22 godine u Prislonici organizuje Sabor frulaša „Oj, Moravo“... Od kad se na fruli svira, niko ne zna, ali svi znaju kako je te 1988. godine, na predlog Miodraga-Mileta Azanjca, lokalnog učitelja, u Prislonici prvi put održano nadmetanje frulaša iz čitave Srbije, za laskavu titulu najboljeg među najboljima.
Prislonička frulaška smotra je i ove godine otvorena svečanom liturgijom u manastiru Vujan, nastavljena je programom u porti manastira, koji je čuven i po tome što je u njemu svojevremeno, dok je boravio u njemu, izlečenje od teške bolesti našao i sadašnji patrijarh srpski Pavle, a potom je manifestacija nastavljena u centru sela. Prislonica je prošlog vikenda ugostila na desetine frulaša iz cele Srbije, a vrhunac za oko 2.000 posetilaca pristiglih iz cele Srbije bilo je finalno takmičenje majstora frule. Frulaši iz Rače Kragujevačke, Novog Sada, Kragujevca, Gornjeg Milanovca, Brusa, Starčeva, Bačke Topole i Sirogojna naoštrili se, svi u nadi da će baš oni dokazati žiriju, predvođenom kompozitorom Zoranom Hristićem, da svojim umećem zaslužuju Zlatnu frulu Prislonice.
Za one koji ne razlikuju nijanse u sviranju na fruli, svi učesnici takmičenja su mogli da budu pobednici. Ipak, stručni žiri je ocenio da je za koplje bolji od ostalih ovog puta bio Marko Kojadinović iz Rače Kragujevačke. On je kući poneo Zlatnu frulu, dok je Kristina Cvejić (28) iz Brusa, inače jedina devojka među majstorima frule, morala da se zadovolji drugom nagradom. Treće mesto osvojio je Nenad Stankić iz Gornjeg Milanovca.
Publika je, kako to obično biva, kanda imala malo drugačije favorite od članova stručnog žirija, te je po njihovom izboru nagradu dobio Nikola Đokić iz Kragujevca. Nije inat u pitanju, tvrdili su predstavnici žirija publike, već samo drugačiji „umetnički dojam“.
Nakon što je Bora Dugić, dokazani majstor frule i domaćin Sabora frulaša, dodelio zaslužena priznanja, takmičari, ali i svi oni kojima zvuk frule svira u duši zadenuli su instrumente za pojas i zatvorili ovogodišnje prisloničko nadmetanje najboljih frulaša Srbije.
Frula i jeste narodni srpski instrument. A bolje se zapitajte zasto je sviranje trube do 1941. u Uzicu bilo dozvoljeno samo u jednoj kafani - jer truba nije nas instrument, niti prati srpsku muziku. Trube su svirali Cigani, a komunisti ih posle pripisali Srbima i pravili vestacke terevenke da bi ih ismejali.
