Izvor: Story, 20.Jun.2015, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto obaveze ostavljamo za sutra?
Ukoliko odlaganje neke aktivnosti postane naš ustaljeni obrazac ponašanja, reč je o problemu prokrastinacije koji i te kako može da utiče na kvalitet života, otkriva naša stručna saradnica
Dženifer Lopez, foto: Profimedia
Piše: Irina Radanović,
psiholog-psihoterapeut
DZ Dr Ristić – članica Medigroup
Tokom odrastanja svakom od nas često je savetovano: Što možeš da uradiš danas, ne ostavljaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << za sutra i mada smo svesni da odlaganje nije korisno, ono je čest oblik našeg ponašanja. Izbegavamo različite situacije i aktivnosti koje procenjujemo kao nelagodne, dosadne, naporne, sve ono što nam remeti trenutno ili buduće uživanje. Često su to svakodnevne obaveze, kućni poslovi, polaganje ispita, završetak fakulteta, potencijalno neprijatni razgovori sa partnerom ili prijateljima i još mnogo toga drugog. Činjenica je da bi mnogi od nas odložili pranje prozora i sunčan dan proveli u prirodi, ali takva vrsta izbegavanja uobičajenih aktivnosti nije nešto što bismo nazvali problemom prokrastinacije. Povremeno odlaganje obaveza nešto je sasvim prirodno i očekivano, međutim, kada to postane ustaljeni obrazac ponašanja i značajno remeti svakodnevno funkcionisanje, govorimo o problemu prokrastinacije.
ŠTA JE PROKRASTINACIJA?
Prokrastinacija potiče od latinske reči procrastinatio, tačnije pro i crastinus, što znači za sutra. Dakle, ona se definiše kao automatska navika beskorisnog odlaganja bitnih i vremenski određenih poslova za neki naredni trenutak, dan ili nedelju... Aktivnost koja se odlaže, najčešće se menja nekom drugom, manje značajnom, ali prijatnijom radnjom. Na primer, pisanje seminarskog rada zamenjuje se gledanjem TV serije. Osoba koja odlaže neugodnu ili dosadnu aktivnost u datom trenutku ne razmišlja o posledicama svog ponašanja, što za rezultat ima sabotiranje sopstvenih ciljeva i kvaliteta života. Izbegavanje svakodnevnih obaveza kao što su čišćenje kuće, peglanje, bacanje đubreta, plaćanje računa I slično, mada donosi trenutno olakšanje, može imati ozbiljne posledice: na primer isključivanje struje ili telefona zbog neizmirenih dugova i slično.
Čest oblik prokrastinacije jeste i odlaganje učenja. Učiću sutra, počinjem da učim u ponedeljak, samo su neke od izjava kojima učenici i studenti sami sebe zavaravaju i održavaju problem prokrastinacije. Uprkos tome što su posledice ovakvih postupaka evidentne, takvo ponašanje i dalje se održava. Slična situacija česta je i u poslovnom okruženju: do poslednjeg trenutka odlaže se pisanje neprijatnog mejla, rad na ozbiljnom projektu, pravljenje prezentacije, zapravo izbegava se sve ono što zahteva dodatni napor. Ovo je povod za osećaj nelagodnosti, što na duže staze ima niz negativnih posledica za takvu osobu, počevši od toga da je kvalitet njenog rada lošiji do toga da može izgubiti i posao zbog svoje neefikasnosti.
Takođe, prokrastinacija može da ima negativan uticaj na partnerske i prijateljske odnose. Na primer, ukoliko se sa prijateljicom dogovorimo da ćemo zajedno otići na letovanje, a potom se predomislimo i odlučimo da otputujemo sa novim dečkom, ali zbog nelagodnosti i straha od njene reakcije izbegavamo da joj to saopštimo do poslednjeg trenutka, verovatno će naše prijateljstvo biti značajno ugroženo.
Prokrastinacija se može prepoznati i u odlaganju aktivnosti koje spadaju u oblast naše lične dobrobiti. Na primer, započinjanje ili dovršavanje edukacije koja je značajna za naše profesionalno funkcionisanje, izbegavanje redovnih odlazaka kod lekara ili zubara, započinjanje dijete koja je od značaja za naše zdravstveno stanje, odlaganje prestanka pušenja i drugo. Dakle, različiti su aspekti života u kojima se ovaj problem manifestuje pa se logično nameće pitanje: šta je u osnovi prokrastinacije i zašto se neke osobe tako ponašaju kada to sa sobom nosi niz negativnih posledica.
KRATKOROČNI I DUGOROČNI HEDONIZAM
U osnovi prokrastinacije najčešće je filozofija kratkoročnog hedonizma, koja počiva na ideji da sopstvene želje odmah moraju da se zadovolje i da osećanje neugodnosti treba što pre da se otkloni ili izbegne. Dakle, takva osoba orijentisana je na ono što će joj doneti kratkoročno zadovoljstvo, pa čak i nauštrb dugoročnih ciljeva. Aktivnost koja je neugodna odlaže se ili izbegava, ali na duže staze to ponašanje veoma je štetno jer nas ometa u ispunjavanju važnih ciljeva. Alternativa bi bila filozofija dugoročnog hedonizma, što podrazumeva spremnost takve individue da odloži trenutno zadovoljstvo ili istoleriše kratkoročnu frustraciju zarad dugoročnog zadovoljstva. S druge strane, sem filozofije kratkoročnog zadovoljstva i prateće niske tolerancije na frustraciju, jedan od razloga prokrastinacije jeste i nesigurnost oko sopstvene vrednosti koja se manifestuje kroz perfekcionizam i strah od neuspeha ili kritike. To konkretno znači da takva osoba izbegava određene radne zadatke jer smatra da bi bila katastrofa da ih ne uradi savršeno i da bi kritika drugih podrazumevala da je manje vredna pa joj kao najprihvatljivija alternativa izgleda odustajanje od bilo kakve aktivnosti.
Ukoliko prokrastinacija postane ustaljeni obrazac ponašanja koji remeti svakodnevno funkcionisanje, umanjuje kvalitet života i sprečava ostvarivanje dugoročnih ciljeva, neophodno je potražiti pomoć psihoterapeuta. Uz njegovu pomoć najefikasnije mogu da se prevaziđu emocionalne prepreke koje se nalaze u osnovi ovog problema i na funkcionalan način suoči s aktivnostima koje su neugodne po bilo kom osnovu, a sve u cilju postizanja dugoročnog zadovoljstva.
RADNE NAVIKE SU NAJVAŽNIJE
Pevačica i glumica Dženifer Lopez oduvek je imala izražene radne navike, ali je stvari koje nije mnogo volela da radi uvek ostavljala za sutra. Ipak, kada je počela ozbiljno da se bavi šou-biznisom, poslušala je savete svojih menadžera da sve svoje obaveze mora da izvršava odmah. To je primenila i na svoj privatni život, pa tako sada vaspitava i svoju decu Maksa i Emu.
Izvor: Story
